BOŽE, KAKVA TRAUMA! Verica Rakočević pružila podršku pa pričala o ZLOSTAVLJANJU koje je doživela sa 18 godina!

Kao bomba odjeknula vest kada je Milena Radulović izašla u javnost sa tvrdnjama da ju je silovao nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić kada je imala 17 godina. Mileni su mnogobrojne poznate ličnosti javno pružile podrsku u ovoj borbi. Verica Rakočević se oglasila i pružila im je podršku.

Kakav je vaš komentar na ispovest glumice Milene Radulović o preživljenom s*ksualnom zlostavljanju od strane Miroslava Mike Aleksića?

- Strašno je kroz šta su te devojke prolazile, a još strašnije što je tek sad izašlo na videlo, a ko zna koliko devojaka je prošlo kroz taj pakao. Razumem devojku, takvu traumu kad doživite okrivljujete sebe, a ne druge. Pogotovo u tim godinama je to iskustvo jako traumatično. Nadam se da će konačno biti zaustavljen taj predator i da će ga vlasti skloniti i da neće moći da naudi nikome. Tragedija je što nije jedini, ko zna koliko takvih još ima koji se kriju pod maskama pristojnih i čestitih ljudi.

Da li mislite da po nečemu s*ksualni napasnik može da se prepozna?

- Ja sam studirala defektologiju, imali smo dosta psihologije i po nekoj logici bi trebalo da vam dam neki drugi odgovor, ali mislim da kada ste dete i kada ste sa naivnom čistom dušom, vi ne možete da prepoznate zlo ni u drugarici, a kamoli u nekome ko vam je autoritet. Roditelji su sa poverenjem slali decu tamo, na kraju krajeva iz škole Mike Aleksića su potekla mnoga naša velika glumačka imena. Rejtingom koji je imao i pozicijom koju je imao ulivao je poverenje kod roditelja.

Vi ste neko ko je smogao snage i ispričao javno svoje traumatično iskustvo...

- Ja sam to uradila u jednoj ozbiljnoj emisiji na RTS-u, ali me je zapanjilo to što su me pozvali mnogi moji prijatelji koji su poznati u javnom životu Srbije i pitali su me "šta ti to treba". Ja sam otišla u emisiju jer je gošća bila devojčica od 16 godina, koja je takođe bila silovana od strane drugara. Imala sam moralnu obavezu da tu dođem. Ja sam drugačije psihičke konstitucije, morala sam sve to da iznesem sama, imala sam 18 godina. Ta devojčica je imala 16 godina i ja sam smatrala svojom moralnom obavezom da dođem, da joj pružim podršku i da joj kažem da mora iz toga da izađe sa zdravim razumom i da to pobedi u sebi. Najtragičnije u celoj priči je što ljudi čija imena sada ne bih pominjala su me pitali "šta ti je to trebalo". Meni ničija podrška nije bila potrebna, ali radi se o stavu tih ljudi koji nisu neškolovane osobe ili primitivne osobe iz sredine u kojoj će se reći da je to sramota. To su ljudi iz javnog života koji su intelektualci.

Koliko je teško izboriti se sa tim? Koliko godina Vam je trebalo da nekako potisnete to iskustvo?

- Ja sam neka specijalna biljka, moj način nije primenljiv na neke druge osobe. Meni kad je umro tata, a on je čovek kog sam najviše na svetu volela, ja nisam otišla na sahranu nego sam otišla da plačem negde na obali i da zamišljam da je on otputovao negde i da više nikad neće moći da dođe. Ja te traumatične događaje stavljam u fioku, ali ta fioka nije zaključana pa da jedan dan kad se otvori može da izazove haos nego postavim stvari na svoje mesto. Ne osuđujem sebe, znam da ja nisam kriva već taj neko drugi. On će pred kosmičkom pravdom ili nekom drugom možda odgovarati jednoga dana ili ne. Da nisam toliko jaka, ja ne bih 40 godina opstala na ovoj javnoj sceni.

Da li se kajete što Vi niste u tom trenutku prijavili nasilje?

- Ne kajem se, mnogo davno je to bilo, pre više od 50 godina. Mislim da je način na koji sam ja to rešila bio najbolji mogući način u tom trenutku za mene. To je bio moj školski drug i to je potpuno drugačija situacija od ove situacije u kojoj se ova devojka našla. Mogu se porediti po delu ove situacije, ali kad uradi to neko ko ima 58 godina, a vi imate 17 i kad uradi to neko 18 godina i vi imate 18, to su potpuno dve različite stvari.

(Espreso.co.rs/Srbija Danas)