ŠOKANTNA ISPOVEST ŠEKIJA TURKOVIĆA! Pevam po šupama i sobama, estrada je POGINULA, JADNI SMO!

Folk legenda Šeki Turković otkriva da je primoran da peva po šupama i malim sobama da bi opstao jer mu je penzija 23.000 dinara. On se, posle šest godina koje je proveo u Americi, gde je radio razne poslove - od vožnje kamiona do obezbeđenja, ipak vratio u Srbiju da bi ponovo bio u muzici, ali ga je trenutna situacija zbog koronavirusa omela u tome.

Sada peva ponekad na manjim veseljima i to za neke sitne pare, a ogromnih turneja po bivšoj Jugoslaviji se samo seća.

- Ovo je sad prinudni odmor za pevače. Plašim se da ne potraje malo duže, a ne bih voleo. Peva se, iskoči neka tezgica, pevam po nekim garažama, po nekim sobama. Prvi put sam ove godine u Srbiji pevao na jednom vašaru pored Čačka i sinoć sam pevao jedan rođendan. Bilo je dosta kolega i bilo nam je lepo stvarno, bilo je negde oko 150 ljudi. Mene je publika poželela, jedno pet, šest godina nisam nastupao ovde jer i nisam snimao ništa novo - rekao je folker sa setom u glasu, ali srećan jer je konačno sa publikom i kolegama.

Turković je ispričao i kako je u Americi radio kao dostavljač, a u rodno mesto se vratio u nadi da će imati nastupe.

- Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde, kao, u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža. Mikrofon tamo nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Sad ni toga nema. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Nisam se stideo nikakvog posla tamo. Ne kradem, ne lažem, ne varam - ističe folk legenda osamdesetih i devedesetih i dodaje da ga nije sramota ničega i da je sve pošteno za njega dopustivo:

- Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Svašta sam raznosio, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, potrpao sve pakete, palio kombi i išao za Čikago više od 90 kilometara. Posle idem nazad kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje - završava Šeki Turković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Srpski Telegraf)