RAJKU DUJMIĆU JE JEDNO PISMO PROMENILO ŽIVOT: Otvorio ga je u avionu na letu Rijeka-Zagreb i nastao je strah...

Za nedavno preminulim Rajkom Dujmićem širom Juge ludele su mnoge žene. Nesvakidašnji talenat, zbog kojeg su ga nazivali Mocartom Hrvatske, uz nežnu dušu, hipersenzibilnost i silnu želju, bile su ključ za stvaranje niz evergrina.

Teško je izdvojiti najlepšu pesmu "Novih fosila", ali jedna od najpoznatijih i najljubavnijih je "Košulja plava". Da napiše note Rajko Dujmić je inspiraciju dobio raspremajući stan. U ormanu je već treći, četvrti put naišao na zgužvanu svetloplavu majicu jedne devojke sa kojom je imao prepelu romansu. I opet mu je bilo žao da majicu baci, pa je smatrao da romantične trenutke sa tom devojkom i njenoj majici može da udahne novi život kroz pesmom. Zamolio je najboljeg prijatelja Momčila Moku Popadića, takođe člana "Novih fosila" i čuvenog pesnika, da mu napiše stihove za baladu o plavoj majici. Pošto se majica nije uklapala u stih, Moka je odlučio da to bude košulja.

Rajko Dujmić je kao i obično duže čekao Momčila Moku Popadića da napiše tekst, ali je uvek vredelo čekati. U leto 1981. kada je Dujmića na aerodromu pratio iz Rijeke u Zagreb, Moka je dao koverat i rekao: "Ovo je pismo za tvoju mamu Loti, a možeš ga i ti pročitati". Moku je gospođa Loti prijateljski mnogo volela, maltene kao svog sina, pa su preko Rajka uvek jedno drugo pozdravljali, ponekad razmenjivali pisma i rado pili kafu u Zagrebu. Prateći ga na aerodromu Moka je Rajku poklonio gitaru. Čim je Rajko ušao u avio i u kasetu za ručni prtljag spakovao torbu i instrument, nestrpljivo je otvorio koverat. Bilo je dovoljno da pročita: "U najdaljem kutu moje sobe, uvijek mi srce tiho zazebe, kad u moru čudnih stvari nađem jedan dio tebe..." i dobije ideju za kompoziciju.

Rajko Dujmić je ispričao da nikada kao na tom letu nije bio tako nestrpljivo čekao sletanje, plašeći se da će zaboraviti ono što je u glavi iskomponovao. Čim je izašao iz aviona, na novoj gitari je odsvirao "Plavu košulju" i upamtio note. Bio je presrećan...

Čuvam jednu košulju plavu

Tri smrti

Iako kultni album "Novih fosila" nije nazvano po "Plavoj košulji", već "Budu uvijek blizu", pesma o Dujmićevoj romansi i majici nepoznate devojke bila je A1 i najveći hit.

Kada je reč o junacima priče o "Košulji plavoj", o odlasku, uopšte o sudbini, zanimljivo je podsetiti da su Rajku Dujmiću tri najteža udarca u životu bila upravo smrt majke Loti, Momčila Moke Popadića i Đurđice Barlović. Odlaskom ovih dragih mu bića, kako je govorio, odlazio je i po jedan deo njega. I, nikada se zapravo nije oporavio.

Kompozitor Rajko Dujmić je preminuo 4. avgusta u Sušačkoj bolnici u Rijeci gde su ga u stanju kome prevezli iz Ravne Gore nakon teške saobraćajne nesreće. Išao je supruzi Snježani da kupi poklon i automobilom je s puta sleteo u šumu. Dujmić je biti sahranjen u Aleji velikana na zagrebačkom Mirogoju. Grobno mesto među zaslužnim građanima porodici kompozitora ustupiće Grad Zagreb.

Za Rajka Dujmića više nema ni aviona, ni automobila, odvezle su ga nebeske kočije... Sada je kod najboljih prijatelja, stihotvorca i prve interpretatorke "Plave košulje" - Momčila Moke Popadića i Đurđice Barlović.

"Plava košulja" ostaje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)