OVAJ POSTUPAK JE BIO ALARM SVIMA, OTKRIVENA MISTERIJA! Glumica Olivera Viktorović objasnila sve o DOSIJEU ALEKSIĆ!

Olivera Viktorović Đurašković pored brojnih nagrada na polju glume, bavi se pedagoškim radom još od 1989. godine, a od 2003. godine dobija i zvanje Docenta. Autor je i mnogih udžbenika za edukaciju najmlađih i samim tim porazgovarali smo sa njom o aktuelnom slučaju Miroslava Aleksića.

- Dosta rano sam počela da se bavim pedagoškim radom, u XII beogradskoj gimnaziji, to je taj period adolescencije, prvi, drugi razred srednje škole i bilo je božanstveno. Tada nije bilo nekog plana i programa, već sam ja sama pravila plan na osnovu onoga što se radilo na Akademiji - započela je Olivera priču o svom radu sa mladima na polju glume.

Nešto kasnije Olivera postaje i asistent svom nekadašnjem profesoru Petru Banićeviću na BK Akademiji, dobila je i zvanje docenta i nastavila rad sa Mirjanom Karanović i provela je 22 godine tamo kao profesor, ali paralelno sa tim sa suprugom je osnovala i “Pan Teatar” za decu i rad sa najmlađima.

Olivera je objasnila i kako zaista treba da izgleda rad sa decom i omladinom na časovima glume i šta je zapravo njihov zadatak kao pedagoga i profesora:

- Sve vežbe i sve što se radi tiče se istih stvari i kod velikih i kod malih s tim što moramo da se prilagodimo i njihovim godinama, manja je koncentracija kod mlađe dece, a cilj je upravo da ih opustimo, da se oslobode, da steknu sigurnost – to je zadatak naš! Neće svi ići na glumu ili na režiju, možda će se baviti nekim srodnim delatnostima ili dijametralno suprotnim, ako bude prodavačica u radnji divno je da zna da govori, da se nasmeje, da bude ljubazna…Mislim da je naš zadatak da oslobodimo decu, da imaju neki svoj stav da postanu zreli i normalni ljudi, zdravi ljudi - rekla je Olivera.

Olivera ovako komentariše slučaj Miroslava Aleksića i snimke njegove nekada “vrhunske pedagogije”, kako su je neki okarakterisali:

- To su traume za ceo život, ja bar to lično mislim. Deca su različita, kao i studenti, njih 11 na klasi svako je za sebe, ne možete da im priđete na isti način. Morate da znate šta je to što će ga otvoriti, što će mu pomoći da napreduje. Ja moram da vam kažem da sam ja inače protivnik bilo kakvih nasilnih metoda, vređanja, jer to pogotovo kod dece, a i kod studenata, a ponekad i kod nas odraslih vrlo često izaziva zatvaranje, blokadu, strah, nesigurnost - rekla je Olivera i dodala:

- Najlakše je manipulisati tim malim dušama, naravno da svi mi nosimo ponešto iz kuće, ali nije sve, dosta toga pokupimo iz okoline, veći deo dana se provodi i u vrtiću, školi, na fakultetu…i zato mislim da je jako važno da kao roditelji pratimo svoju decu koliko god je to moguće - ispričala je glumica i dodala da kod dece postoji ipak doza straha, njena ćerka koja je takođe glumica je iznenadila kada su je sada pitali da li bi im ona rekla da je imala sličnu situaciju kao Milena Radulović:

- Moj suprug je pitao da li bi ona rekla, jer smo mi decu naučili da nam sve ispričaju, a ona mu je odgovorila “Pa ne znam tata, nemoj da se ljutiš, ali mislim da ne bih, plašila bih se da ćeš ti da ga ubiješ i da ćeš onda otići u zatvor”. Tako da mi je vrlo jasno zašto ta deca ćute, osim ambicije da budu glumice, drugo to je neko ko ih ja na određeni način gajio - rekla je i objasnila koliko je šokirana svime što se desilo:

- Meni je ovo potpuni šok, snimke koje smo gledali to su snimci kada su kamere uključene, ja sam se odmah zapitala, a šta je kada nisu. Ja sam to videla kada on kaže “kako si glup” i ne znam ni ja šta još, ali ja nisam videla tu šta oni rade. Šta rade konkretno, koje vežbe rade, šta se radi na toj glumi tamo? Ono što me je još zabezeknulo i ono što nisam znala jeste da su roditelji odstranjeni u smislu sad ste doveli dete i više nemam ništa sa vama. To je prvi alarm, da ja kao roditelj ne mogu da pozovem. Ja ako primetim na časovima ili mi se učini da dete ima problem sa nečim, ako se teže fokusira, ima problem sa nekim glasom, ja ću da porazgovaram sa roditeljima ili da ukažem na nešto, da ga možda odvedu kod logopeda ili nešto slično - ukazala je Olivera pažnju na prve alarme koji roditelji treba da primete.

- Ta škola je bila brend, bila je na glasu, da su to “divni” metodi, kod mene su dolazila neka deca koja su se ispisala iz Mikine škole i tako sam i čula za te njegove metode. Pored toga, moj muž je radio u “Dušku Radoviću”, kao organizator u periodu kad je došao Mika Aleksić to je bilo i vreme bombardovanja, tamo nije bila normalna situacija. Tamo je izgledalo kao da je neki ratni film, morali su da dolaze u uniformama, stajali su u vrsti. Srela sam tada dve koleginice koje su bile pred penzijom i rekle su mi da su dobile “ratni zadatak” da idu da nađu šećer. To je već tada bilo jezivo i mnogi su tada napustili to pozorište, neki su ostali ali su se borili protiv njega. Mislim da je to njegovo ophođenje prema velikom broju zaposlenih bilo jednako ovom ophođenju prema deci - ispričala je Olivera svoju priču koju zna o reditelju, a onda se osvrnula i na Milenu Radulović i Ivu Ilinčić:

- Ovo što su Milena, Iva i ostale anonimne devojke uradile, mislim da su one uradile za Srbiju i žene u Srbiji mnogo više od mnogih i negde zaista verujem da je ovo prelomni momenat i da više ništa neće biti isto posle ovoga. Podigao se čitav region, dosta je više sa tim patrijarhalnim formama - zaključila je Olivera i dodala da je sada pravi trenutak da se država umeša i počne sa edukacijom mladih o nasilju, zlostavljanju sa psiholozima, pravnicima. Da se drže seminari, da devojke, ali i dečaci znaju gde se prelazi granica - jasno je poručila glumica.