istina
MRAČNA TAJNA IZ ŽIVOTA ZORICE BRUNCLIK Patike je krpila žicom, a majku je mrzela sve dok nije shvatila gorku istinu
Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska
Pevačica Zorica Brunclik danas živi u luksuzu i slavi 65 godina u bogatstvu, a nikada nije krila da je kao mala bila veoma siromašna.
Roditelji su joj se rastali u njenom najranije detinjstvu i to je na neki način obeležilo njeno teško detinjstvo.
- Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu... Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo - priznala je svojevremeno Brunclikova, a onda objasnila:
- Tek kasnije sam shvatila da je moj otac, tako što me je dovodio kod sebe, želeo samo mami da napakosti. Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska. Živeli smo u velikoj nemaštini jer je imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mama mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona. Kao nove bile su mi velike, a kada su mi postale taman, đon se pocepao, pa je očuh morao da ih veže žicom. Jednostavno, nije bilo za bolje. Spavali smo na slamarici, svo četvoro dece, i ujutro se budili mokri jer bi se ovi najmlađi upi*kili i po nama.
Pevač Bora Spužić Kvaka dao je savet Zorici koji je mnogo toga promenio.
- Majka je bila stroga i ponosna, nije nam dozvoljavala da tražimo. Ako smo bili gladni, morali smo da se dovijamo na razne načine ne bi li se najeli kada bismo nekuda išli. Sećam se sreće kada je Bora jednom prilikom svoju ćerku i mene odveo u Beograd, gde nam je obema kupio istu odeću i obuću. Doživotno ću pamtiti reči kojima mi se obratio kao petnaestogodišnjoj devojčici: "Zašto se mučiš, bolje ti je da ideš da pevaš i pomogneš tu svoju sirotinju! Završila si osmi razred, a ako budeš želela da se školuješ, učini to kada budeš imala novca" - rekla je Zorica Brunclik i prisetila se kako je izgledao dan kada je pevanjem zaradila prvi novac:
- Otišle smo u najnoviju robnu kuću i za sav novac kupile hranu, pa smo kući došle sa dva prepuna taksija. Namestili smo slavski sto, na koji smo stavile sve što smo donele i toliko smo se prejeli da smo tri dana kasnije svi imali dijareju. Kada sam došla do većih para, napravila sam majci i svom rođenom bratu Ljubivoju kuće.
(Espreso.co.rs / Blic.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!