MARKO BULAT OTKRIO SVOJ NAJVEĆI STRAH !Pevač iskreno kako se oseća pred ulazak supruge u Zadrugu!

Supruga Marka Bulata - Marija prošle noći postala je takmičar popularnog rijalitija "Zadruga", a pevač je samo nekoliko dana pred njen ulazak iskreno progovorio za naš portal na brojne teme.

Marko Bulat osvojio je srca publike prelepim glasom i megahitovima. Na našoj muzičkoj sceni gradi karijeru već punih 27 godina. Ekipa jednog portala kontaktirala je popularnog pevača, a on je otkrio nam šta se dešavalo u njegovom životu u godini koja je iza nas.

U ovom emotivnom intervjuu, pevač je podelio na koji način proslavlja novogodišnje i božićne praznike, kao i šta priželjkuje da mu se ostvari u 2021. godini. S obzirom na to da je bio sprečen da nastupa u 2020. godini, sreću pronalazi u tome što više vremena provodi sa svojom decom i gleda ih kako odrastaju.

Krajem godine sumiramo utiske, po čemu ćete vi pamtiti 2020. godinu?

- Užasna neka godina. Korona je i ljudi oko mene umiru. Izgubio sam majku, bubnjar sa kojim sam godinama radio se upokojio. Jedna užasna godina. Ništa lepo mi se nije desilo, osim što sam kod kuće i gledam decu kako rastu. Inače, godina kao godina je užasna.

S obzirom na to da je ova godina bila stresna za sve nas, na koji način se vi borite sa stresom?

- Nema tu nikakve borbe. Čovek ili je sazdan da može da nosi i trpi ili nije sazdan, pa mora da pije neke tablete ili pada u depresiju i beznađe. Nije to stres, to su samo život i životne okolnosti. Kako je meni, tako je i svima.

Da li negujete neku porodičnu tradiciju za praznike?

- Kao i svaka hrišćanska porodica, u duhu isčekivanja rođenja Hristovog. To je Badnje veče i paljenje badnjaka, a zatim i Božić i pečenica. Moja majka je vojvođanski pravila slatku pečenicu. U Vojvodini se tako izražavalo bogatstvo porodice. To je suva slatka pita sa orasima u koju se stavlja parica, a u Srbiji i Šumadiji se stavlja u pogaču. U Vojvodini je ta slatka pita puna oraha i meda.

Nedavno ste snimili pesmu "Ne plači" koja je posvećena posebnim osobama u vašem životu... Kakve emocije budi ta pesma u vama?

- Ona je posvećena gubitku mog brata. Godinu dana nisam izbacivao ništa novo jer sam izgubio brata i to me je zakucalo. Smatrao sam da treba da prođe godinu dana i da kad skinem crninu je možda "vreme za pesmu". Ta pesma treba da bude adekvatna i primerena, ne može biti kao "Ritam oko" ili neka živa, već treba da bude u duhu te porodične tragedije i tog mog gubitka rođenog brata. Ja sam napravio tu pesmu i u međuvremenu sam izgubio i majku. Posvećena je bratu, ali je zahvatilo i mati koju sam izgubio. Ostao sam bez najbližih. Ja sam tu pesmu snimio nekomercijalno. Ne treba mi za nastup, već ima veze sa emocijom i time kako se osećam. Nije snimana pesma zarad karijere, već je izraz bola i okolnosti i događaja koji su mi se desili. Ona je moj jecaj.

Nedavno se u medijima spekulisalo da ste dobili novčanu pomoć od države u iznosu od 90.000 dinara. Koliko vam je to značilo?

- Dobijena je pomoć, ali u martu, a ne sada. Par meseci nakon što je počela korona, država je odobrila pomoć onima koji imaju status umetnika. Nisam ja taj koji se žalio ili tražio nešto. Nije mi jasno zašto se sada piše o tome. Nemam pojma, Ivan Gvrilović je dao neku izjavu i napisano je kao da je ponovo dobijena pomoć i kao da neko kuka i vapi da mu se daju neke pare.

S obzirom na to da nemate nastupe i izvor prihoda, da li vas iritira to što mnogi konstantno napadaju pevače da nemaju prava da se bune jer su mogli do sada da uštede novac?

- Što bi mene to iritiralo? To nema veze sa mnom, mene ništa ne iritira.

Da li strahujete da će ova situacija sa koronom potrajati i da ćete duži period biti sprečeni da radite ono od čega živite i što najviše volite?

- Teška je reč strahovanje, ja jako pazim na reči. Strahujem za porodicu, moje bližnje i decu, a sve ostalo nema veze sa strahovanjem. Naravno da jedva čekam da sve ovo prođe i da ljudi budu zdravi, jer ljudi ako nisu zdravi nije im ni do pesme. Moj posao je direktno vezan za veselje i za muziku. Šta da kažu ljudi koji su otkazivali svadbe, šta da kažu ljudi koji imaju sale i koji su pod zakupima i imali su zakazanih 100-150 svadbi i sve im je otkazano. Svi su u problemu. Ako ne daj Bože potraje, uvek će se naći neki drugi posao. Neke moje kolege muzičari koji sviraju su se preorijentisali na neke druge stvari, jer moraju da izdržavaju porodicu. Nije ovo najgore vreme koje je zadesilo čovečanstvo, bilo je i gorih trenutaka u istoriji, pa se nekako preživi i ide se dalje.

Šta vam je najviše nedostajalo ove godine? Da li su to nastupi, publika, putovanja ili nešto drugo?

- Čovek treba da bude zahvalan što mu je glava na ramenima. Samo što je živ treba da se zahvali Bogu, a sve preko toga bi bilo licemerno. Ljudi umiru, neko je na respiratorima, muke sa svih strana i ja kao treba da kažem da mi nedostaje da putujem. Odvratan bih bio sam sebi kada bih nešto odgovorio. Možda mi nedostaje što još uvek nije pao sneg, zbog ove dece. Da ih stavim na sanke, da ih vučem i da im stavim osmeh na lice jer je to moj zadatak. Deca ne znaju šta se dešava oko njih, zadatak roditelja je da ona budu srećna. Da učinim sve da budu srećni, a da oni na mom licu ne vide patnju ili neizvesnost jer se to odražava na te male duše.

Šta biste poželeli sebi da vam se ostvari u narednoj godini?

- Samo zdravlje i da prođe ova korona. Želim da nastavim ono što radim već 27 godina, da uzmem mikrofon da pevam i da uveseljavam narod. Čim radim ono što volim ja sam u kolima i idem od grada do grada i od države do države. S druge strane, možda sam više otac nego što bih bio kada bih radio. Trenutno sam više otac jer sam kod kuće i posvećen sam deci i kradem ove godine njihovog odrastanja, a to bi mi promaklo da je sve u redu. Radio bih i prespavao bih njihovo odrastanje od umora i opet nekako ispada sve kako treba.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/SrbijaDanas)