BEBI DOL POZAJMILA GLAS GLUMICI, ONA PREMINULA NAKON TOGA: Bila je visoka devojčica, tužna priča POTRESLA SRBIJU!

- Jedne noći u Kairu, samo što sam došla sa posla oko pola četiri ujutru, zazvonio mi je telefon. Bili su to glumica Sonja Savić i reditelj Boro Drašković. Nikada to neću zaboraviti, moja arapska maca Đina sedi na klaviru, ja samo što sam skinula svoju divnu dugačku haljinu, digla sve četiri uvis i gledam kako se budi kairsko jutro. Sonja viče: "Maco, ti to nikada nisi pevala, ali baš zbog toga treba". Onda gospodin Bora preuzima slušalicu. Koliko sam shvatila u tom četvoročasovnom razgovoru, oni su tražili nekoga ko bi mogao da otpeva pesme za ulogu Sonje Savić koja je u tom filmu pevačica. Da bude muzikalno, a da zvuči nevešto - počela je prisećanje Bebi Dol.

- Probali su sa Jadrankom Jovanović, Lepom Lukić... Sonja ih je sve vreme ubeđivala da ima drugaricu za to koja živi u Kairu, a oni su joj govorili da nemaju vremena da čekaju, da mora da bude neko odavde, ali su ispucali sve adute. Tog jutra kada su mene zvali bili su u šah-matu. Obećala sam im da ću kada bude pola dva po podne pitati svoje menadžere da li je uopšte izvodljivo da me puste na sedam dana.

- To snimanje pamtim po hladnoći. Došla sam iz Afrike posle dve i po godine, sačekao me je šofer i odvezao kući da ostavim stvari. Poljubila sam mamu i nanu i otišla u studio. Otpevala sam 36 songova. Sonja je za tu ulogu dobila specijalno priznanje na festivalu u Veneciji. Prvo smo snimili glas, pa je tek onda ona glumila - sve naopačke, kako se tada radilo. A i sada. Svojom stidljivošću i nespretnošću Sonji sam na neki način trasirala ulogu - dodala je Dragana Šarić, kako glasi pevačicino građansko ime.

- To iskustvo mi je bilo i traumatično jer je u tim songovima bilo lascivnih reči koje ja nisam upotrebila u životu. Otpevam 18 songova u cugu i onda dođe song koji vraćamo 36 puta jer ja stanem svaki put na istom mestu, ne mogu da izgovorim neku nepristojnu reč. Bora Drašković me zove da popričamo, da vidimo šta je problem. Kažem: "Gospodine Boro, ja nikada nisam nešto ovako ni pomislila, kamoli izgovorila. Ne mogu to da otpevam, za mene je to ružno, skaradno." Njegova reakcija je bila: "To, Bejbi, to nam treba". Kažem: "U redu, spremite se na još 76 pokušaja, pa ću valjda nekako da to prevalim preko usta". Verovatno smo zato i dobili tu nagradu u Veneciji.

- Sonja i ja smo išle zajedno u osnovnu školu. Sonja je bila visoka devojčica i imala je vrlo ambicioznu mamu, koja je tada bila na nekom položaju. Za razliku od većine koja je već u tom uzrastu počela da ispoljava neku vrstu bunta ili mode, ona je išla u teksas plisiranoj suknjici, beloj bluzici i sa kikicama, pletenicama koje joj je mama vezivala crvenim mašnama. Tako je bilo do njene 15. godine, a već sa 16 se upisala na Akademiju. Mislim da je sve što je usledilo posle bilo neko razračunavanje sa tim okolnostima iz detinjstva, za koje smatram da su dosta doprinele tragičnom kraju. Sonja je za mene u tim mladim, nežnim godinama bila simbol discipline, poslušnosti, ali i žrtve. Već tada sam shvatala da se njoj ne hoda u toj plisiranoj suknjici, sa tim kikicama i crvenim mašnicama. Ali iz nekog razloga je poštovala svoju majku - dodala je pevačica, pa zaključila:

- Pošto smo uradili film "Život je lep", imale smo mnogo kontakta na njenu inicijativu. Inače smo bile komšinice celog života, a kada još sa nekim idete u školu, to vam je kao familija. Poslednji put kada me je zvala za neki šou koji je radila na televiziji, držala me je na spikerfonu. Nije mi bilo prijatno, samo sam rekla: "Sonja, nije valjda da ti je potrebna publika za telefonski razgovor? Ipak smo mi drugarice odmalena". Nerviralo me je da ona sada te naše priče prenosi nekim drugim ljudima. Nismo se dogovorile za taj šou. Posle se desilo sve to tragično.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Glorija)