zabranjeno im da govore o njoj
NEKAD JE PO SELU DELILA KASETE, A DANAS JE NEMA DA DOĐE: Meštani Vrtopa raskrinkali Viki - njima nikad nije pevala!
Miljkovićeva je u Velikom Vrtopu kao dete često provodila raspuste
Cvrkrut ptica, kukurikanje petlova i tek na momente udaljeno brektanje traktora, jedini su zvuci koji se mogu čuti u Velikom Vrtopu, omalenom selu sa stotinak stanovnika ugodno ušuškanom u podnožju Suve planine u opštini Gadžin Han.
Simpatično seoce dospelo je u žižu javnosti kao omiljeno mesto pevačice Viki Miljković, čija je majka Zorka rodom iz Velikog Vrtopa, zbog čega je u žiriju šou programa "Zvezde Granda" od Saše Popovića već dobila nadimak Vrtopka.
Stanovnici ovog malog mesta ponosni su što ih pevači često spominju na televiziji i što je pojedine kolege iz žirija "Zvezda Granda" zovu Vrtopka.
Jedan od meštana koji su ostali da žive u selu je i Časlav, rođeni ujak Viki Miljković, kog je novinarska ekipa zatekla kako u dvorištu porodične kuće cepa drva. Međutim, Časlav je odbio da priča o Viki.
Ja ništa ne smem da pričam o njoj. Njena majka je odavde, tu je rođena, a Viki je rođena u Nišu. Ja se izvinjavam, ali o njoj ništa, ni reči. Zabranjeno mi je da o njoj govorim, veli Časlav.
On nije imao ništa protiv da fotografišemo i njega i kuću, a pristao je i da kaže tek neko slovo o Velikom Vrtopu, ali o sestričini ni reč.
Vrtop ima 109 živih čoveka, od 300 kuća. Pune su bile nekad kuće, a sad nigde nikog", kaže Časlav.
Meštani Vrtopa sa ponosom govore o Viki Miljković, sećaju se da je ranije češće dolazila, a da u poslednje vreme, verovatno zbog obaveza u Beogradu, ređe nađe vremena da dođe i obiđe rodno selo njene majke u kojem je kao dete slavila sve praznike.
Dolazi jednom do dva puta godišnje sa porodicom. Kada je bila manja, češće je dolazila. Mi cenimo to što ona stalno potencira to odakle je. Mi pratimo „Zvezde Granda“ i divimo se što je iz našeg kraja. Saša joj kaže: „Ajde ova Vrtopka“, a nama milo. Pa dobro, da se čuje i za Vrtop negde. Merak nam. Ovo je bilo ugledno selo, još iz turskog doba. Ovde je nekada bila opština, bio je telefon još pre rata 1941. godine. Opština je posle preseljena u Dušnik, a sada je u Gadžinom Hanu, a meštana je sve manje. Zato nam je i milo kada se za nekog našeg čuje na televiziji. Boban Zdravković je iz Niša, ali mi se divimo i kad on peva. Tu smo iz istog kraja, moramo da se podržavamo", kaže jedan od meštana Velikog Vrtopa, školski drug majke Viki Miljković.
Meštani pamte da je Viki kao dete dolazila često na raspuste.
Dok je bila dete, raspuste je često provodila u selu, dolazila je i kasnije kada je postala pevačica. Dok je bila u Nišu, češće je dolazila, sada je ona u Beogradu, pa ređe i svraća u selo. Nažalost, nije pevala u selu nikad", kaže drugi meštanin.
Stanoje Grozdanović jedan je od retkih koji pristaje da se predstavi imenom i prezimenom.
Slabo je viđamo. Dolazila je ranije češće. Ne znam u poslednjih godinu dana da li je bila, nisam je video. Kao mala je češće dolazila i posle kada je postala pevačica. Delila je kasete deci. Svi je vole u selu", kaže Stanoje.
Viki nikada nije krila da voli selo u kojem je često boravila, te je i na Sašine prozivke odgovarala sa osmehom.
To je Sašino omiljeno selo, moram da ga vodim preko leta da malo uživa, na jedno par dana. Ja nemam problem sa tim, kamo sreće da je više tako lepih mesta i sela gde bismo mogli da odemo, ostalo bi sve mnogo prirodnije, mnogo bi ljudi bili smireniji i produhovljeniji. Ovde u Beogradu se mnogo brzo živi, svi su u nekom haosu i stresu... Mislim da bi nam svima bio bolje kada bismo pronašli tako neka mala mestašca netaknute prirode, pa da se češće družimo tamo i odlazimo, držimo do tradicija", rekla je Viki o selu, a da priča istinu, novinarska ekipa imala je prilike da se uveri na licu mesta.
Veliki Vrtop
Put kroz klisuru od Gadžinog Hana ka Donjem Dušniku vodi pokraj zlatnožutih brda prošaranim svim mogućim nijansama zelene i braon boje i posebno je lep u jesen. Grane pune crvenih neprskanih jabuka, tik uz put, savijene od težine plodova, upotpunjuju sliku seoske idile. Stare i napuštene čatmare od blata i pruća sa krovovima obraslim u mahovinu, koje se mešaju sa kućama novijeg datuma duž seoskih sokaka, svedok su minulih vremena u kojima se i iz zgrade seoske škole, danas avetnjski puste, čula vreva i vriska dece.
Bonus video
(Espreso.co.rs/Scena)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!