SRPSKI GLUMAC PREMINUO, A PEVAČICA JE NASTAVILA DA GA SE SEĆA: Reč je o NJOJ i Bati Stojkoviću, mnogo ga volela!

Za nju kažu da je dama prefinjenog glasa, a uz njenu pesmu “Caffe” uživali su ljudi od Srbije od Afrike. Talentovana pevačica Lena Kovačević pripada onoj plejadi umetnika koji žive ono što stvaraju.

Kolege za nju kažu da nije trčala za popularnošću, već da gradi karijeru samo na kvalitetu. Nakon džeza, obradila je dens pesmu “Leto” grupe “Đogani fantastiko” i time pokazala širinu muzičkog opusa kojim se bavi.

- Ove godine sam odlučila sve da ide do kraja, da bude ono što nismo očekivali. Mnogo mi je drago što sam deo tog projekta i što je opšta pomama za tom pesmom. Negde mi je drago jer sam uvek mislila da je muzika 90-ih imala puno dobrih kompozicija, pristojnih tekstova. Ali su bile devedesete takve kakve su bile. Sada smo dobili divan aranžman ove pesme koju je radio Darko Dimitrov i ceo taj projekat mi je vrlo zanimljiv. Osvežava muzičku scenu. Svaka obrada treba da bude različita. Ova je drugačija u senzibilitetu.

Koju bi folk pesmu obradila u džez maniru?

- Ja volim tradicionalne kao što su “Zapevala sojka ptica” i “Magla padnala v dolina”, a kada bih obrađivala, najradije bih uzela neku Tominu pesmu. “Danka” mi je omiljena.

Toma Zdravković je bio pevač tuge, a kroz svoje pesme prenosio je emocije koje je proživljavao. Kakva je situacija kod tebe?

- Imam veliku sreću da se bavim poslom koji sam filtrira emocije. Bez emocije smo nekorisni u našoj umetnosti. To je veliki blagoslov da imam način da izrazim sva iskušenja, emocije. Sa mnogim emocijama sam sada za vreme korone probudila dozu kreativnosti. Moje pesme poput “Samo da mi je” i “Dubine” koje imaju sevdalinke u sebi i mene vode u različite događaje.

Imala si koncerte u “Zvezdara teatru”. Tu si odrastala, stasavala kao devojka, a kum ti je bio pokojni Bora Todorović. Kada se sada setiš tog vremena, kakve emocije budi taj prostor u tebi?

- Ova scena je osveštana taletnom Bate Stojkovića i Bore Todorovića, Bogdana Diklića, Milene Dravić. Jedno je videti ih uživo i prisustvovati probama, a drugo na filmu. Ja sam imala tu priliku. Pamtim puno Batu jer je on obeležio moje detinjstvo. Imala sam šest godina kada se igrala predstava “Profesionalac”. Sećam se da su mi moji napravili šiške koje mi se nisu svidele i vikler koji je stajao ukrivo. Bila sam užasno nervozna kao da je moja premijera bila. Na fotografijama sam namrgođena. Ali to je veče koje pamtim. Pamtim premijere i to njihovo poklanjanje pred publikom, kao monasi. Posebno Bata. On je živeo za svoju umetnost. Ta jedna religiozna ljubav ka umetnosti se osećala. Takođe, kasnije kada sam odrasla dolazila sam sa društvom da gledamo Gagija Jovanovića. Valjali smo se od smeha gledajući predstavu “U plamenu strasti”.

Za nekoliko meseci očekuje se premijera i filma “Nije loše biti čovek“, gde i ti imaš jednu od uloga. Ko je znao da te nasmeje od glumaca na snimanju?

- Svi su bili sajajni. Oni se okupe, a ja se smejem sa strane. A ja sam njima bila zanimljiva jer se bavim muzikom. Glumci su potajni muzičari i mi obrnuto. Kičić je sjajan muzičar, dosta sam pričala sa Vojinom Ćetkovićem. Kile ima super ulogu u filmu. Pravu muzičku. Strast i ljubav prema muzici se oseća. A plakala sam od smeha sa Andrijom Miloševićem. Mnogo mi je bilo teško da snimimo jedno scenu. Komičan gest je trebalo on da uradi, a ja da ostanem ozbiljna. Baš je bilo teško. S njim je bila prava komedija.

Koliko ti je pomogao fizički izgled ili su te zbog njega površno posmatrali?

- Žene koje imaju opštu prihvatljivu lepotu vrlo teško na prvu loptu dokazuju talenat. Ja sam od starta imam ljubav prema kameri. Volimo se i to je važan faktor u ovom poslu. Ne u smislu da si lep u spotu, već svojim likom da dočaraš karakter koji pevaš. Ono što je pogrešno da fizički izgled utiče na karijeru. To je tragično. Ne razumem sada ovu pompu oko Adel i njene kilaže i to što je izgubila 20, 30 kilograma. Ona je božanstvene britanske lepote.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)