SRPSKA TV ZVEZDA OTKRIVA: Mogla da zarađuje MILIONE U KUVAJTU, a izabrala je nešto sasvim drugo (VIDEO)

Ona nije samo lepo lice, ona je inženjer rudarstva, novinar, majka dvoje dece, supruga, požrtvovana ćerka, a to je samo deo njene neverovatne priče!

Kroz emisiju "Ko sam ja?" pokušali smo da otkrijemo sve o Jeleni Pejović, o njenim stavovima, privatnom životu, ali i o poslu.

Za početak razgovora zamolili smo je da nam opiše kako je to biti super žena, da li postoji raspored svih njenih imenovanja kojim bi sebe opisala?

- Tačan redosled je od svega po malo, zavisi kakav je dan. Ako su u pitanju radni dani, onda se uvek počinje sa tom "ulogom" majke, da se vode deca u vrtić i znate i sami kakve su sve obaveze. nakon toga dolazi televizijsko novinarstvo pa sve ostalo. Kada je vikend, onda je uloga majke! Što se tiče inžinjera rudarstva, to je nešto što je trenutno na "stend-baju", mediji i rudarstvo ne idu jedno s drugim iako imaju jednu veliku sličnost, raditi na televiziji koliko god da to ljudima deluje lagano i vrlo nonšalantno i glamurozno je kako ja to volim da kažem - rudarski posao. Da bi se bilo ispred ove kamere, da bi sve to išlo tako lagodno, potrebno je odraditi jako puno priprema i zato kažem da je to zaisza jedan jako težak rudarski posao, s obzirom da sam tokom svoje karijere i nakon završetka rudarsko-geološkog fakulteta iskusila i jedno i drugo znam da su oba posla izuzetno kompleksna, teška, ali donose jedno veliko zadovoljstvo. Tu negde ne mogu da napravim razliku, a što se majčinstva tiče, naravno to je jedna od najlepših stvari za svaku ženu, između ostalog i meni se to dogodilo, mama sam dva dečaka i negde u svakoj toj životnoj ulozi znam da uživam i u tome što sam majka, što odgajam dva mala čoveka i u tome što radim jedan od najlepših poslova na svetu, to je - televizijska produkcija, to su mediji. Naravno i to što sam supruga i dobar prijatelj i sve ostalo što ide uz to. Mogu samo da zaključim ovo pitanje da u mom životu ne postoji tačan raspored, ali s druge strane postoji disciplina jer kad nema discipline ne možete ni da završite ozbiljan fakultet, biti ozbiljno pristupiti poslu, niti imati karijeru, pogotovo ne kada su mediji u pitanju i to sve naše kolege znaju.

Kolika je važnost podrške supruga, ako žena želi da se posveti karijeri?

- U principu ta podrška iz jedne stabilne i zdrave porodice ide negde od najranijeg detinjstva. Ne može ni kvalitetan fakultet ni obrazovanje kroz život ne može da se stekne ukoliko nemate podršku porodice. Zato sam ja svojoj najužoj porodici zahvalna, možda bi nekada u nekom trenutku mlad čovek i želeo da odustane i kaže "ovo nije za mene", ali ja sam tu imala, ne mogu da kažem strogu ali vrlo upornu majku i nekoga ko je mene najbolje poznavao i moje kapacitete, pa čak i kada sam nekada pomislila da li je ovo uopšte za mene, da li ja treba da polažem seizmologiju, ležišta mineralnih sirovina drugi, treći put, zašto sam pala matematiku 2, zašto sam dobila 7, a ne 9 kako sam planirala, ona je bila tu da kaže da ja to mogu i da prepozna moje kapacitete, pored toga sam mogla i da gradim novinarsku karijeru. Od podrške porodice sve počinje. Naravno, sada kada je moja karijera u pitanju, kada je moja primarna porodica moj suprug i moja deca, zaista bez podrške mog supruga ne bih mogla trenutno da budem ovde gde jesam, ne bih mogla da se bavim ovakvim poslom koji zahteva da sam ja na televiziji od 9 do 17h ili od 11 do 19h, tako da sam ja njemu zaista zahvalna. Bilo je i perioda kada sam želela da odustanem od ovoga posla, gde je on bio tu da mi sugeriše da bi trebalo da se bavim ovim zato što između ostalog i on kao i određen procenat ljudi koji me gledaju smatra da ja jesam za ovaj posao.

Kada bi mogla da se vratiš kroz vreme koji istorijski momenat bi volela da vidiš svojim očima?

- Svojim očima bih volela da vidim istorijski momenat koji se dogodio 15. aprila 1346. godine, a to je to spektakularno krinisanje Cara Lazara kada je sebi dodelio carsku titulu i ima jedna veličanstvena slika, svaki put se naježim kada vidim tu sliku, naš čuveni slikar Paja Jovanović je oslikao taj veličanstveni događaj, a to je krunisanje našeg najvećeg vladara Stefana Dušana Nemanjića i negde je to period vrhunca moći i snage velike srpske srednjevekovne države Nemanjića. Ja sam neko ko izuzetno voli istoriju, pogotovo našu nacionalnu jer ovaj narod ima čime da se ponosi, ne samo sada, već i u proteklih osam vekova i ja mnogo volim da govorim i tome i kaada si me pitala ovo pitanje samo mogu da zamislim kako je taj dan izgledao u Skoplju, to je bio čovek od 190cm koji je za to vreme bio izuzetno visok, krupan, naš najmoćniji vladar, njegova prelepa žena Jelena, bugarska princeza...kako je samo to tada moćno izgledalo.

Sa kojom istorijskom lčnosti bi volela da možeš da radiš intervju?

- Mogu ti reći da si baš lukava, pa eto baš sam je pomenula, to je bugarska princeza Jelena, kažu da je bila toliko pametna i visprena žena, jedan srednjevekovni diplomata i da nijednu veću političku, vojnu ili stratešku odluku Dušan nije donosio bez nje, tako bar kažu savremenici tog doba, ja ne mogu da potvrdim da li je tačno, ali isto po predanju Jelena je prva i jedina žena koja je ušla na Svetu goru. U tom trenutku u srednjem veku je bila ogromna pandemija kuge, on je nju toliko voleo da je želeo da je skloni, sačuva na neko bezbedno područje, u tom trenutku to je bila Sveta Gora i kažu da je ona jedina žena koja je ušla, ali njena noga nije kročila jer su je sve vreme sluge nosile na nosilima.

Kada bi bila organizovana svečana večera u tvoju čast šta bi se sve nalazilo na stolu?

- Da ti kažem nešto, ja nisam neka domaćica. Nisam imala priliku da sama spremam neku veliku večeru, moram da priznam i da budem iskrena da nisam nešto vična tome, ali ne bi se na stolu nalazilo mnogo hrane, moram da kažem da bi se nalazilo mnogo pića i ono što bi bilo najvažnije volela bih da tu budu dragi ljudi. Gde god su dragi ljudi, nebitne su okolnosti, da li je tu hrana ili piće, ali znam da mi Srbi i generalno narod sa ovih prostora volimo da sve to bude domaćinski.

Šta je najluđe što si čula od deteta?

- Pa to je na svakodnevnom nivou, evo na primer prošle nedelje sam došla sa posla, nisam stigla da skinem šminku, moj stariji četvorogodišnji sin Andrija mi je rekao: "Vau, mama imaš novu glavu!" Uvek su ti neke konstatacije, deca zaista umeju da te iznenade, pogotovo Andrija jer on sada ima neka filozofka pitanja poput "Zašto kiša pada?", "Šta se to dešava kada kiša pada?" i između ostalog "moja nova glava".

S obzirom da radiš emisiju "Crna hronika", da li postoji neki slučaj koji si "ponela sa sobom kući?"

- Verovala ili ne, crnu hroniku radim tek mesec dana, ali to je emisija koja je zaista ušla u moj život, u smislu nosim je kući, ali ne zato što moram ili što ne stignem da uradim u toku svog radnog vremena, nosim je kući jer zaista razmišljam o tome i istražujem. Nažalost, emisija se bavi takvim stvarima i takvim slučajevima da svaki dan ima i više nego dovoljno materijala i ono što mene kao majku najviše pogađa jesu zločini nad decom, nasilje nad decom i to porodično nasilje. Toga ima u ogromnim brojkama i onda kada krenem to da istražujem, šta se sve dogodilo, gde su koreni svega toga - činjenice su devastirajuće kao i podaci.

Koji bi dodatni predmet uvela desi u školama?

- Ne znam da li mogu adekvatno da ti odgovorim na to pitanje zato što moji klinci još uvek nisu školarci, ali smatram da su jezici prozor u svet. Možda bi trebalo negde od najranijeg detinjstva raditi na tome. Znam da je još uvek u osnovnim školama, kao u moje vreme, postoje dva jezika, u mojoj školi je bio ruski i engleski, tako da smatram da toga nikada ne manjka. Ono što bih promenila jeste, možda ću sada dobiti salvu kritika, možda bih se malo više okrenula ka zapadnoevropskom praktičnijem obrazovanju jer mislim da mi još uvek naginjemo ka tom socijalističkom moskovskom obrazovanju, da je tu sve u debelim knjigama teorije i jako malo prakse. Tako je između ostalog bilo i na mom fakultetu, on je u 80 odsto slučajeva bio praktičan i morali smo da izlazimo na teren, tako bih volela da možda moji klinci kroz svaki predmet prolaze malo više u praksi, ali to je mnogo kompleksnija stvar.

Koji je bio tvoj najhrabriji trenutak?

- Neverovatna si, pa moj najhrabriji trenutak...iskreno si me zatekla, mislim da je u životu svake žene postati majka. Proći kroz sve to, mislim da me svaka majka razume i zna o čemu govorim. Ja sam na primer imala jako veliki strah od toga što ne znam šta me očekuje. Prvo sama promena na ženskom telu u toku 9 meseci, onda sam porođaj, zatim dolazak deteta u kuću. Tako da mislim da sam, a ovo će zvučati prepotentno, ali mislim da sam tu ulogu i bar tako i moj muž kaže, iznela vrlo hrabro i stoički i idalje je nosim.

Da li bi uzela pilulu koja bi ti omogućila da pamtiš apsolutno sve?

- Ne treba meni pilula ja i sada pamtim sve. Zaista, moj suprug kaže da imam pamćenje kao slon i zaista ne bi verovala...Sećam se nekih situacija iz osnovne, srednje škole, sa početka karijere, sećam se tačno šta sam imala obučeno na diplomskom na osnovnim studijama, kakvu kravatu je imao profesor, kako je izgledao štapić sa kojim sam pokazivala svoj projekat, koje sam cipele imala, apsolutno se sećam svega...tako da, ne treba meni ta pilula.

Da li je teže u ovom svetu reći "da" ili "ne"?

- Mislim da je u ovom svetu, ako pričamo o međuljudskim odnosima, mislim da je ljudima teže da kažu "ne", samim tim teže dolaze do tog trenutka da prepoznaju da cene sebe. Olako obećavamo ljudima svašta nešto, lako kažemo "Da, završiću ti ja to", "Da, ja to želim", "Da, pojaviću se tu" i mislim da je to možda greška što ljudi nemaju hrabrosti da kažu u pravom trenutku "ne".

Kad se jedna vrata zatvore, da li se druga otvore?

- Smatram da se uvek druga otvaraju i smatram da je život pun šansi samo ih treba iskoristiti i negde nikada čovek u tom smislu ne sme da stagnira. Ako negde u nekom poslu, u nekom segmentu života niste uspešni ne očajavajte, možda vas baš čeka nešto drugo, nešto mnogo bolje za šta jeste talentovani. Evo ja ću sada tebi da otkrijem jednu tajnu, ja sam nakon završetka gimnazije upisala državni ekonomski fakultet i dala čak četiri ispita i shvatila da to jednostavno nije za mene, da se ja u tim brojkama, makroekonomiji i mikroekonomiji uopšte ne snalazim, možda bih ipak trebalo da odem i da tražim naftu, gas, kimberlite u Južnoafričkoj republici, to je nešto uzbudljivije, ja ne mogu da se bavim ni međunarodnim bankarstvom ni trgovinom i eto posle toga otvorila su se druga potpuno drugačija vrata, to je novinarstvo, mediji, televizija. tako da...sve je do vas!

Šta bi volela da svet zna o Jeleni Pejović, ko si ti?

- Ko sam ja? Pa ja sam prvenstveno mama, supruga, ćerka i smatram da sam posvećena u ovim ulogama. Ja sam novinar, smatram da sam i u svom poslu jako posvećena, kao što sam i rekla na početku ovog razgovora, bavim se jednim od najlepših poslova na svetu i smatram da se ta posvećenost i vidi pogotovo na malim ekranama. Za kraj, u ovim okolnostima trenutno nisam posvećeni rudar, što ne mora da znači jer ne znam gde će me život odvesti ponovo, ali ja sam sve ovo što si navela na početku razgovora i jedno i drugo i treće i peto, sve zavisi šta okolnosti nalažu i kakav je tog dana zadatak ispred mene.

(Espreso.co.rs)