SRPSKA ŠAKIRA KOJA JE UPOZNALA BRED PITA: Vanja Camović nam je otkrila i svoj POSEBAN TALENAT (VIDEO)

Ekipa Espresa se i ove nedelje potrudila da vas obraduje novim intervjuom sa Kurir TV licem, a ovog puta je to bila Vanja Camović - voditeljka emisije Sceniranje.

Mlada, neustrašiva, radoznala, sve su to epiteti kojima bismo mogli opisati Vanju. Kroz razgovor nam je otkrila koje sve talente poseduje, a jedan je pred našom kamerom i demonstrirala.

U emisiji "Ko sam ja" Vanja nam je ispričala mnoge dogodovštine koje je proživela tokom novinarske karijere, a ono što je bilo najupečatljivije i za nju i za nas jeste bliski susret koji je imala sa Bredom Pitom.

Vanja, tebi crveni tepih uopšte nije stran i nekoliko puta si izveštavala sa istog. Pokušaj da nam kroz priču preneseš malo tu atmosferu i iskustvo?

- Jao, da, to sad kad pričaš ja odmah vraćam film i sećam se kako je to bilo pre nekoliko godina. Prvo iskustvo, sa nekim ozbiljnijim crvenim tepihom, bilo je u Kanu na Kanskom filmskom festivalu odakle sam izveštavala za Prvu televiziju na kojoj sam tad radila, za emisiju Exkluziv. Zaista je bilo posebno iskustvo zato što sam shvatila koliko nekih nepredvidivih stvari može da se dogodi. Ja sam u potrazi za informacijom i novom pričom uspela da uđem u neki luksuzan hotel i igrom slučaja tu sam uspela da sretnem poznatu glumicu Kristen Stjuart i da se rukujem sa njom. Ona je poznata kao buntovnik u Holivudu. Bila je pristojna, pružila mi je ruku jer sam ja htela da joj priđem za intervju, ali se onda fino zahvalila i rekla da ipak ne bi i odmah je prišlo obezbeđenje. Eto, imala sam priliku da razmenim dve, tri rečenice sa njom i da zaista osetim to da te zvezde nisu neke zvezde koje padaju sa neba nego su zaista samo obični ljudi. Na prvu loptu pamtim tu situaciju iz Kana, a sada znam šta želiš da me pitaš (smeh).

Verujem da će ti sad mnoge devojke zavideti, ali imala si direktan susret sa Bred Pitom na Filmskom festivalu u Veneciji, a kada si mu rekla da si iz Srbije, on se na to nasmejao. Zbog čega je tako reagovao i reci nam iz prve ruke kakav je Bred Pit, da li je i uživo tako markantan?

- To je bilo 2019. godine, relativno skoro. Ja sam bila na toj konferenciji na kojoj je bio i Bred Pit i ja sam podigla ruku. Inače, na konferencijama je tako da nije baš zagarantovano da ćete moći da postavite pitanje nekoj svetskoj zvezdi nego se tu borite za reč. To izgleda tako što vi dižete ruku i ako imate sreću, moderator konferencije vas prozove i da vam reč. Ja sam bila uporna, bila sam u nekoj žutoj majici i od tog silnog mahanja, u nekom trenutku moderatorka je pokazala na mene. Prvo sam se predstavila i kada sam rekla da dolazim iz Srbije, on je odmah uzvratio i rekao „Ja sam fan Novaka Đokovića“ i onda je to bilo zanimljivo domaćim medijima i svi su preneli da je to bila njegova reakcija na pomen Srbije. Potom sam mu postavila pitanje koje je bilo u vezi sa Oskarima jer je to u tom trenutku bilo aktuelno tako da je bilo zanimljivo. On je bio na ne baš tako velikoj udaljenosti od mene i mogu ti reći da izgleda jednako lepo kao i na ekranu. Prosto odaje utisak. Na osnovu onoga što sam videla, mogla sam da zaključim da je jedan, krenula sam da kažem momak ali onda sam se setila da je 63. godište (smeh), da je čovek koji je sa nogama na zemlji i da je vrlo opušten. Vrlo je ležeran, to govori i način na koji se on oblači tako da mislim da je jedan opušten lik iz komšiluka, takav je utisak bar na mene ostavio.

Dakle, lepo iskustvo..

- Prelepo iskustvo, Venecija je prelepa i ceo taj festival je bio divan, a onda sledeće godine neka potpuno nova slika, zapravo prošle, 2020. godine. Potpuno nova slika sa Venecijanskog festivala, mere i još svašta, ali dobro, nećemo o koroni tako da su mi ti kadrovi bili nestvarni kada sam vratila film i setila se svega onoga kroz šta sam prošla kada sam ja bila u Veneciji, ta količina ljudi, ti mediji iz celog sveta, te zvezde koje šetaju crvenim tepihom i naravno, Bred Pit koji je bio tema broj jedan te godine.

Sa kojom holivudskom zvezdom bi volela da uradiš intervju 1 na 1 i šta bi ga(je) pitala?

- Ima ih zaista mnogo, ali evo, čisto fenomenološki. Nije jedna osoba već je reč o porodici. Porodica Kardašijan je porodica koju bih zaista volela da nekad imam priliku u životu, ako ikada, nikada ne reci nikad, da intervjuišem.

Šta bi volela da saznaš o njima?

- Okej sad, ljudi mogu da ih vole ili da ih ne vole, da im se dopada način na koji su oni izgradili uspeh i tu imperiju, ili da im se ne dopada. Mislim da im treba odati priznanje. Svaka čast na svemu što su napravili, to je ozbiljan biznis. Svaka od tih ćerki, zapravo sestara ima neki svoj biznis i mislim da ima tu svašta da se zagrebe ispod te površine. Volela bih da imam priliku njih da intervjuišem, opet kažem fenomenološki, a opet da otkrijem nešto što je ljudski o njima, nešto što je njihovo lično, intimno.

Verujem da bi ti to izvukla iz njih.

- Hvala ti mnogo, sad malo maštam, dozvoljavaš mi da pustim mašti na volju, ali mislim da bi to bilo interesantno.

Vratimo se na domaći teren. Sa kojom našom zvezdom bi volela da uradiš intervju, pred kim ti “klecaju kolena”?

- Moram da priznam da nemam takav osećaj kada je reč o poznatim ličnostima. Odmah izgradimo profesionalni odnos i to su ljudi koji sede preko puta mene, koji su moji sagovornici i zaista je važno da postoji uzajamno poštovanje. Nemam taj osećaj da mi pred nekim klecaju kolena, moram da budem iskrena. Opet kažem, postoji to poštovanje prema nečijem liku i delu. Nisam do sada, i žao mi je zbog toga, mnogo bih volela da imam priliku da intervjuišem Zdravka Čolića. Nije mi bilo u kartama do sada da se to dogodi, uvek mi nekako izmakne iz ruku (smeh). Nadam se da ću imati priliku da uradim jedan lep, veliki intervju sa našom regionalnom zvezdom.

Koji ti je bio najluđi intervju koji ćeš zauvek pamtiti?

- Znam odmah šta da ti kažem i kako da ti odgovorim na to pitanje. To je definitivno intervju koji sam radila sa Zoricom Brunclik i Miroljubom Aranđelovićem Kemišom. E, sad, zašto je taj intervju specifičan? Zato što je zaista bilo nepredvidivo. Ja sam otišla u njihovu kuću jer je bio dogovor da tamo uradimo intervju i došla sam sa jednom idejom da bismo mi na kraju završili u bazenu, obučeni. Imam slike da to i dokažem. I tako smo snimali intervju.

U bazenu ste snimali intervju?

- Da, u bazenu smo snimali intervju, obučeni. Doduše, oni su se malo raskomotili. Gospodin Kemiš je obukao donji deo kupaćeg kostima, to je bio neki letnji period, avgust ako se ne varam. Ja sam bila u nekoj haljini i tako sam ušla u bazen. Zorica je isto bila potpuno spontana i to je, ja mislim, jedan od najboljih intervjua do sada u mom životu, baš zato što je bio potpuno nepredvidiv. Stvarno se nismo ništa dogovorili. Ljudi su me posle pitali kako sam ih nagovorila, na šta sam im rekla da ih ja nisam ni na šta nagovorila. Ja sam samo došla, sinula je ta ideja i to se dogodilo. Imala sam sat vremena materijala s kojim nisam znala šta da radim i kako da svedem taj intervju na sedam minuta i to je bilo jako teško zato što je bilo svega i svačega.

Radila si dosta intervjua do sad i kod nas je uvreženo mišljenje da je prilično teško doći do intervjua sa pojedinim ličnostima (to obično važi za glumce). Deliš li to mišljenje i jesi li se našla nekad u neprijatnoj situaciji? (Da su te odbili, bili neprijatni i slično)

- Najiskrenije, nisam. Stvarno nisam do sada imala takve situacije i vodim se takvim osećajem i mišljenjem da je sve stvar pristupa i načina na koji nekome priđeš. Možda i nekome ko deluje najnedostižnije, ako mu nađeš žicu, to će biti to i to će biti tvoja karta za pristup tom nekom, da ti se taj neko otvori. Zaista do sad nisam imala neke neprijatne situacije niti da je neko bio neprijatan prema meni ili da me je na neki nepristojan način odbio. Najiskrenije to kažem, da je bilo drugačije zaista bih rekla, ali sve je bilo baš onako kako treba da bude, pristojno, kulturno, valjda baš zbog tog pristupa koji gajim i koji imam prema svojim sagovornicima.

Je l’ se dešavalo da te, recimo, urednici pripremaju za nekoga, govore kako je neprijatan i slično, a onda odeš na teren i bude skroz drugačije i suprotno od onoga što su ti govorili?

- Pa dobro da, sigurno da je bilo tih situacija da su urednici i kolege, koje su znatno starije i iskusnije od mene, me brifovali što bi se reklo i govorili mi upravo to što si ti sada rekla “takav je, pripazi na to, obrati pažnju na to”. Naravno da je bilo, ali upravo to, dok se ne sretnete s tom osobom oči u oči, vi zaista ne možete da znate. Možete da bude da njoj ne bude dan, može vama da ne bude dan, ali mislim da je sve stvar trenutka i da je sve stvar energije koja se dogodi između vas i vašeg sagovornika.

Danas smo objedinili dve stvari koje voliš – crveni tepih i pozorište. Imala si prilike da se oprobaš i na daskama koje život znače?

- Jesam, i mnogo mi je lepo, tako bih se sad zavalila ovde ili stala na ovu scenu i izvodila neki performans. U osnovnoj školi smo imali glumačku sekciju i tadašnji profesor srpskog jezika me je anagažovao da glumim u jednoj predstavi koja se prikazivala i u Pozorištu Boško Buha, ali i u Narodnom pozorištu. Ako me pamćenje dobro služi, imali smo premijeru baš u Narodnom pozorištu, na sceni Raša Plaović i to je za mene bilo zaista posebno iskustvo. Bila je puna sala i mediji su to ispratili. Predstava se zvala „Mala princeza“, imam i dalje taj plakat, i ja sam bila ta mala princeza. Zapravo je cela predstava bila humanitarnog karaktera zato što su u njoj učestvovali i profesionalni, pozorišni glumci, ali i deca ometena u razvoju. Zaista je bila predivna predstava i divno iskustvo. Potom sam krenula u srednju školu i potpuno nekim drugim putem i nažalost, nisam nastavila da se bavim glumom, ali to mi jeste negde u srcu.

Dakle, možemo reći da gluma jeste tvoja neostvarena želja?

- Jeste, definitivno da.

U kom filmskom žanru bi sebe mogla da zamisliš? Ja te zamišljam u nekoj komediji…

- Hvala ti (smeh). Komedija je, bar na osnovu onoga što su do sada glumci meni pričali, možda i najzahtevniji žanr. Koliko god se činila, upotrebiću izraz bezazlenim žanrom, daleko je od bezazlenog. Dakle, vrlo je zahtevna, ali hvala ti. Mislim da bi to bilo fenomenalno, mada bih ja volela bih i u nekoj drami da se oprobam. Ako u nekoj seriji ili filmu bude bila potrebna glumica, eventualno novinarka ili tako nešto, znaš da sad u serijama ima tih uloga, evo prijavljujem se.

Šest godina si radila i na radiju i tom prilikom si još više zavolela muziku. Da li je i to jedna od tvojih neostvarenih želja, da li bi volela da se oprobaš u muzičkom svetu?

- Volela bih, da. Sve moguće, ili bar većina scenskih umetnosti jesu moja velika ljubav, kako gluma, tako i ples i pevanje. Nisam se nikada profesionalno bavila, ali su ples i pevanje nešto što privatno volim, za sebe i u društvu bližih prijatelja. Volim da se šalim, da đuskam, malo i da zapevam tako da to jeste neka neostvarena želja. Sad ću da kažem i za ovo, ako postoji neki projekat koji objedinjuje i voditeljstvo, glumu, ples i pevanje, tu sam i volela bih da se oprobam. Mislim da bi mi i profesionalno to bio ozbiljan izazov. Da se ne šalimo sad, bilo bi tu prostora za rad, trebalo bi neko stručno lice da mene obuči i da idem na razne časove, ali je nešto što mi je srcu blisko i mojoj duši i energiji i volela bih u tome da se oprobam.

Kad si počela da radiš na Kurir televiziji?

- Mislim da ima okruglo godinu dana. Mi smo počeli sa televizijom 28. juna 2020. ali se ekipa okupila znatno ranije i mogu s ponosom da kažem da sam od početka deo sjajne ekipe. Sad ću da krenem da hvalim celu ekipu, ali zaista nisam do sad imala priliku da na jednom mestu sretnem toliko dobrih ljudi i profesionalaca, zaista imamo sjajnu energiju u redakciji i pozdrav za moje kolege. Prelepo mi je, brzo mi je prošlo ovih godinu dana.

Voliš strane jezike, voliš putovanja. Koji bi jezik želela da naučiš?

- Znam engleski. Francuski sam učila u osnovnoj i srednjoj školi. Nisam ga dugo koristila, dobro razumem i kada bih malo obnovila gradivo, onda bih se setila. Španski, sad ide ona čuvena rečenica „Znam iz španskih serija“ ali mogla bih i njime da se dobro služim. Volela bih da naučim portugalski, turski, pa i grčki. Nekako su mi pevljivi i lepi za uho.

Koju sledeću destinaciju bi volela da posetiš, kad se cela situacija sa koronom smiri? Je l’ si već napravila neki plan putovanja?

- Zaista nisam, ali maštam. Često zamišljam sebe kako sam negde i evo baš sam sa drugaricama nedavno pričala kako bih volela da se okupi nas nekoliko žena i da odemo na Kubu. Tako da eto, volela bih da odem na Kubu.

Kakva je Vanja privatno? Opiši nam sebe u pet reči.

- Joj, ja to toliko ne volim. Znaš ono kad sagovornici generalno odgovaraju na to pitanje „Pa bolje da to neko kaže umesto mene“ ali danas nema ko to da kaže za mene, tako da šta ću, moram ja. Da opišem sebe, uh, to je baš teško, baš je nezahvalno. Nestrpljiva sam, radoznala, luckasta (smeh).

I te kako zabavna.

- Hvala, evo to si ti rekla. Hm, šta bih još mogla da kažem?

Komunikativna?

- Da, komunikativna, što je potrebno za ovaj posao. Pomogla si mi, hvala ti. Zaista mi je jako teško, verujem da nema teže stvari nego da opišeš sebe.

Nedavno si počela da se zanimaš za astrologiju, dakle, veruješ u horoskop? Je l’ bi volela da odeš kod astrologa da ti kaže šta možeš očekivati u budućem periodu ili smatraš da je neke stvari bolje ne znati?

- To je uvek glavna šala u redakciji. Čak i kad je bio Secret Santa u redakciji, od moje drage koleginice Bojane Kontić dobila sam na poklon knjigu o astrologiji. Tako da Vanja crtica astrologija. Samo se zanimam i veoma mi je interesantno. Da ti odgovorim na pitanje, mislim da je nekada bolje nešto i ne znati i dati prostora za to neočekivano i neizvesno jer je u tome lepota života. Volim astrologiju jer mi je, baš zato što sam radoznala, veoma zanimljivo. Ljudi mogu da veruju ili ne, to nije ni važno, ali svašta se krije u toj astrologiji i mnogo nekih odgovora.

Šta bi volela da svet zna o Vanji Camović?

- Volela bih da svet upozna Vanju Camović. Želja mi je da radim nešto što ima veze sa putovanjima i što bi moglo da objedini sve ovo o čemu smo nas dve danas pričale. Volela bih da ja upoznajem svet i da to kroz svoju neku energiju prenosim dalje. Ne znam da li sam bila dovoljno jasna, ali volela bih da radim neku emisiju koja se bavi putovanjima, kulturama, drugim narodima i da zapravo ja upoznajem svet i onda to prenosim dalje.

(Bojana Petrović)