BILA JE NAJLEPŠA GLUMICA SFRJ, A ONDA JOJ JE LJUBAVNIK PUCAO U GLAVU! Ovako sada izgleda njena naslednica Maša

Međutim, malo ko zna da je Milja Vujanović 1967. godine bila mis Srbije, a nakon glavne uloge u filmu „Rani radovi“ Želimira Žilnika (1969), koji je na prestižnom Berlinalu osvojio Zlatnog medveda, predviđali su joj sjajnu glumačku karijeru.

Milja Vujanović je završila dva fakulteta - Dramsku akademiju i žurnalistiku, a uloge je ostvarila u filmovima "Sneg na usnama", "Majka, sin, unuk, unuka", "Rani radovi", "Bube u glavi", "Bablje leto", "Neretva", Most", "Nokaut".

Po Vikipediji, Milja je "posle Eve Ras, bila druga glumica koja se svlačila u filmovima", a dala je izjavu "da bolje izgleda bez odeće, nego kad je obučena".

Ipak joj je u nekom momentu dosadilo da igra uloge golišavih lepotica, pa se povukla i potpuno posvetila astrologiji. Stekla je diplome svetski priznatih astroloških škola i postala "stručnjak za zvezdanu magiju".

"Odluku da napustim film donela sam kada sam shvatila da tekstovi koje izgovaram nisu ono što bih ja u sličnim situacijama izgovarala. Astrologiju sam počela da proučavam pre trideset godina. I mada žalim za filmom, astrologiji sam ostala verna sve do danas. Uostalom, ne biramo mi profesiju, profesija bira nas", objasnila je svojevremeno, a piše "Noizz".

Milja se odrekla glumačke karijere, ali ne i javnog života, pa je tako pisala za medije, objavljivala knjige, pojavljivala se u emisijama.

Zvezde joj, ipak, nisu nagovestile tragediju koju će doživeti - u maju, 2000. godine, njen ljubavnik Obrad Zejak pucao je u nju, a onda se prijavio za pokušaj ubistva.

– Upoznali su se u Astro centru, došao je na analizu horoskopa, mada kruže priče da je on njoj bio poslat od strane službe državne bezbednosti. Ona je, to sam čula mnogo kasnije, svojim prijateljima tada rekla: “Ovaj je došao da me u***e”. Takav je osećaj imala. Otkad se on pojavio, sve je ukazivalo da će doći do neke tragedije. Sve vreme je radio na tome da stane između nas dve, da nas udalji, da mama ima neprijateljski odnos prema meni, što nije normalno. Donekle je uspeo u tome. On je bio vojno lice u penziji i uvek je nosio pištolj sa sobom. Jednom kada su došli kod mene u posetu, izvadio je pištolj i stavio ga na sto. Prenerazila sam se. Tada sam rekla mami da to ne može da radi u mojoj kući. Ne znam šta mu je to značilo, valjda je to bila neka demonstracija sile. Posle nekoliko nedelja on je nju upucao tim pištoljem- pričala je ranije za "Gloriju" Miljina ćerka Maša.

Maša od početka nije imala dobar odnos sa maminim partnerom. Ne svojom voljom.

– Dve večeri pre te pucnjave, koja je dogodila 8. maja 2000. godine, otišla sam kod mame na Đurđevdan, na njenu devojačku slavu. Rekla mi je da će sad on da stigne i da se, ako mogu, sklonim negde. To me je strašno pogodilo, ali očigledno je on imao veliki negativan uticaj na nju. Ni danas ne razumem njegovu mržnju prema meni. On mi je čak dao otkaz u firmi moje mame, došao da uzme telefon, ključeve od Astro centra. Noć pre nemilog događaja ona ga je poslala da sa mojim bratom Leonom donese nešto sa sela. On je brata ostavio negde usput i Leon me je pozvao od nekog druga. Zvala sam mamu da joj to kažem. Tada se veoma naljutila i njih dvoje su se posvađali. Sutradan ujutru on ju je upucao u njenom stanu. Nisam bila prisutna, ne znam šta se tačno desilo, ali znam da je ona htela da prekine tu vezu, koja je trajala desetak godina, tražila je od njega da pokupi svoje stvari, što on nije nameravao da uradi. Tada je uzeo pištolj i upucao je s leđa. Hitac joj je prošao kroz vrat, oštećena joj je kičmena moždina, a najgore je što je Hitna pomoć došla bez nosila, odneli su je u njenom ćebetu, tako da se verovatno i tu nešto poremetilo tokom transporta. Doktori je nisu operisali jer su procenili da neće preživeti. Pet narednih godina bila je potpuno nepokretna. Dijagnoza: kvadriplegija. Mogla je samo glavu da pomera.

Susret u bolnici na Banjici s majkom koju guraju u krevetu na točkiće slika je koja se Maši neprestano vraća.

– Bila je sva natečena, žmurila je, nisam znala da li je svesna ili ne, samo sam vikala: “Mama, tu sam, ništa ne brini”. Dala sam medicinskoj sestri ikonu Svete Petke da joj zalepi na krevet, da stalno bude uz nju. Ona ništa nije rekla, samo mi se nasmešila. Taj trenutak mi je ulio nadu, bez obzira na tragediju, ona je preživela. Pomislila sam kako smo se konačno povezale i otarasile tog čoveka.

Ipak, to se nije desilo. Životna drama Milje Vujanović dobila je novi nastavak.

– On je bio mesec dana u Centralnom zatvoru, u pritvoru, i to je bilo sve. Ni dana nije proveo iza rešetaka zbog pokušaja ubistva. Izašao je na slobodu i to je bio još jedan strašan udarac za mene. I što je najgore, vratio se da živi kod mame, tu gde ju je upucao. Ona je sudiju zamolila da ga ne osude, da ne ide u zatvor, nego da joj pomaže pošto je nepokretna, jer kao nema nikog drugog da brine o njoj. Meni je sve to delovalo kao totalno ludilo. Kada sam to čula, plakala sam kao kiša i narednih mesec dana sam izazila samo do prodavnice. Bila sam totalno slomljena. Nije mi bilo jasno ni kako je sud uvažio njen zahtev da on ne bude osuđen, kako su smeli da ga puste. Košmar. Mislila sam da je moja mama do te mere zastranila da joj se pomračio um, pa nam dovodi u***u ponovo u život. Zamislite, šeta vam se po kući u**ca vaše majke. To što ona nije umrla kad je pucao, to nije njegova zasluga, njegova namera je bila da je ubije. Sve vreme sam ga doživljavala kao u***u, koji koristi naš stan, kuću na selu, sve to što imamo, automobil i novac, i niko mu ništa ne može. Tek nakon njene smrti saznala sam, od nekoliko ljudi kojima je to poverila, da je bila ucenjena, da joj je pretio, da je rekao kako ćemo brat i ja da stradamo ako ga ona ne spase zatvora.

Maša je još jednom imala težak izazov.

– Nisam s njim govorila godinu dana, ali onda je postavio novi ultimatum – ako neću s njim da komuniciram, on će ostaviti mamu, neće joj pomagati. Zbog mame sam mu tada pružila ruku. Ne možete znati koliko je to teško, ali sam to uradila jer me je ona molila. Zamislite kako je tek njoj bilo kada je morala i to da učini samo da bi nas sačuvala. Živeo je s njom do njene smrti, ali problemi nikada nisu prestali. Obavezu da o njoj vodi računa nije ispunjavao, stalno je bio nedostupan na telefonu, maksimalno je zloupotrebljavao situaciju. Mami su uvek pomagali njena prva komšinica i njen muž, i moj brat je bio tu, a zbog narušenih odnosa ja se nisam nametala, odlazila sam samo kad bi me ona zvala, kad bi izrazila želju da nešto pomognem. Nisam se osećala dobrodošlom. Deset dana pre nego što je umrla pozvala me je da dođem i dala mi sve što je imala: ključeve od stana, neku manju svotu novca, jednu audio-kasetu na kojoj mi je ostavila poruku, kompjuter. Osećala sam se kao da mi je vratila poverenje nazad. Neposredno pred smrt posetio ju je vladika Atanasije Jeftić u društvu njene nekadašnje velike ljubavi Duleta Savića, jer je želela da olakša dušu. Taj momenat joj je bio veoma važan. To je bio njen trenutak spasa. Napisala je i knjigu “Nasmeši se Gospode”.

Milja se izvukla iz kome, ali je ostala nepokretna. Nikad se nije oporavila, a poslednjih godina posvetila se pisanju knjiga. Umrla je 4. juna 2005. u Beogradu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Pulsonline)