OVO NIKO NIJE ZNAO O GLOGOVCU! Evo šta je isplivalo posle njegove smrti, umešan i mlađi kolega

U filmu “Južni vetar” Miloš Petrović Trojpec je imao priliku da postane blizak sa Glogovcem, koji je jednim nesebičnim gestom pokazao zašto su ga mnogi prijatelji i kolege smatrali za pravu ljudsku gromadu.

- Kad god se pomene njegovo ime, kao da me neko udari u stomak. Bilo je nezaboravno iskustvo raditi s njim i zahvalan sam Bogu što sam imao priliku da ugrabim tih 15 snimajućih dana pored takve ljudske, ali i glumačke veličine. Žao mi je što je otišao, pre svega najveći gubitak ima njegova porodica, ali isto toliko i cela Srbija, zato što ga više nećemo videti ni u jednoj ulozi. On je bio moj uzor i na sceni i van nje i neko na koga sam se ugledao. Sad negde uviđam da sam počastvovan što sam igrao sa njim i delio scene, bukvalno smo se tako sprijateljili i bili bliski na kraju tog snimanja, da smo se dopisivali par dana pre nego što je umro. Uvek je bio dobar lik i veliki čovek - setno prepričava Trojpec, i otkriva čime mu je Nebojša Glogovac lično pokazao koliko je veliki:

- Imao sam u tom trenutku problem, nisam imao agenciju u kojoj sam prijavljen i produkcija nije imala kako da mi uplati honorar. Bio je kraj godine i sve kolege već su imale svoje agencije. Pokušao sam na deset strana, kod bližih kolega i prijatelja, i nisam uspeo nikako. Poslednji snimajući dan radili smo onu čuvenu scenu u igraonici gde mučimo Bugarina, bilo je negde oko četiri ujutru, on je sedeo, već smo bili umorni. Naiđe producentkinja i pita me šta je s agencijom daj da to sredimo, ja kažem stvarno nemam koga da nađem. Nebojša je sedeo u stolici, bio je na telefonu, i samo je digao pogled i rekao: „Trojpec? U čemu je problem?” Ja sam rekao ma ništa, ali je on insistirao i preko producentkinje saznao u čemu je stvar. Nakon toga samo je rekao: „Koliko para treba? ‘Ajde bre, nemojte da me zezate. Uplati mu preko mene, imaš tamo podatke i odmah završi to, a ja ću mu dati novac.” Ja sam se cimamo dve nedelje da nađem nekoga i uvek je bio neki problem, ali ta njegova spontanost - on uopšte nije morao to da uradi, nisam mu ni tražio niti bi mi ikad palo na pamet. On je to prosto načuo u prolazu i zainteresovao se i rešio odmah da raguje. Takav je bio čovek.

(Espreso.co.rs/Blic)