VODITELJKA SE UDARILA O ĆOŠAK I VODILA EMISIJU SA RAZBIJENIM OKOM: Niko od kolega joj nije pritekao u pomoć!

Ivana Zarić je skoro tri decenije jedno od najpopularnijih TV lica. Iako se nikada nije previše eksponirala, uvek je svakom projektu koji je radila ozbiljno pristupala i davala svoj autentični pečat. Od radija STB, Pingvina i B92 gde je pekla novinarski i voditeljski zanat, prelazi na OK, kasnije Treći kanal, da bi potom nastavila na Pinku i Prvoj, gde je imala zapažene emisije. Pre skoro pet godina postaje jedno od zaštitnih lica kanala N1, gde vodi tok šou “Tri tačke”.

Da li je danas zaista kultura na margini?

- Kultura je veoma dugo na margini. Ima i dalje ljudi koji se trude i rade fantastične stvari, ali o njima retko gde možete da čujete, sve je manje TV formata tog tipa i to je baš upadljivo. Više čak ne postoje ni zabavne emisije koje tretiraju rok i pop muziku, koje su oduvek bile osnova zabave. Jednostavno, nije bitno.

Uvek ste radili emisije koje su bile zabavnog i kulturnog sadržaja, ali nikada nisu prelazile granicu dobrog ukusa. Koliko danas takve emisije imaju svoju publiku?

- Imaju publiku i čast mi je što imam priliku da radim za nju. Uvek sam radila u komercijalnim medijima, gde je takmičenje zadnjih godina postalo veća tema od kvaliteta programa, a sada sam na kablovskoj TV, gde je kvalitet najvažniji. Sada se emisije gledaju i naknadno i onlajn i ne znam tačno kolika je to publika. Ono što znam i biću neskromna da kažem jeste da nikada za ceo svoj radni vek nisam dobila više komplimenata za nešto što radim i nisam imala bolje povratne reakcije publike. To mi neizmerno mnogo znači i ohrabruje me. A sad kolika je to publika – ne mogu tačno da znam.

Postoje li neke anegdote tokom snimanja koje se uvek rado setite?

- Uvek je teško setiti se neke konkretne kad treba, a ima ih... Jedna nezaboravna je ipak sa Trećeg kanala, kada nije mogao niko da me zameni, a ja sam neposredno pred snimanje udarila glavom o neki ćošak i razbila oko. Radila sam iz totalnog profila sa zatvorenim okom intervju sa tadašnjom direktorkom evropskog MTV-ja, koja je imala ruku u gipsu.

Ima li nade da se pojavi neka televizija koja će biti dostojna zamena Trećem kanalu?

- Nije to poredivo sa današnjim televizijama, jer tako jednostavan program više niko ne bi gledao. Ono što ljudi pamte jeste energija koju smo imali. E, to bih volela da vidim opet! Vidim to na neki drugačiji način sada, na N1 kada posmatram mlade kolege. Ogromna želja, ambicija i trud. Samo što su u pitanju žanrovski različiti programi, naravno.

Čini se da su kvalitetni voditelji godinama skrenuti u stranu...

- Kvalitetan - dosadan. Čini mi se da tako stoje stvari. Sve mora biti začinjeno makar minimalnom dozom žutog, intrige i prostakluka. A veće doze su najpoželjnije. Predano se radi na “vaspitavanju“ TV publike zadnjih par decenija. I uspelo im je.

Da li neku emisiju sa današnje distance ne biste radili?

- Ima emisija kojih se više i ne sećam, jer nemam bogzna čega da se sećam, ali ne postoji ništa čega se stidim ili mrzim. Sve što sam prošla je bilo dragoceno i formiralo me je u poslu. I zahvalna sam bukvalno na svemu.

Pozajmljuje glas crtanim junacima

Iako ste pohađali Dramski studio Mike Aleksića, nije vas zanimala gluma, mada u poslednje vreme pozajmljujete glas crtanim junacima...

- Pa, ne znam... Silno sam želela da idem kod Mike, odrastala sam u „Kolibrićima“ i verovatno mi je bilo potrebno da se ponovo prepoznam sa nekom decom sličnom sebi, navikla sam da imam to. I tako je i bilo, tu sam stekla nekoliko baš dragih prijatelja. A što se crtaća tiče - imala sam par puta neke male gostujuće uloge, to je bilo pravo uživanje, uvek bih volela opet.

Najteže je raditi intervju sa suprugom

Da li ste nekada uradili intervju sa suprugom, glumcem Ivanom Zarićem?

- Nećete verovati, prvi put prošle godine (smeh). Bio mi je u emisiji sa kolegama iz popularne predstave „Crna kutija“. Jedva smo preživeli, oboje. Neprirodna situacija, koliko god da smo profesionalci. Ovi ostali u studiju su se super zabavili. To mi se dešava inače ceo život – što mi je neko bliži, to mi je veća napetost pred razgovor sa njim. Verovatno može neko da pomisli da je najlakše sa prijateljima, onda ne moraš mnogo da se pripremaš jer već sve znaš, međutim, nije tako. Valjda je veća odgovornost, da li će nešto ispasti dobro ili ne.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)