ISTINA O MIROSLAVU ILIĆU I LJUBAVNICI: Rekao je da se OŽENIO NA SILU, stavio detetu LANČIĆ OKO VRATA i nestao

Od ljubavi do agonije, teških reči, tužbi i suda tekla je priča između Mirjane Antonović i našeg proslavljenog pevača narodne muzike i jednog od najvećih imena iste - Miroslava Ilića (68). Poslednjih nekoliko godina javnost potresa priča o nekadašnjim ljubavnicima koji su iz ljubavi dobili sina Devina. Gledano po zakonu i papirima, Devin se i dalje nigde ne vodi kao Ilićev sin - niti on kao njegov otac. Miroslav uporno odbija da se podvrgne dokazivanju očinstva, a Mira i Devin, kako nam ona kaže, nemaju nameru da odustanu. Međutim, po njenim rečima, jedina pobeda bila bi da otac i sin konačno, nakon toliko decenija, zaista i postanu otac i sin.

U velikoj ispovesti Mirjana je prvi put do detalja, onih najsitnijih, priča njihovu priču. Od samog početka, te davne 1983. godine.

Kako i gde ste se upoznali sa Miroslavom? Kako je došlo do toga da se vi spojite?

- Većina ljudi misli da nas je Brena upoznala - nije nas Brena upoznala. On je došao u Njujork, gde je imao koncert sa Nadom Obrić. Ja u to vreme nisma znala ko je Miroslav Ilić, jer nisam imala puno kontakta sa Srbijom, a nije ni interneta bilo. Ja sam živela malo povučeniji život, a na nagovor moje drugarice, koja je insistirala, otišle smo na koncert u društvu jednog mog dobrog prijatelja. Pošto sam sedela u prvom redu, Miroslav je non-stop dok je pevao gledao u mene. On je posle koncerta zamolio mog prijatelja da ja odem iza bine i upoznamo se. Ja sam u početku to odbijala i rekla: "Ma, kakvi, ja iza bine ne idem!". Međutim, na njegovo insistiranje na kraju sam otišla i tako smo se upoznali, pa otišli na večeru i tako je to počelo. Sve to desilo se '83. godine, kada je on već bio oženjen i imao decu, ali ja to tada nisam znala. On je tada počeo svoju karijeru, tako da ništa nisam znala o njemu.

Kako je dalje tekao vaš odnos, kada se desila vaša veza, prvi poljubac?

- Nakon upoznavanja, on je odlazio za Kanadu i non-stop me je zvao. Mi smo znali i po 6 sati da pričamo, a tada je to bilo toliko skupo, ali, eto, nekako smo se snašli. U vezu smo stupili vrlo brzo nakon upoznavanja, nakon čega me je on pozvao da dođem u Srbiju i tada sam se upoznala sa Brenom. Oni su imali neki zajednički veliki koncert u Beogradu. Ja sam bila u bekstejdžu sa Miroslavom, a Brena je prolazila pored sobe u kojoj smo mi bili, ali kako je prošla tako se vratila, ušla u sobu i pitala Miroslava: "Ko je ovo? Ko je ova žena? Ja nju nisam upoznala, a izgleda kao živa lutka". Eto, tako smo se Brena i ja upoznale i posle toga smo otišli svi zajedno na večeru.

I, u momentu kada je Brena postavila to pitanje, šta je Miroslav odgovorio?

- "Moja Mikica", tako me je zvao. Ja sam kasnije saznala da je on bio oženjen. Međutim, živeo je sam u Beogradu, a meni je rekao da ima probleme, da se silom oženio. Ja sam sve to shvatila kao razvod braka, pošto sam ja imala isti problem. Pošto je živeo sam, kad god sam ja bila u Beogradu - bila sam sa njim u njegovom stanu. Pričao mi je da je nesrećan u braku, čak me je posle određenog vremena i zaprosio i pitao me da budem njegova žena. Bez obzira na sve, u tom trenutku sam bila jako srećna, verovala sam mu i mislila da će sve to on da reši. Međutim, njegova situacija se zakomplikovala, sin mu je postao bolestan i morao je njih da obezbedi. U tom trenutku ja sam već bila u nekom osmom mesecu trudnoće, a njegova tada zakonita supruga počinje da me maltretira, konstantno je zvala i pretila. Cela ta situacija mene je jako uplašila i, naravno, uplašila sam se za svoje dete, spakovala i vratila se natrag za Ameriku.

Možete li da se setite najlepših trenutaka sa Miroslavom?

- Pa, kad je čovek zaljubljen, onda mu je sve lepo. Putovali smo zajedno, uživali i imali smo baš lepe momente. Išli smo kod moje prijateljice Merse i svi su znali za nas.

Kakvi su vam oni bili u tom periodu, je l' možete da ispričate neku anegdotu?

- Evo, ja ću sad malo ukratko da vam ispričam kako sam upoznala moju Miru. Kića Slabinac je mene odveo u Ameriku, jer sam se ja tada bavila pevanjem. Inače, Kića je jednu od svojih najvećih hitova - pesmu "Zbog jedne divne crne žene" napisao i posvetio upravo gospođi Mirjani. Ja sam se isto, može se reći, zaljubila u njenu lepotu, kada sam Mirjanu prvi put videla kod Kiće. Eto, Kića me je kasnije odveo za Ameriku na turneju, gde sam je ja "zgrabila" i eto od tada i svih ovih godina mi smo ostale dobre prijateljice. Ja sam radila sa Miroslavom, imala sam pesmu koja je u onom vremenu bila hit i imala sma dosta posla. Nakon zajedničkih koncerata u Čačku, vratim se ja u Zagreb, a Miroslav je tada otišao za Ameriku. Mira je došla za Beograd, pa zatim na par dana i kod mene u Zagreb. Mi smo tu pričale, ona mi se požalila da ima nekih problema i da sumnja da je trudna, što je kasnije moj doktor i potvrdio. Ona je odmah nazvala Miroslava i saopštila mu vesti, na šta ju je on pozvao da dođe u Beograd da proslave. Zbog obaveza nije mogla, morala je da se vrati za Ameriku. Meni su oni u početku izledali tako zaljubljeno, što i jesu bili - priseća se i Mirina drugarica Mersa.

Miro, kako ste reagovali kada ste saznali da ste u drugom stanju?

- Pa šokirala sam se, uplašili smo se i Miroslav i ja, jer sve to bilo je neplanirano. Bila su pomešana osećanja, sa jedne strane nastaje problem, a sa druge opet smo srećni jer to je nešto naše.

Šta vam je rekao kada ste mu saopštili da ste reudni?

- "Molim? A, zaglavila si. I, šta ćemo sad?", to mi je rekao kad sam mu saopšila. (smeh) On je toliko bio srećan zbog bebe, čak mi je ljubio stomak kad je malo porastao. Već smo bili vereni kada sam saznala da sam u drugom stanju.

Šta vam je Miroslav pričao za svoj brak?

- Pa da je od početka taj brak isforsiran od strane njenih i njegovih roditelja. Ona je njega posećivala tako u vojsci i valjda tada i ona "zaglavila". A zna se kako to ide u malom mestu, kada ćerka sveštenika ostane u drugom stanju, tako da su roditelji insistirali da se njih dvoje venčaju. On je tada bio mlad... On se stalno meni žalio šta mu žena radi i bio je valjda srećan sa mnom. Planirao je da napravi neku kuću i tamo smesti i obezbedi ženu i decu, a dalji život da nastavi sa mnom. Očito je da je sa njom bio nesrećan, jer da nije ne bi bio sa mnom. Planirali smo da malo živimo u Americi, malo u Srbiji. Miroslav je bio jako velika maza, pokazivao mi je ljubav i bilo nam je važno da samo budemo zajedno. Pre nego što sam ostala trudna, bili smo više od godinu dana zajedno. Kada je saznao da sam trudna počela je da ga hvata panika, on je tada već i kuma našao. Kum je trebao da bude njegov menadžer Branko Stojinić.

Postoje neka pisma kod Branka Stojnića koje on nikada nije hteo da da u javnosti. Da li možete da nam otkrijete šta piše u njima?

- Meni je toliko žao što je on pokazao to pismo mom sinu... Branko je dao to mom sinu da pročita, a mislim da ono što je on tamo pročitao nikad neće zaboraviti. Njegova žena nas je opisala na tako vulgaran način, pisala je da smo mi niko i ništa, da smo mi otpaci i kako se Miroslav samo ispražnjavao u mene. Gordana je ta pisma slala Branku i ko zna kome još sve. Pretila je i Branku... Naše planove i priču ugasila je baš ona, Gordana. Ona je mene konstantno zvala, pretila. Prvo me je zvala i tražila da joj dam dete, kao da je to neka igračka.

Kako ste vas dve uopšte stupile u kontakt i koje su bile prve reči kojim vam se obratila?

- Ona je uzela njegovu knjižicu i zvala sve redom. Meni se prvi put ovim rečima obratila: "A, to si ti, ti si ta ku*vetina!" - na šta sam joj ja uzvratila da svoje probleme reši sa svojim Miroslavom. Na kraju je to toliko daleko otišlo da je ona pretila da će ubiti i mene i moje dete i njenu decu i Miroslava. Ona nije čitava. Mene je sve to uplašilo, spakovala se i otišla za Ameriku. Ja sam u Beogradu boravila u stanu moje sestre, i dan danas često odem tamo. I Miroslav često dolazi tamo, igrao se sa Devinom i provodio vreme sa njim. On je poslednji put sina video kada je imao 18 meseci i tada mu je dao zlatni lančić, okačio oko rata i rekao: "Neka te Bog čuva"...

U kom momentu ste prekinuli kontakt sa Miroslavom?

- On se naljutio i toliko je bio besan što sam ja otišla za Ameriku. Posle toga smo se čuli, on se malo smirio, razgovarali smo opet i jedno vreme se čuli. Međutim, njegov sin Marko se razboleo i pustila sam ga da reši svoje probleme. Ja sam njega čekala pet godina... Pet godina, da on dođe sebi i seti se da ima sina i posveti se malo njemu, ali on se nije javljao. Kada je prošlo toliko vremena i došlo je vreme da dete krene u školu, ja nisam znala šta da radim, pod kojim prezimenom da ga prijavim. Morala sam da molim bivšeg supruga da ga prihvati i da mu svoje prezime Antonović. Hvala Bogu, bivši suprug je pristao, inače da nije morala bih da tražim neko drugo rešenje. Moj bivši suprug, pošto smo živeli u istoj zgradi, na kraju je zavoleo Devina kao da je stvarno njegov. Prosto, Devin je takav, ne možeš da ga ne zavoliš.

Kako je izgledao poslednji susret Miroslava sa vama i sinom?

- Sećam se, bili smo u "Interkontinentalu" kada je on došao. Igrao se sa detetom i bio je sa nama, tada mu je i dao taj zlatni lančić. Kad god bi ga spustio i krenuo ka vratima, mali bi počinjao da plače, i plače... On se tri puta vraćao da ga uzme. Kao da je nešto osećao da ide na put, da će se razdvojiti...

Da li ste i vi imali taj osećaj?

- Ja sam nekako osećala da je to to. Putujemo, idemo na put i ko zna šta će se dogoditi i biti. On je meni obećao da će pokušati da sredi situaciju, ali ja nisam mnogo verovala u to, posle svega što se desilo. Gordana je jako neobična i čudna osoba, sa njom je teško izaći na kraj i ja zato žalim Miroslava, jer on živi u paklu.

- Ja sam pobegla iz Srbije, zbog njenih pretnji, i porodila sam se u Njujorku. Uz mene je tada bila moja najbolja drugarica Aida.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Telegraf)