DANIJELU ZNA CELA SRBIJA, ali malo njih zna da je VEGANKA i da se porodila U BAZENU! A tek da čujete za njenog MUŽA

Danijelu Pantić Conić pamte po kvizu Slagalica koji je vodila dugi niz godina. Prijatna, zabavna, pametna i svestrana - epiteti su koji krase ovu srpsku TV zvezdu i od skoro voditeljku kviza "MOZAIK", koji će biti emitovan na Kurir televiziji.

Danijela je privatno vrlo interesantna i prilično nesvakidašnja osoba. Posebna je, u svemu što radi prati sebe i svoju intuiciju i može se reći da gleda i razmišlja "izvan kutije".

Specifična je po tome što je veganka, a u razgovoru nam je otkrila zbog čega se odlučila da se prebaci na taj način ishrane.

Udata je za šest godina mlađeg supruga, a svoju ljubav krunisali su brakom i to ni manje ni više nego na bazenu. Voda za nju ima poseban značaj, a to je još jednom i dokazala kada je odlučila da se porodi upravo u bazenu u svom sopstvenom domu.

Danijela nam je zaista mnogo toga otkrila, a u nastavku pročitajte sve detalje o njoj, ali i interesantne avanture koje je proživela.

Već dugi niz godina ste veganka. Kad i zbog čega ste se odlučili da pređete na ovaj način ishrane?

- Najpre sam postala vegetarijanka, dakle, izbacila sam meso zato što ga nisam volela i nisam želela da ga jedem, prvenstveno iz zdravstvenih razloga, ali onda sam se malo više osvestila pa je došla i ljubav prema životinjama tako da su sad tu i etički razlozi. Već nekih 15 godina ne jedem meso, a na veganskoj ishrani sam poslednje tri, četiri godine.

Jeste li nailazili na osude kada ste krenuli s veganskom ishranom, s obzirom da kod nas takav način ishrane nije još toliko zastupljen?

- Naišla sam na razne komentare, i na pohvalu, i na osudu, i na kritiku. To svako u skladu sa svojim znanjem, razumevanjem i interesovanjem govori tako da mi je to u redu. Ja uvek prepričavam jedan događaj koji je meni i ljudima u mom okruženju bio jako zanimljiv. Zoran Kesić i ja smo snimali emisiju "Put pod noge" i putovali smo po Srbiji 2006. godine. Ja tada nisam jela meso i bilo je interesantno da od nas dvanaestoro koji smo u ekipi, nas petoro nismo jeli meso, bili smo vegetarijanci. Za taj period je to bilo neobično, više nego što je veganstvo sada, sada se o vegantsvu baš dosta priča. Bili smo u Valjevu i pošto smo bili gosti, ljudi su hteli da se pohvale i da nas lepo ugoste kao tv ekipu i naravno, spremili su nam hranu. Prišla sam čoveku koji nam je spremao hranu, prepoznao me je iz Slagalice, lepo smo pričali i pitala sam ga šta rade, da li im je bilo naporno s obzirom na to da su nam ceo dan spremali hranu, a on kaže "Pa nije mi bilo teško, volim ja to da radim". Tu je bilo jedno pečeno prase (smeh). I nastavlja čovek priču i kaže "Najteže mi je bilo za ove Italijane, nisu Italijani, ovi indijanci.. kako se zovu ovi što ne jedu meso?" (smeh). U toj grupi što ne jedu meso, među tim Italijanima, indijancima, sam bila baš ja. I ja ga pitam šta su spremili, a on kaže kako je znao da spremi samo kupus (smeh), a ovo drugo su naručili.

Ali niste ostali gladni?

- Ne, ne, nisam. Uvek ima nešto. Srećom, tu je i post jer kažu da je srpski, tj. način na koji mi postimo, dosta sličan veganstvu zato što uključuje ribu samo u određenim periodima, a sve ove ostale dane, posne dane, naš pravoslavni post ne uključuje meso, a ne uključuje ni ribu, uglavnom su to povrće, žitarice, orašasti plodovi.

Približite nam malo vegansku, tj. generalno zdravu ishranu. Koje namirnice najčešće koristite?

- Meni je najzdravija i najbolja prirodna ishrana. Prirodna ishrana je ono što je priroda dala čoveku. Mi po prirodi, po našoj fiziologiji nismo mesožderi. Zna se kako izgledaju mesožderi, kako izgledaju njihova creva, oni imaju kandže a mi ih nemamo, mi imamo ruke što znači da možemo da beremo plodove i ostalo. Tačno se vidi za kakvu vrstu hrane smo mi predviđeni i to je uglavnom biljna hrana sa orašastim plodovima, sa mahunarkama i to je za mene najbolja hrana. Dakle, mahunarke, orašasti plodovi, voće, povrće, nešto malo žitarica, ima ih zaista raznovrsnih poput pirinča, heljde, spelte.

Je l' Vam bilo teško da se prebacite na zdrav način ishrane?

- Iskreno, nekoliko puta sam menjala način ishrane, a samim tim i način pripreme hrane. Prvo sam s ove klasične, ili da kažem balkanske ishrane, prešla na vegetarijansku pa sam učila da spremam hranu. Potom sam sa vegetarijanske prešla na vegansku pa sam ponovo učila da spremam hranu i na kraju sam sve više prelazila u sirovu hranu, što znači što više smutija, salata, obroka koji se spremaju na drugačiji način. Bilo mi je malo teško zato što sam i ja odrasla na hrani na kojoj su odrasle moja baka, moja mama i to je način spremanja hrane kao što većina ljudi ovde verovatno svakodnevno jede. To podrazumeva dosta zaprške, dosta masti, testa i tu je povrće dekoracija. Realno kad pogledamo povrće je dekoracija i tu je samo malo onako da zašareni tanjir, nije poput ove pite recimo.

Ova pita je meni skroz u redu, ona je sa bundevama. Bundeva je fenomenalna, ima dosta vitamina E, odlična je za naš organizam. Vraća mladost, pomaže da se lepo vari hrana, pomaže crevima da rade kako treba. Ovo je za mene prirodna ishrana, i veoma bogata. Sve je lepo dekorisano i veoma ukusno, sa minimalno šećera, a čak i ne mora da se dodaje šećer jer bundeva ima svoj šećer. Ovo drugo je iznenađenje i ovo moram da pokažem za sve neverne Tome koji kažu da ne može u veganskoj hrani da bude nešto ovako ukusno. Ovo deluje verovatno kao sa reklame u američkim filmovima. Ovo je veganska pljeskavica. Na nekoliko mesta u gradu jedem hranu, a ovo je jedno mesto koje meni prija i za spremanje hrane, Zepter hotel. Imaju restoran i dobro spremaju hranu i spremaju dosta po mom ukusu. Ovo je jedno jelo koje bi se većini svidelo, a ja volim dosta i jela koja su manje termički obrađena, a koja imaju više svežih namirnica kao što takođe spremaju ovde u Zepter hotelu.

Gde Vi pronalazite inspiraciju za jela koja pravite? Koristite li internet ili sami eksperimentišete pa kako ispadne?

- Instagram i Pinterest su mi odlični. Te dve aplikacije su mi glavna mesta za inspiraciju, a onda ostalo kombinujem sama. Ukoliko mi se nešto ne dopadne ili mislim da može nečim drugim da se zameni, ja to zamenim. Držim i radionice prirodne hrane po Srbiji i onda tu uvek dođe neko ko još ima iskustva, ko je probao nešto novo i to se lepo dopuni tako da inspiracije ima svuda oko nas. Pitanje je samo da li vam je to prioritet i koliko želite tome da se posvetite. Dosta ljudi kaže kako nemaju vremena za zdravu hranu, ali meni za obrok treba od 10 minuta do pola sata. Ako spremam više obroka, pošto spremam svakog dana i sebi i sinu doručak i ručak, onda mi otprilike treba sat i po.

Podelite sa nama brzinski recept koji svako od nas kod kuće može da spremi, neki smuti za doručak.

- Meni su smutiji omiljeni za početak dana. Uvek tu idu dve ili jedna banana, neko biljno mleko ili ceđeni sok (može pomorandža, jabuka, a ako nemate ništa od toga može i voda), potom možete dodati šaku badema ili lešnika ili oraha, šta god da imate u kući. Može ići i jedna kašika kikiriki putera i možete dodati nešto od bobičastog voća, jagode ili maline ili miks svega toga. Sve to brzo izblendirate i to je to, odlično je za početak dana.

Ljudi kažu da treba jesti sve namirnice i da meso i mlečni prozvodi nemaju zamenu. Da li je to zaista tako i kojim namirnicama Vi nadoknađujete nedostatak mlečnih proizvoda?

- Ja ne polazim od toga da je nedostatak (smeh). Meni je bila zanimljiva jedna priča pošto stalno govore da neće biti dobro ako izbacimo meso zato što to nama treba, treba našem organizmu. Jedan veoma interesantan podatak je da su 40% oblasti u Indiji vegetarijanske. Dakle, to je cela država u kojoj se ne jede meso. Sad vi meni recite, je l' toj deci nešto fali? Ta deca odrastaju na vegetarijanskoj ishrani. To je njima način života. Ja sam celu trudnoću iznela kao vegetarijanka, imala sam odličnu krvnu sliku, odlično sam se osećala. Nikada nikakav problem sa pritiskom nisam imala, za razliku od drugih trudnica koje su bile na mesnoj ishrani, često su dolazile u ambulantu na preglede i bile su sve šire i šire. Dosta toga imate da otkrijete u kineskoj studiji koju je pisao doktor Kembel. Suština je da se uvek obrazujete i čitate nova istraživanja i onda ste sigurni u to što jedete i sigurni ste u svoj način života i svoj način ishrane i onda niko ne može da vam napravi nekakvu dilemu ili sumnju da li je to dobro ili nije. Još jedna dobra informacija je da veganska ishrana prevenira 14 bolesti od 15 bolesti od kojih danas boluje moderan čovek.

Da li je i Vaš suprug pristalica zdrave ishrane ili on ipak jede meso?

- Kad je sa mnom, jeste (smeh). Svako bira ono što hoće. Ja verujem da on zna da je ovaj način ishrane najzdraviji i ne buni se, ne traži ništa drugo i ja zaista spremam veoma ukusnu hranu i uživam u njoj i uvek jedemo isto, osim što ponekad on uzme još nešto. To je skroz okej, to je njegov izbor.

Interesantno je da je Vaš suprug mlađi od Vas šest godina. Kako ste se upoznali i da li je ta razlika u godinama predstavljala problem s obzirom na to da neretko kažu da muškarci kasnije sazrevaju?

- U nekim stvarima je bio zreliji od mene (smeh). Nas dvoje smo se upoznali na poslu, na jednom projektu Evropske unije na kom smo zajedno radili. Mogu da kažem da mi je od prvog trenutka bio interesantan i privlačan ali sam imala rezervu prema njemu, prvo zbog toga što smo kolege, a i mlađi je od mene i nije mi padala na pamet nikakva druga opcija. Dobro smo sarađivali. Pozvao me je jednom prilikom u bioskop i ja sam pristala. Izašli smo u bioskop i shvatili da imamo još nekih zajedničkih interesovanja. Oboje volimo da skijamo, da putujemo, da gledamo filmove te smo tu proširili malo teme. Počeli smo da razgovaramo o nekim stvarima pa našli još nešto zajedničko i tako je to krenulo spontano i bez velikih planova. Možda je to najbolji način da se to dobro završi jer kad nešto sa nekim planirate ili očekujete previše pa se to ne ostvari, onda tu dođe do razočarenja. Ovde prosto nije bilo mesta tome i na moju sreću to i dan-danas funkcioniše. Sedam godina smo u braku, malo duže smo zajedno. Venčali smo se 2013. kada sam ja bila trudna, pravili smo žurku na bazenu. Meni je nekako sve u znaku vode zato što vodu mnogo volim, asocira me na slobodu te sam verovatno zato i odlučila da se venčam na vodi, a i da se porodim u vodi. Sad dobro funkcionišemo, imamo i mi naše izazove, ali ja mislim da je to jedan period upoznavanja i da taj period sa izazovima dođe posebno kada dobijete dete. Svako od nas dolazi iz različite sredine, različite kulture i ponese iz svoje kuće ono što je dobro, ali i ono što je loše. Ta dva načina obrazovanja i odrastanja se susretnu kada dobijete dete i kada svako na svoj način misli da ovako treba vaspitavati dete ili ne treba ili se svako bori za ono za šta misli da je najbolje. Tu je onda dublje upoznavanje i pitanje je da li ste spremni na kompromise i koliko i da li ste spremni da rastete zajedno. Ako ste spremni da zajedno učite i rastete i dozvolite slobodu jedno drugom, onda će to ići u dobrom pravcu. Ako niste, ne znam šta će dalje biti. Na sreću, nisam dotle stigla (smeh).

Reklo bi se da baš odstupate od "tipičnih normi" koje društvo nameće?

- Možda nisam baš standardna osoba (smeh), ali s druge strane, kako je to rekla Koko Šanel - "ne znam šta drugi misle o meni, ja o njima uopšte ne mislim". Imam neki svoj put i njime sam vođena svojom intuicijom i to mi je u redu. Kada radim stvari koje bi trebalo da radim zato što to možda okruženje traži od mene ili zato što je to možda dobro, a ja se ne osećam dobro, ne vidim nekakav smisao u tome. To su oni razgovori sa sobom i pitanja šta mi donosi sreću. Ja ću onda da idem ovim putem pa neka to bude i protiv sveta ili mimo sveta, ali meni će biti u redu. Šta će svet reći, ne znam.

Kako je izgledao Vaš porođaj, zbog čega ste želeli da se u bazenu, u Vašem domu, porodite? Kako je Vaš suprug to podneo, je l' mu bilo stresno?

- Verujem da jeste, iznenadio se. Nije ni on to očekivao, što je skroz u redu jer nije nikada to doživeo, a nisam ni ja (smeh). Htela sam da to bude blisko prirodi i nisam htela nikakve lekove protiv bolova. Htela sam da meni ostane u divnom sećanju, a došla sam i do knjige Vuka Stambolića "Porođaj" i on je pisao i istraživao koji je najbolji način da se žena porodi da bi to bilo u skladu sa bebom i ženskom fiziologijom. Shvatila sam da mnogo toga što je u klasičnom porođaju ne odgovara ovome i ja sam htela da meni to bude na najbolji mogući način pa sam otkrila da svuda u svetu, pa i kod nas, postoje mogućnosti da se žena porodi onako kako ona želi a da to bude najbolje i najbezbednije za majku i za dete i to je bio porođaj u vodi. Kod nas toga još nema, postoji na Zvezdari ali to je samo priprema, klasičan porođaj je i dalje ipak na stolu. Teoretski vi imate 17 načina kako žena može da se porodi u našim bolnicama, te može na stepenicama, pored kreveta i teoretski sve može, ali u praksi ne. Odlučila sam da to bude kod kuće i pozvala sam babicu Divnu koja ima bogato iskustvo u tome. Uglavnom je porađala strankinje zato što je to za žene u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj uobičajen način porođaja. Kod nas nije i to je sve u redu. Ona je došla kod mene i ja sam se porodila u bazenu, u kući. Uživala sam zato što sam bila u prirodnom i prijatnom ambijentu, sa svojim suprugom i sa njom i, naravno, onda nam se pridružio i Ignjat. Pustili smo lepu muziku, spremali hranu, moj muž je spremio nešto da popijemo, da se ugrejemo i bilo je fenomenalno. Meni je bilo bitno da ispoštujem da to sve bude bezbedno, da sve bude okej i da pored mene bude neko stručan iako vam logika kaže da ako su se tolike žene porodile pre nas kada nije bilo svega toga, mogu i ja da se porodim u svojoj kući, na prirodan način. Bilo mi je vrlo važno da bude opušteno, umirujuće, bez stresa i da ne bude u žurbi.

Porođaj u kući je kasnije doneo probleme. Imali ste problema sa papirologijom i upisivanjem deteta u matičnu knjigu rođenih?

- Nije bilo toliko jednostavno to uraditi, da samo odete i kažete da ste se porodili i da je to vaše dete, nego su vam potrebni svedoci i dokazi za to. Dete sam vodila kod neonatologa na pregled. Išla je babica, išao je i moj suprug i to je to. Samo je procedura duža, ne ide automatski kao što bi išlo u bolnici.

Učite li i sina zdravim navikama, je l' voli da sprema hranu sa Vama?

- Da znaš da smo juče zajedno spremali hranu i to na njegovu inicijativu. Pitao me je možemo li sami da osmislimo recept i ja sam naravno rekla da možemo. Volimo da gledamo na društvenim mrežama nove recepte, ja tražim inspiraciju a on voli da gleda sa mnom. Ja mu uvek govorim šta je zdravije i šta može sa čim da zameni. Sad imamo toliko različitih opcija da ako želite da se hranite zdravo, to možete da uradite sutra. Kad postoji volja, postoji i način. Onaj koji ima 100 izgovora, znači da mu to nije baš prioritet i neće to trenutno i to je u redu. Da se vratim na priču, trebalo je da spremim jednu tortu i on je želeo nešto da spremi. Treba da ga podstaknem da bude kreativan, nema veze i ako upropasti nešto. Ako sad krenem da ga grdim, ja ću njega i njegovu kreativnost blokirati pa će sutra misliti kako ne sme nešto da radi. Ne, ja sam ga pustila i na kraju je večerao to što je spremio. Ja sam mu naravno pomagala ali on je rekao "Ja sam ovde glavni kuvar". Uzeo je svoju kuvarsku kapu a meni je dao kecelju pošto sam ja pomoćni kuvar i moram da ga slušam. Napravili smo puding od čokolade, soka od jabuke, banane, pirinčanog mleka, dodao je malo meda, kokosov protein i tapioku, to je nešto poput gustina. Ispalo je odlično.

Volite da popijete i čašu vina? Koje vino biste nam preporučili?

- Vina pijem sve ređe i veoma sam probirljiva. Kad izaberem vino, to po mojim standardima mora da bude organsko, da bude što manje hemijskih procesa tako da bih preporučila jedno fino organsko vino sa područja Toskane. Oni tamo imaju dosta organskih i dobrih vina, gde se ispoštuju prirodni procesi. Dakle, moj izbor je organsko crno vino.

Vaš novi omiljeni kviz "MOZAIK" sa voditeljkom Danijelom Pantić stiže na Kurir televiziju ovog proleća!

Ako ste brzi, spretni i znate sve i svašta, ne propustite priliku da budete deo prvog ciklusa kviza!

Prijave su u toku na sajtu www.kurir.rs

(Espreso/Bojana Petrović)