ISPOVEST SINA BORE DRLJAČE: Žao mi je što nisam bio bliži sa ocem, mnoge je stvari sa sobom poneo u GROB!

Vladimir Drljača, stariji od dvojice sinova pevača Borislava Bore Drljače, neutešan je i nedelju dana nakon oproštaja od oca, a u potpuno iskrenom razgovoru za Srpski telegraf kaže da će večno žaliti što nisu bili prisniji.

- Žao mi je što nisam bio bliži s ocem. Sada, da imam priliku, možda bih ga pitao neke stvari i pokušavao da ga otvorim. Mnoge stvari je, nažalost, odneo u grob. Bora nije bio čovek koji priča o osećanjima, o odrastaju i životu uopšte, bio je mnogo zatvoreniji i imao je svoj svet, ali sam svestan da je to posledica njegovog odrastanja bez majke. Kad čovek raste bez majke, ostane uskraćen za toplinu i fali mu jedna polovina, pogotovo kad i ne upoznaš majku i nemaš ni njenu sliku. To se kasnije neminovno reflektuje na odnose koje on gradi - rekao je Vladimir pošto smo se udobno smestili u prostranom dnevnom boravku porodične kuće Drljače na obodu Beograda, koju je Bora sagradio i lepo sredio.

Dok ekipi Srpskog telegrafa pokazuje očeve fotografije, Borinom nasledniku naviru suze na oči jer je, iako je njegov otac mesecima bio bolestan, porodica verovala da će na kraju pobediti.

- Užasno me je pogodila očeva smrt. Mislio sam da će uspeti da savlada zdravstvene probleme i da će da živi 100 godina. Nije izgledao bolesno do pred kraj. Imao je snage i volje. Verovao sam da će da peva do 90 godina. Bora je bio razuman čovek i shvatio je da mu se bliži kraj i dok smo se vozili, rekao mi je: "Gotov sam, izgleda", a ja sam mu odgovorio: "Ajde, nemoj da se predaješ". Međutim, to je bila rapidna bolest - maligni melanom. Sve je krenulo kad je odstranio bubreg. Posle je slučajno otkrio promenu na debelom crevu i to je operisao i odatle kreće sve da se komplikuje. Načeo se, što bi rekli ljudi - kaže Vladimir odeven u crno, čime takođe izražava žal za ocem.

Osim delimično nasleđenog lika, Vlada, kako ga je otac od milošte zvao, na Boru, kaže, ima tu izraženu emotivnost i nekoliko jakih karakternih crta. Pomalo setno kaže da je možda trebalo da krene očevim putem.

- Uporan sam, marljiv i predan poslu, kao moj otac, ali nismo prodorni i ne umemo da se namećemo. On na nas decu nije umeo da podvikne, nije se raspravljao s nama niti vodio teške razgovore. Mama je bila stroga, a tata, kad je bio kod kuće, sve je moglo. Moj brat Matija, kojeg svi zovemo Bane, pravi je veseljak, i obojica smo muzikalni, ali ne kao otac, koji, osim što je bio najbolji interpretator zavičajne muzike, bio je i kompozitor koji je svirao više instrumenata. Mama je takođe volela muziku. Meni je možda negde žao što nisam pokušao da se bavim muzikom. Mogao je tata da nas tera i više da nas usmerava. Na primer, za sport sam rođen i po snazi i po brzini, ali sam sve trenirao do prvog vikenda i izlazaka. Tata nije bio takav da vrši pritisak i da malo stegne kako bi mi bili istrajni u onome što počnemo. Možda sam mu to malo zamerao - iskren je Vlada.

Naš domaćin se priseća odrastanja na drugoj adresi i teških godina koje su velikim delom obeležili njihove živote. Otkriva nam da je Bora maštao da se s porodicom iseli iz zemlje, ali je ljubav prema rodnoj grudi prevagnula.

- Odrastanje u blokovima, kod hotela "Jugoslavija", u devedesetim ostavilo je traga na sve nas i mnogo bih više voleo da smo odrastali na drugom mestu gde nije bilo takvog razbojništva, otimačina i obračuna pištoljima usred kafića. Bora je hteo da idemo u Kanadu, ali na kraju nismo otišli - pomirljivo priča Vladimir.

Dok sedimo u delu kuće koji je koristio Bora, a Vlada i njegova supruga Slavica žive u drugom delu kuće, gledamo na sve strane nagrade i zahvalnice kojima je pevač odlikovan tokom pola veka karijere, a njegov naslednik ne krije da je ponosan na oca, kao i da mu je neizmerno zahvalan.

- Na svakom koraku doživljavam da mog oca hvale, od ljudi na visokim pozicijama do običnih ljudi, ali on se nikada nije uzdizao i kada je bio najpopularniji, ni u vreme pre devedesetih, kada su se na televiziji pojavljivali samo oni koji zasluže. Voleo bih da nije bio u toj meri skroman, ali on je bio čovek iz naroda. Živeli smo skromno iako je lepo zarađivao. Sve je radio za nas. Nije bio poročan i nije imao paralelne veze. Bio je odan u svakom odnosu. Neizmerno smo mu zahvalni na svemu - opet sa suzama u očima kaže Vlada.

Na kraju, Borin sin kaže da mu je veoma žao što ocu nije podario unuče, koje je želeo više od svega.

- Eto, nije se dalo da ga obradujemo onim što je želeo poslednjih godina i što je čekao. Nismo dobili dete, ali, akobogda, da dobijemo sina, dali bismo mu dedino ime - rekao je Vlada, ne skrivajući da mu je veoma stalo da porodica Drljača dobije novog Boru, koji će naslediti lozu slavnog dede.

Tata me je oženio Pored sebe Vlada ima mladu i lepu suprugu, a ne krije da je upravo njegov otac kumovao tom braku.

- Tata je moju Slavicu upoznao na moru i odmah je pikirao za mene. Zvao me je telefonom kad joj je prišao i na šarmantan način nas je povezao. Posle tri godine veze na daljinu jer je ona s porodicom živela u Americi, mi smo se uzeli i lepo se slažemo. Ona je lepo vaspitana devojka sa sela, iz Bosne, koja zna da ceni prave vrednosti i da drži kuću. Do zadnjeg dana se lepo slagala sa Borom - kaže Vlada zadovoljno.

Bio je inteligentan, znao je sa stilom da bude i Betmen pored vickastog Ere Vlada kaže da se njegova porodica, dok je živela na Novom Beogradu, družila s porodicom Marinka Rokvića, ali da se Bora van posla nije družio s kolegama. Ističe da je njegov otac poštovao mnoge pevače, kao i oni njega, ali da je svako gradio svoj put kako je znao:

- Kad je došao teški sunovrat u devedesetim, mnoge zvezde bukvalno nisu imale da plaćaju račune, a Bora je znao da se snađe i da koketira s muzikom, te da se prilagodi trendu da bi ostao u žiži i obezbeđuje egzistenciju porodici i sebi. Ljudi su mu prigovarali što se spušta na niži nivo, ali ja to smatram odrazom kvaliteta i inteligencije. Bora je imao potencijal za operskog pevača, ali nije kriv zbog dešavanja koje su ga odvele u drugom pravcu. Simpatično je izneo i transformaciju u Betmena pored vickastog Ere Supermena.

Maminu smrt nikad nismo preboleli Iako je očev odlazak svež, Vladimir se s neizrecivim bolom osvrnuo na trenutak kada je njegova majka Verica, Borina prva i najveća ljubav, odlučila da okonča život.

- Mamu smo izgubili 2006. godine, a to je bilo izuzetno bolno i veoma, veoma teško, najteže. Mi smo iz Bosne, u kojoj smo ostali bez svega. Danas tamo nemamo nikoga. Sve je otišlo u tri lepe, uz izvinjene, taj rat naša porodica je teško prošla. Ti begovi i sve to ostavlja traga, mama to nije mogla da izdrži. Bora je bio emotivac, vidiš, kao ja, dotakne te nešto i ne možeš ni da pričaš. On i mama su iz istog sela i među njima je bila velika ljubav. Siguran sam da je u sebi imao večnu gorčinu zbog maminog odlaska. Mislim da ni sa kim nije govorio o maminoj smrti jer nije imao snage da se suoči sa tim. Sada su opet zajedno - sa uzdahom se ispoveda Vladimir.

Proizvodim vino koje će se zvati stari vuk, sa Borinim likom Vladimiru je krivo što oca nije stigao da obraduje sa mladim bratom, sa kojim je počeo da proizvodi vino koje će nazvati po očevom čuvenom hitu "Stari vuk", koji ljudima uvek izmami osmeh na licu:

- Jako mi je žao što nije dočekao da vidi ono na čemu smo intenzivno radili i spremali, kao iznenađenje za njega, brat, moja žena i ja. Ušli smo u proizvodnju vina koje će da se zove stari vuk po tati i da na etiketi bude njegov lik. To mi je baš krivo.

Rada je pomagala tati, ali mamu nije mogla da zameni Pevačev naslednik ne krije da je tešku prihvatio maćehu, ali je s vremenom shvatio da je Bori značila i olakšavala mu život.

- Bilo mi je teško da prihvatim drugu ženu pored svog oca, ali kasnije sam bio zadovoljan kako ga je tretirala i brinula se o njemu. Rada je mom ocu značila i prijala mu je sigurno. Nisu bili venčani i, kada je preminula, bilo mu je verovatno teško - kaže Vlada.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/S.Telegraf)