PEVAČICI SU DIJAGNOSTIKOVALI BOLEST I DALI JOJ NAJGORU PROGNOZU: Od tog trenutka joj se ŽIVOT PREOKRENUO! (FOTO)

Bivša pevačica grupe Flare Anđa Marić pre devet godina dobila je dijagnozu koja joj je zauvek promenila život. Lekari su dali najgoru prognozu nakon što su potvrdili da je reč o multiploj sklerozi. Uverili su je da će od tog trenutka biti samo gore, ali Anđa nije odustajala. Nije odustala od borbe za sebe i bolji život, niti je dozvolila da je autoimune bolesti određuju na svim frontovima, a sada u prvom intervjuu posle dve godine otkriva kako je njeno poznanstvo, a kasnije i prijateljstvo i poslovno partnerstvo, sa svestranim novinarom, piscem, diplomiranim dramskim piscem i sertifikovanim fasilitatorom modaliteta modaliteta pristupa svesti Ninom Skorup okrenuo je život za 180 stepeni.

Znamo se dvadesetak godina. Ako se dobro sećam, upoznali smo se u radionici dizajnera Ivice Klarića, kojeg smo oboje voleli. Ninu sam poznavala iz Glamour Caffe-a, kao novinarku i čuvenu „it devojku“ - započinje Anđa priču o prijateljstvu koje je obeležilo njen život mnogo kasnije, ali zapravo u pravo vreme. Sljedeći naš susret bio je nakon modne Jane - najvećeg modnog događaja u Sloveniji, a zatim i cijeloj regiji. Nakon predstave, ona i Viktor Drago došli su da nas posete. Posle toga, do našeg susreta dvadeset godina kasnije, pratila sam je sa zanimanjem, jer je sve što je radila bilo vrlo jedinstveno i imalo je vibraciju svetovnosti - priča nam Anđa o poznaniku koji joj u razgovoru u jednom trenutku ističe da joj je to sigurno spasilo život , ali kako je tačno došlo do toga objašnjeno je u nastavku.

- Poslednji javni događaj na koji sam išla bila je Severinina promocija albuma 2019. godine. Iako sam se prethodno izvinila Severini da neću doći jer mi je bilo muka od ljudi koji me sažaljevaju kada su me videli kako šetam sa štapom i zaključili da sam užasna, nešto mi nije dalo mira i morala sam da odem. Nina je tamo došla kod mene posle mnogo godina što se u jednom trenutku nismo videli, govoreći: „Možda je vreme da se nas dvoje zaista vidimo“ - započinje Anđa koja nam odmah daje do znanja da je oprezna zbog sažaljenja koje ljudi osećaju zbog bolesti. Setila se i razgovora sa Severinom uoči promocije, koja je u potpunosti razumela zašto ne želi da dođe.

- Rekla je da razume moje razloge jer su ljudi takvi ... Sećam se kako je rekla: „Anđele, ljudi su razapeli Isusa na krstu, mogu biti tako grozni“ - kaže nam. - Kada imate neko stanje ili dijagnozu, to uzrokuje da vam ljudi trebaju ponuditi pomoć, na način na koji oni misle da bi trebalo, „čudo“ ili pokušati da vam nešto prodaju. Inače bih se odmah oduprla, ali ovo je bila Nina Skorup i znala sam da to mora biti nešto vrlo kul, pa sam odmah pristala - kaže bivša pevačica koja je potom otišla u Nemačku po drugo mišljenje neurologa, a Nina je otišla u Ameriku, te je susret usledio tek nakon dva meseca.

- Neurolozi u Nemačkoj su mi dali strašne prognoze i bila sam puna inata i odlučnosti da se još više založim za sebe i dokažem sebi da greše. U to vreme godinama sam strastveno meditirala i radila po tehnici Joe Dispensa-e, ali napredak je bio spor, činilo se da samo održavam status kuo - kaže Marić, koja priznaje da je sve vreme vapila za lični nastavnik i individualni pristup. - Nešto poput gospodina Miiagija u Karate Kidu, tako sam to i zamislila. Znala sam da ću uspeti, ali jednostavno nisam znala kako. Želela sam učitelja mudraca i dobila sam ga, ali u telu lepe žene mojih godina - šali se Anđa, kojoj je Nina, kao verifikovani facilitator promena i svesti u okviru kursa Bars, ukazala na beskompromisnost i slobodan život, uprkos strašne prognoze nemačkih neurologa.

- Sećam se tog dana kao i danas. U brzom premotavanju unazad - rekla mi je da samo legnem, opustim se i ne moram da znam ništa saznajno i unapred o tome šta će uslediti. Bilo je vrlo neobično za mene, koja sam do tada funkcionisala iz uma pokušavajući da shvatim sve što mi se dešava i kako će se nešto promeniti - kaže Anđa, priznajući da se posle dužeg vremena osećala živom. - Moj um je, pak, bio potpuno zbunjen i nekako potpuno suvišan. Telo je preuzelo kormilo, u stvari, povratilo je vođstvo nad sobom. Ubrzo sam otišla na njen čas u Bars, još uvek potpuno zbunjena svime, ne razumejući šta je to zapravo, ali telo me je vodilo i iako nisam mogla sebi to da objasnim, celo moje biće je reklo DA - objašnjava Anđa detalje. tehnika koja joj je promenila život. Iako je kurs, kao neinvazivna i oslobađajuća tehnika čiji su efekti, uverava nas, naučno dokazan, ukorenjen u 173 zemlje sveta i koriste ga korporacije, škole, pa čak i zatvori, malo ljudi ovde zna za njega . Zajedno sa Ninom, Anđa je prošle godine držala kurseve u Španiji i Brazilu, a u pandemijskim uslovima sa klijentima iz celog sveta sada sve rade na mreži.

- Svet se potpuno promenio u poslednjih godinu dana i pokazao nam je da ništa nije popravljeno, da je „bezbednost“ izmišljeni koncept, a zemlja nam je pokazala kako se brzo regenerišemo. Srećom postoji Internet, pa iako smo u karantinu, povezani smo sa celim svetom više nego ikad ranije. Sjajno što se ovo dogodilo sada, a ne pre 20 godina ili više. Ne možemo reći da smo veoma usamljeni sve dok postoji Vi-Fi, prijatelji i voljeni na mreži, zar ne? Tokom protekle godine na ovaj način smo radili sa ljudima iz celog sveta. Zbog pandemije, „Barsi“ se može olakšati na mreži putem zumiranja. Uskoro započinjemo sa kursevima uživo i ponovo ćemo putovati i tome se zaista radujemo - ne krije oduševljenje 44-godišnjakinja, koja dalje ilustruje prednosti kursa. - Tokom i posle kursa to je kao pražnjenje smeća sa računara - čvrsti disk radi brže i ima mesta za nove stvari. Uključuje telo, zapravo nas povezuje sa njim - što je veoma korisno u ovom pravilu uma kada nas naše misli i njihovo neprestano žamor izluđuju, a mi smo njihovi taoci - kaže nam, ali ipak naglašava važnu stvar.

- To nije neki mehanički proces poput operacije. Svesnost je prisutna samo onoliko koliko smo mi voljni da je imamo ili primimo - zaključuje Marić i naglašava da je Nina bila poput goriva za svoju raketu, ističući da je izvrstan facilitator, a kako je postala pravi primer akcije, zanimalo nas je u kome je kurs namenjen. - Lakše je reći za koga nije ... Nije za one koji vole svoju ulogu žrtve i nije za one koji veruju u njihove priče i njihova opravdanja da veruju zašto je nešto teško ili nemoguće - tvrdi bivša pevačica koja je svojevremeno aktivno pisala blogove i priče za decu, a jednom je najavila da bi volela da ih prikazuje, pa nas je zanimalo kako ideja napreduje. - „Afra“, moj prvi roman za decu preveden je na engleski i španski jezik i priprema se za objavljivanje na ovim tržištima, a Nina i ja smo zajedno sa mojim drugim romanom za decu „Tajna zmajevog mosta“ započeli pripremajući ga za pozorišta. Divno je što je Nina i spisateljica i dramaturg i pored rada na kursu Bars, takođe uspešno sarađujemo na ovaj način - pohvalila nas je ne skrivajući osmeh na licu pun nadahnuća. Iako je poslednji put držala mikrofon 2009. godine, kada je objavljen njen poslednji album za mađarsku izdavačku kuću, hrvatskoj će javnosti ostati poznata kao mecosopran dok je kao član benda Flare pevala „Silver“ i osnovala ga njen brat Jerk. To je pesma koja i danas peva nesrećne ljubavi, a s obzirom na to da je muzika bila veliki deo njenog života, želeli smo da znamo da li planira povratak. - Ne nedostaje mi muzika, trenutno ne razmišljam o tome. Ali zaista se pitam, šta je sve moguće? - odgovara sa samozatajnim osmehom. Protekla godina, koja je bila i ostala u znaku pandemija i zemljotresa i mnogima bila izuzetno teška, pokazala nam je ko smo i šta smo u krizi, a ako Anđu pitamo kako na to gleda, ne štedi reč i gleda unazad.potpuno stanje nacije.

- Ljudi u Hrvatskoj uglavnom previše kukaju i fokus im je uglavnom na negativnim stvarima, ne sluteći da doslovno žive u jednoj od najlepših i najboljih zemalja u kojima žive (hrana, sloboda kretanja, priroda). Mislim da oni koji su malo putovali to razumeju. Sećam se kako su se kajali zbog zaključavanja, a onda se dogodio prvi zemljotres i pokazao nam koliko bi mogao biti gori. Bar mi je pokazao koliko mogu biti srećan što imam topao dom, krevet, hranu i svu udobnost normalnog života. Ali ovo je ubrzo zaboravljeno i uskoro je većina ljudi nastavila da jadikuje zbog nestanka „normalnog“ života na koji su navikli i kako su planirali da ga žive. Tada se dogodio ovaj drugi niz strašnih zemljotresa i pokazao nam da sigurnost ne postoji, a ja ne znam, barem meni, zahvalnost za sve što imam. Bila sam dirnuta brzinom reakcije cele Hrvatske, ljudi koji su želeli da pomognu žrtvama - prilično je iskrena Anđa, majka 17-godišnjeg Gašpera, za koga se udala za Slovenca Primoža Dolničara, a danas posle burni razvod, ostao u korektnoj vezi.

- Gašper je sjajna osoba, biće divna osoba. Bio je i ostao moja omiljena osoba i moj veliki prijatelj. Ne želim da kažem podrška, jer kao roditelj moram da mu budem podrška, ali kad god mi zatreba, on je tu za mene. Upravo su otišli, on, njegov brat i tata, bili su na ručku i došli po neke Gaspijeve stvari. Imali smo zaista lepo popodne - kaže nam spisateljica, koja kaže da joj je najveća podrška ona koju vidi u ogledalu.

- Podržava me i Nina, koja nikada nije verovala u moja ograničenja i priču, sin, otac, braća i bliski prijatelji. I, naravno, moja čivava Pusika - kaže nam ponosno, a na pitanje o njenom ukupnom zdravlju s obzirom na dijagnozu, odlučno odgovara. - Ovo je kao da me pitate - kakav je vaš život nakon što imate dete? Različit. Ja sam sjajna, živim, putujem, stvaram, ljubim se. Dijagnoza me ne određuje, a najmanje moram da obavestim javnost o tome. Uostalom, svi imaju Instagram i društvene mreže, a oni koji žele da znaju kako sam uspeo da situaciju preokrenem u svoju korist - mogu da dođu na naše kurseve i saznaju kako da budu čudo - kaže Anđa i dodaje da je za tri godine će trčati, a ovo je ona koja se upravo priprema za pravi uzlet.

Uprkos zaraznom optimizmu koji održava tokom razgovora, svesna je da ponekad ima teških dana, ali sa svim naučenim zna kako da se nosi sa tim bolje nego ranije. - Zahvaljujući svemu što sada znam, mnogim alatima koje imam i svemu što sam naučio od svog voditelja, loš dan više nije nešto što traje ceo dan, možda nekoliko minuta ili sati. Šta to znači? Sve je samo, i dajemo mu znak dobrog ili lošeg. Ta opsesivna potraga za stalnom srećom - to je kao da očekujete da će sve vreme biti sunčano i vedro. Ponekad je kiša, melanholija ili potreba za plakanjem - i to je u redu, sasvim prirodna potreba da se oslobodi punjenje. Ne držim se znaka „loše“, ili „nisam uspeo“, „očajan sam“, ne! Pitam šta je sada moguće i kako može biti bolje - razborito nam kaže Anđa koja nas na kraju razgovora podseća da ne zna pravu definiciju optimizma, ali ... - To je zahvalnost za sve što imam i sada jesam, a istovremeno i divan alat „Kako može biti još bolji?“ Pitamo se kada se dogodi nešto loše i kada se, naravno, dogodi i nešto dobro - objašnjava Anđa, koju smo na samom kraju razgovora, s obzirom na sve životne borbe sa osmehom na licu, zamolili da nam otkrije najteže odluku u životu koji je morala da donese i na koji je bila najponosnija. - Mogu li svoj život svesti na samo jednu odluku? Imamo priliku da neprestano biramo i odlučujemo. Čak i kada nije bilo najbolje i kada je bilo sjajno - uvek možemo ponovo nešto da izaberemo, odlučimo, pa čak i donesemo bolje odluke nego ranije - kaže na kraju Marić.

(Espreso/Večernji.hr)