LOTO DEVOJKA IMALA MOŽDANI UDAR: Voditeljka, koja je bila i mis Jugoslavije, PREŽIVELA PAKAO!

Bivša voditeljka Aleksandra Mindoljević Drakulić, na televiziji je radila od 1995. do 2000, a godinu dana je vodila ‘Loto 6 od 45’.

Pamtim iz Splita kako su me roditelji pazili, ali i puštali da sama steknem svoja iskustva. Sećam se porodičnih okupljanja, vernih prijateljstava sa Irenom i Ines iz osnovne, sa Sanjom i Ornelom iz srednje škole, deljenja prvih tajni, odlazaka u muzičku i baletnu školu te želje da postanem primabalerina. Sećam se i prvih simpatija, letnih kupanja sa ekipom na Firulama, Baćama i u hotelu Lav. Sećam se teških fotelja iz bakina golemog tinela, starog dedinog radija i velike biblioteke koju je posle knjigama dopunjavala i moja majka i koju sam baš nedavno od nje nasledila. Sva sećanja su mi još živa i na njih nije pao ni najtanji premaz prašine. Ma gde živela, znam da će Split i bezbrižno splitsko detinjstvo biti uvek deo mene.

U trećem razredu srednje prijavila sam se na kurs za manekene koji su te 1986. godine u mesnoj zajednici na Bačvicama držali poznati zagrebački manekeni Zdeslav Radovčić i Boris Blažeković.

To su bili moji prvi koraci, nakon čega sam se ohrabrila i iduće 1987. godine prijavila za izbor Miss YU. Dobila sam dve titule: titulu prve pratilje Miss YU i Miss šarma YU. Bilo je to vreme samo jednog izbora za najlepšu djevojku u državi i, iako mi je laskalo, iste sam se godine, odmah nakon srednje, upisala na Filozofski fakultet na psihologiju. Nakon što sam 1994. diplomirala psihologiju na Filozofskom, nisam mogla odmah da nažem posao u struci pa sam se javila na audiciju koja je tad bila raspisana. Kako su prolazili nedelje i meseci, televizija je u više navrata organizirala i probna studijska snimanja. Ušla u najuži krug, gde sam, vežbajući u Službi za jezik i govor HRT-a, ubrzo shvatila da imam prirodni dar za posao voditeljke. Sa zadovoljstvom sam odrađivala brojne jezične vežbe, sve do početka 1995. i moje prve televizijske najave uživo. Zanimljivo je da sam istovremeno dobno dobila dugoočekivani posao u školi kao školski psiholog i honorarni posao na HTV-u.

Kad ste odlučili da se želite baviti psihologijom i otići s televizije?

To je pogrešno pitanje jer implicira da sam se nakon televizije odlučila baviti psihologijom, što je netačno. Naime, psihologijom se bavim od završetka studija i od prvog posla školskog psihologa koji sam dobila tri meseca nakon diplomiranja u Prvoj osnovnoj školi Dugave u Zagrebu 1995. godine. A mojih pet godina na HTV-u, od 1995. do 2000, bile su zapravo honorarni posao. Budući da sam ga radila sa zadovoljstvom napora, doživljavala sam ga kao plaćeni hobi, koji je znatno vidljiviji od psihološke i psihoterapijske struke. Kad sam shvatila da će mi za gradnju pozicije i ugleda u struci iskustvo voditeljstva na televiziji odmoći, možda dugoročno i naštetiti, jer su mnogi moj lik doživljavali površnim, za mene više nije bilo dvojbe. Tako sam 2000. godine prestala da radim oba posla i u Klinici za psihološku medicinu na Rebru ozbiljno sam krenula s pisanjem magistra. Magistrirala sam 2002, a doktorirala deset godina posle, godine 2012.

Od 29. godine, nažalost, borili ste se sa endometriozom, što je uzrokovalo primarni sterilitet, zbog čega ste imali osam operacija. Uz pomoć IVF metode rodili ste Olega? Kako je to bilo za vas?

Nakon brojnih pokušaja i uz pomoć dr Dražena Lučingera u 37. godini konačno sam postala mama. Dala sam život jednom predivnom biću. A svoj sam život, nakon svih tih impersonalnih, hladnih, medicinskih postupaka oplemenila s nečim nežnim, toplim, vrlo personalnim. I nikad mi u toj bitki nije padalo na pamet odustajanje. Za mene je to značilo veliku ličnu pobedu, ali i veliku tranziciju u dotadašnjem načinu života.

Nažalost, tegobe nisu prestale, imali ste problema i s kičmom?

Da, ali šalim se da je tu reč samo o mehanici. Sad živim tako da ne sedim više 16 sati za kompjutorom kao što sam to radila dok sam pisala svoje prve knjige.

Sin vas je spasio kad ste pre dve godine imali moždani udar? Imali ste vrtoglavicu, niste mogli hodati ni govoriti, a Oleg je pribrano nazvao oca?

Ti se životni događaji ne mogu zaboraviti. Smisao života i nije da takvo traumatsko iskustvo zaboravim, nego da ga procesuiram i integriram, pa se nadam da sam barem malo mudrija nego pre. Tako blizak doticaj sa smrti doneo mi je emocionalni uvid o krhkosti života, izoštrio je moju intuiciju, koja mi pomaže da se više brinem o sebi i svojim istinskim željama, da budem autentičnija, da ne odgađam život. Tek sam po moždanog spoznala koliki je kapital imati život. Uz, dakako, dobru polisu osiguranja! Sad se, naravno, malo šalim...

Evo kako danas izgleda:

Bonus video

(Espreso.co.rs/24.sata hr)