POZNATA VODITELJKA JE IZGUBILA BITKU PROTIV RAKA U 45.GODINI! Njene reči i dalje odzvanjaju u ušima!

Danas se navršava 4 godine otkako je omiljeno TV lice Studija B izgubilo bitku od tumora u 45. godini.

Dragana Ćosić je rođena 19. avgusta 1971. godine. Iza nje je dugogodišnja karijera na Studiju B gde je imala nekoliko autorskih emisija.

Na Studiju B počela je da radi 1996. godine u jutarnjem programu, vodila je emisiju "Beograde, dobro jutro", a kultnom emisijom "Beograd noću", postavila je standarde u televizijskom novinarstvu.

Draganu svi pamtimo po širokom osmehu, profesionalizmu, lepoti, kulturi i hrabrosti do poslednjeg dana života. Bila je veliki ljubitelj mode i ostala je upamćena po perfektnom i neponovljivom stilu odevanja, zbog čega su je mnogi smatrali modnom ikonom u Srbiji.

Dama neverovatnog šarma, kako su voleli da je zovu prijatelji i kolege, suočila se sa opakom bolešću kada joj je najpre sasvim slučajno otkriven rak dojke u 28. godini, a deceniju kasnije dijagonostifikovan i tumor mozga.

Preživela je tri teške operacije tumora, cikluse hemioterapija, a godinama se kao lavica borila protiv opake bolesti.

Tokom svoje najvažnije borbe suočila se sa gubitkom kose i poteškoćama u govoru. Ali, ni to je nije slomilo. Velika volja za životom gurala ju je napred, a često je u medijima govorila o svojoj najtežoj borbi.

- Samo suočavanje nije toliko teško, jer ne smete da se predate. Ulog je previše veliki. Imate neprijatelja i znate da morate da se borite - govorila je Dragana.

- Ja ni onda nisam očajavala. To mi se desilo nekoliko nedelja pre nego što sam se udala, ali samo sam razmišljala kakvi će biti venčanica i bend, gde će biti slavlje... Tada sam imala dvadeset osam godina i bila sam najmlađi pacijent na onkologiji, a zloćudni tumor na dojci otkriven mi je sasvim slučajno. Izgleda da imam neke predispozicije za tu bolest, mada u mojoj porodici, nažalost, svi umiru od infarkta - pričala je voditeljka.

- Jedne srede sam ostala do kasno na poslu da bih završila sve obaveze, a već u četvrtak sam bila u operacionoj sali. Sve se tako brzo desilo… Prvo me je mnogo bolela kičma. Svakog dana sam išla na treninge, ali bol nije prolazio. Otišla sam na skener i magnetnu rezonancu i otkriven mi je taj nesrećni tumor. Išla sam na zračenja, bilo je jako naporno, ali sam sve bolje i bolje… Posle toga mi je opala kosa - objašnjavala je heroina.

Verujte mi, nisam imala dan tuge. Okej, pre deset godina, kada su mi dijagnostikovali tumor dojke, jesam imala sat straha. Sat suza. Ali kad sam naišla na prvu poznatu osobu, prestala sam da plačem. Nikada se nisam pitala zašto ja, kako ja. Prva misao bila je "Hajde sada da vidimo šta ćemo dalje". Ni san mi se nije poremetio, i dalje spavam kao beba. I najlošije vesti prihvatam drugačije. Bolest čoveka izmeni - govorila je Dragana svojevremeno.

Jedan od njenih načina borbe s bolešću bila je pozitivna energija, a pomoglo joj je, govorila je, i dobro okruženje.

- To je verovatno uticalo na mene, pa sam izgleda postala pozitivnija, otvorenija i svi kažu da se mnogo više smejem. Ranije sam sve držala u sebi, a sada kad god imam problem, spremna sam da ga podelim. Nisam se svesno promenila, već je to došlo samo od sebe - isticala je Dragana.

Operacija, hemioterapija, još jedna operacija, gubitak govora. A ona je sa osmehom zbijala i šale na svoj račun.

- Ja sam se uvek šalila na sopstveni račun. Možda nisam javno, ali sam uvek bila spremna na to. Nemam ja taj problem. Vidite da nosim ogrlicu a la ružna Beti, i ove cvikere, zašto da ne? Tako sam se zezala i odmah posle operacija. Jedan dan kažem mami i sestri "Hajde, žene, birajte, koja će koju bundu da uzme". Mama se rasplače, kaže mi "Šta ti pričaš?!", "Odakle ja znam šta će da se desi, možda mi više neće trebati". I mama se rasplače. "Samo ti plači, ostaćeš bez bunde", smejala sam se i dalje.

Govorila je o svojim poteškoćama u govoru nastalim kao posledica drugog tumora.

- Moj govor je i stvar koncentracije zato što mora da se koristi dijafragma, da se napuni vazduhom. Moram da pričam iz dijafragme, kao pevači. Imala sam jednog profesora koji me je to učio, i taman se vraćam s mora i razmišljam, "Bože, to sam naučila, ali kako ću znati kako iznova da uzmem vazduh?", a onda odem kod frizera i tamo zateknem Bebi Dol. Ona mi sve objasni. Priča mi "Gledam ja Džordža Majkla, kakav je to dasa! I na njemu vidiš da vodi računa o tome, o disanju, vidi se to po ramenima, po držanju". Bebica me je naučila kako se uzima vazduh. Ali onda bih morala da skinem kaiš - opet se na svoj račun šali Dragana. I onda, stvarno, otkopča kaiš, uzme vazduh, i iz nje krene glas bez ikakvih problema".

Pamtićemo je kao damu koja je umela da živi punim plućima i prepreke je sa lakoćom preskakala. Svojim primerom je pokazala kako se u životu treba boriti do poslednjeg dana i atoma snage. Ali, sudbina je umešala prste nažalost.

Međutim, za kraj nam je ostavila najjaču pouku.

- Svaki dan je novi dan, morate sebe da stavite u centar sveta i da vas je baš briga šta ko misli. Imamo ovaj jedan život i hajde da ga živimo najbolje i što duže možemo - rekla je Dragana Ćosić.

(Espreso.co.rs/Stil.Kurir)