EVA RAS OTKRILA ZA ESPRESO ZAŠTO JE MRZELA SVOJE ROĐENJE: Poznata glumica nikada JEDNO nije OPROSTILA SVOJOJ MAJCI!

Eva Marija Balaš Stević poznatija kao Eva Ras je naša omiljena srpska,pozorišna,filmska i televizijska glumica. Takođe, slikarka i književnica. Iako je njena prva ljubav oduvek bila slikarstvo, zavidnu karijera ostavila je prvenstveno kao glumica.

Ona je ekskluzivno za naš portal bez dlake na jeziku govorila o trenutnoj situaciji koja je zadesila čitav svet - o korona virusu, kako ona gleda na svu situaciju, kako se bori u ovom teškom periodu, i šta možemo da očekujemo od nje u poslovnom planu.

Eva je bila gost naše redakcije uoči njenog 80-og rođendana, tako da nam je bila još veća čast i zadovoljstvo ugostiti je.

- Ja mnogo volim što nisam bivša glumica, da me pozivate danas uoči mog 80-tog rođendana. - rekla je glumica na samom početku razgovora.

Kako komentarišete uopšte ovu čitavu situaciju i kako se vi nosite sa svim poteškoćama?

- Ja sam potpuno očajna, zbog pandemije. To je strašno. Ne mogu preko toga da pređem. Ja od počete zabrane starijih o okupljanju u gradskim prevozima, nema dana da se ne vozikam do Žarkova, Vilenih voda, Zemuna, samo zato, jer kada se setim, da su mi to neki lekari hteli da zabrane, ja kao i svi normalni ljudi i ne vadim se iz gradskog saobraćaja.

Ona ne staje ni u vreme pandemije. Snima serije, dosta hoda, živi zdrav život, izlazi na sunce, za koji kaže da je njena najveća ljubav i izvor života.

- Otkada sam izgubila porodicu i živim sama, a moja ćerka je 93' umrla, sve Nove godine sam dočekivala po trgovima, sa narodom, gde god sam bila, u Parizu, Banjaluci, Zagrebu, Madridu, svuda se slave po trgovima, i sada je virus sve to zaustavio. Trudim se da dosta šetam, baš sam aktivna sunce mi je izvor života i najveća ljubav. Juče je bio divan sunčan dan, a ja, ne samo da volim da sam čovek, nego obožavam da me sunce obasjava, i čim vidim sunce, odmah idem na ulicu, i na sunčanu stranu da me sunce vidi, jer je sunce moja najveća ljubav na ovoj planeti. Moj imunitet nije u apotekama, već u mojim koracima, koliko kilometara prođem, i koliko moji tabani dotiču tlo mog grada gde živim. Ako svaki dan tri sata sam napolju i hodam, ne sedim, onda ja imam imunitet.

Virus je dramatično poremetio uobičajeni način života. Glumci su jedna od branši koji je u proteklih devet meseci gotovo u potpunosti bio bez posla i zarade.

- Moram da radim, jer morate da plaćate komunalije, kvartale, što je isto smešno, da plaćam porez na moj stan kao nekretninu,a to uopšte nije nekretnina, to je moj životni prostor, ja tu živim. Tu niko drugi ne živi, da deli sa mnom troškove. Ja otkako sam ostarila, i pre pandemije, šta god mi nude da radim, sve prihvatam i uopšte ne pitam koliko će mi dati. Neki producenti mi daju pristojno, a ima i onih koji to zloupotrebljavaju. Pitaju "da li može 500 dinara?" Ja kažem, može. Bolje da imam i 500 dinara, nego da ih nemam. Moje vreme ne košta ništa ako me vi ne angažujete. - iskreno je priznala glumica za naš portal.

Nedavno ste završili snimanje serije i posle toliko decenija, prvi put posle “Lepote poroka” našli ste se u kadru sa Mimom Karadžićem. Kako ste reagovali kada ste bili pozvani?

- Ja sam mnogo radije za vreme pandemije. Snimila sam seriju sa Mimom Karadžićem. To nije glavna uloga, ali Mima i ja smo igrali, on glavnu ulogu, a ja sam gostovala u dve epizode. Tako da smo igrali kao Robert Daniro i Merlin Strim,a cela ekipa je bila opčinjena da baba igra sa toliko elana. Još uvek volim što sam glumica. I kada god me pozovu za ulogu, srećna sam. Ta uloga sa Mimom u zlatnim danima, sada se emituje na televiziji. Posle 61. godine glumačke karijere, nikada nisam igrala ulogu moćne žene.

Da li vam teško pada kućna izolacija i kako provodite vreme?

- Svaki dan kada se probudim je praznik, zato što me Bog još nije uzeo. Što se više približavate poslednjim danima života, tek tada shvatite koliko je ljudski život lep. Onda shvatite da ono što se u školi učili, što je Helade rekao "da je srećan što se rodio kao čovek". E sada, ja na kraju mog života isto mogu da kažem da je sve bilo dobro, i krizni štab zaslužuje sve ordenje, i sve je u redu. Šta bi bilo da sam se rodila kao lavica u Africi, i umrem od žeđi? Lavica je lepa. Oni imaju striktne brakove u okviru čopora da lavovi žive jako lepo, ali šta vrede kada su lavovi?

Imala sam jedan doživljav. Možete i vi da prođete kraj narodne biblioteke, tamo na onom frontalnom delu, uselio se jedan beskućnik. On je sebi napravio neki ležaj, neke prnje, sa praznim flašama. Valjda zbog pandemije ga niko ne dira. I sada stranci, oni malobrojni koji tu prolaze, vide raskošnu zgradu ispred njega, i onda im nije jasno otkud on tu? Elem, jednom čoveku ispadne maska, i normalan čovek da ne digne masku, a beskućnik izađe iz kreveta,uzme masku i stavi sebi, i vrati se u krevet. To je meni bila toliko dirljiva slika. Da on nema ni masku, i on uopšte ne misli da je ovaj imao virus, već želi samo da ima masku. To je isto dokaz kako je ovaj svet divan, on se radovao maski.

Za kraj, pošto ste rekli da uvek za Novu godinu izlazite po trgovima, kako ste proveli istu?

- Sad nema trgova, spavala sam. Ja sam valjda zato toliko dugovečna. Kad god sam bila očajna, kad god su me šikanirali, kada sam bila bolesna...Ja 18 godina živim sa kancerom, ali čim me zaboli nešto, ni ne osluškujem gde me boli, nego idem prvo da odspavam, pa ako me bude bolelo i kada se probudim, onda ćemo o tome misliti. Sve svoje boljke rešavam spavanjem.

Ova Nova godina koja je prošla, ona je zagadila mnoge Nove godine koje će doći, jer kako se kaže, mi za 2020. nismo imali pojma šta nas čeka, bili smo ovce koji smo mislili, ova će biti bolja od svih, i šta smo dočekali? Više nismo ovce. 2021. Slavila sam moj rođendan,a ne Novu godinu, a ja pošto sam rođena za Novu godinu, nikada nisam imala rođendan, svi su bili pijani,ludi,svi su čekali ostaverenje nekih želja. Bila sam očajna klinka što nemam rođendan, što me je mama baš rodila u Novogodišnjoj noći, kada svi hoće nešto drugo.

(Espreso.co.rs/Ermin Biberović)