ŠOK ISPOVEST BAJE MALOG KNINDŽE: Pili smo u RUPAMA koje držao ŠIJAN, dobio sam 9 OGROMNIH PLATA te večeri!

Dok je u narodu poznat kao pevač rodoljubivih pesama, malo ko zna da je Baja Mali Knindža ljubitelj ruske književnosti i poezije. Mirko Pajčin, što je njegovo pravo ime, otkrio je da je u detinjstvu obožavao da čita Jesenjina i Puškina.

- Bio sam zaluđen ruskom književnošću. Naročito za pesnike Sergeja Jesenjina i Puškina. To sam baš gutao. Sviđala mi se njihova metrika i kako su pisali više nego što mi se sviđao Majakovski. Mada sam čitao i „Oblak u pantalonama“. Posle sam i prozu gutao, a voleo sam Dostojevskog, Šolohova - „Tihog Dona“. Želja mi je bila, kad sam bio mali, da posetim Rjazanjsku oblast, gde je rođen Jesenjin. Otprilike sam znao sve te putiće o kojima je on pisao, tog mlinara, vozača kočija, da čujem praporce na konjima. To mi je nekako bila opsesija, ali posle se to sa životom i sazrevanjem izgubilo - počeo je pevač u emisiji Uroša Božića, pa otkrio kako je počeo da se bavi muzikom.

- Stric i strina koji su vodili računa o meni, a bili su na nekim položajima, zaposlili su me na Aerodromu Beograd. Bile su tamo astronomske plate, moglo je lepo da se živi od toga. Jedne večeri je prijatelj dobio sina, pa smo slavili u Surčinu, u čuvenim rupama koje je držao pokojni Zoran Šijan. I svi su pevali, kružio je mikrofon. Kada je došao do mene, svi su se oduševili i rekli: „Ti odsad pevaš ovde, nećeš više na aerodrom.“ To veče sam dobio bakšiša kao devet mojih astronomskih plata u to vreme, pa sam rekao sebi da neću više da idem na posao (smeh) - prisetio se Knindža.

Pored ozbiljne literature koju je voleo, mnogi će se iznenaditi i kada čuju sa kim se Baja družio.

- Najveću podršku sam imao od pokojnog Rođe Raičevića. Bio mi je dobar prijatelj, verovao je u ono što sam radio. Da nije tako tragično završio, velike bismo pesme napravili. Pesma „Rastanak“, koju je on pevao, ja sam napravio, a kada to kažem nekome, svi viknu „nemoguće“. Posle je i Cakana snimila tu pesmu. Pisao sam i za Boru Drljaču, Jandrino jato, Nina Rešića, Nadu Obrić. A najviše sam se družio sa Borom Đorđevićem, vodili smo boemski život na Tašu, tu su nastale brojne pesme koje sam pisao na salvetama, stolnjacima, stolovima. Bora je u meni video sebe, bio sam buntovan, rečit, pismen, drago mu je bilo da ima nekog sličnog uz sebe - pohvalio se on.

Dva srca

Pevač se prisetio i detinjstva, pa otkrio da od sedme godine nema jedan bubreg.

- Zbog pogrešne dijagnoze to se desilo. Ima sam dva kamena u bubregu, što je danas rutinska stvar. Sticajem okolnosti, atrofirao mi je bubreg, istrulio je i morali su da ga odstrane. U Sarajevu su me operisali i spasli me. Funkcionišem tako od sedme godine, često u šali kažem da nemam pola desne strane, ali imam dva srca - završio je Baja Mali Knindža.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Kurir)