VODITELJKA OLIVERA KOVAČEVIĆ REAGOVALA POSLE BEOVIZIJE: Imala je STOTINU EMISIJA, ali zbog 2. joj BILO NEPRIJATNO!

Utisci vezani za sinoć održano finale "Beovizije" se mnogima još uvek nisu slegli, a svoje je podelila Olivera Kovačević, urednica zabavnog programa RTS-a.

- Na ovu Beoviziju sam posebno ponosna u ovom jeku društvene kampanje odlaska ljudi iz naše zemlje, kada nam mnogi stručni ljudi odlaze iz Srbije. Mi smo odlučili da pozovemo naše stručnjake iz dijaspore, pa tako je Stefan Popović došao iz Australije gde radi na televiziji i radiju. Takođe Jovan Radomir sa švedske nacionalne televizije nam se pridružio, a znate koliko su razmišljali? Možda dva minuta i odmah su potvrdili i rekli da im je čast da budu deo ovog festivala - izjavila je Olivera za "Blic".

- Taj internacionalni duh koji želimo nekako da istaknemo u ovoj Beoviziji je ono što mene raduje. Imamo učesnike iz Austrije, Švedske, prijavljuju se inostrani kompozitori - to je ona slika koju bih volela da je svuda. Da pokažemo da živimo u takvoj Srbiji gde svako može da pronađe svoje mesto, da žele ovde da rade i da im bude lepo. Mislim da je to dobra poruka ovogodišnje Beovizije - da nismo provincija i da nismo provincijalni.

- U našoj javnosti je stalno dilema, kad napravimo festival onda kažu „jao šta je ovo, što troše pare, što nisu sami izabrali pesmu“. Kad RTS to uradi, onda opet negoduju pa govore „ko su oni da oni sami biraju, valjda narod treba da glasa“. A pošto ne možete udovoljiti svima, onda se mi vodimo našim uredničkim principima, zbog toga što je to pošteno - dobili ste priliku da birate svog predstavnika, pa izvolite ako želite da iskoristite svoje pravo, iskoristite - dodala je Kovačevićeva, da bi se potom osvrnula na entuzijazam koji je i dalje drži u poslu.

- Kad se on ugasi, onda ljudi treba da prestanu da se bave tom profesijom i da pronađu neki drugi put koji će im uneti radost u život. Mislim da je jako teško raditi posao koji ne volite i mislim da je baš tužno i nesreća kada idete na posao da ga otaljate i zabušavate i slično. Poenta je da se radujete onom što radite. Kad dođe trenutak da vam posao više ne pričinjava zadovoljstvo, onda je dobro promeniti ili posao ili mesto. Verujte meni, ja sam menjala i posao i kuće, i ma koliko sam se plašila, uvek je posle bilo bolje.

- Mislim da bi bilo korisno plašiti se sopstvenog neznanja, i to jedina klopka u koju mogu i ja da upadnem - da nešto ne znam. Radila sam stotine i stotine emisija, a pamtim dve u kojima sam iznela nešto što nije tačno. To je ostao kamičak zbog koga se osećam neprijatno. Ne razumem ljude koji mogu da lažu, da mažu, da kinje druge ljude. Ne razumem kako oni sa sobom žive i kako mogu da spavaju. Ne kažem da su ljudi idealna bića, naprotiv, ali treba valjda da stremimo da budemo bolji ljudi i da razumemo drugog čoveka - istakla je Olivera, a potom zaključila:

- Još uvek je mnogo više muškaraca na kolegijumu RTS-a nego žena, što znači da je ta borba permanentna i čitava civilizacija je borba za neka ljudska prava. Osvojena prava ne mogu da nam se smanjuju, žene su već dovoljno svojih prava osvojile, a dobar deo je na njima da one pokažu svojim znanjem, radom i kreativnošću da to zaslužuju. Još uvredljivije mi je da mi nešto pripadne po ključu zbog toga što sam žena. Na tako nešto ne bih pristala.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)