RASTA: Spotovi nam diktiraju muziku, a ne muzika spotove

- Je l danas Rasta?

Ovo je bilo pitanje na usnama mnogobrojnih tinejdžerki koje su samo zbog učešća srpskog superstara prošetale do stare Tvornice duhana u Rovinju, gde se održava 12. Weekend Media Festival, najveći komunikacijski festival u ovom delu Evropke, na kojem od četvrtka do subote više od 5000 učesnika uživa u panelima i predavanjima više od 150 predavača.

Jedna od hostesa na festivalu, istarska tinejdžerka, priznala nam je da je bila na sva tri Rastina koncerta u Puli, i rekla da joj je "životni san" da dobije autogram od Raste.

Stefan Đurić Rasta je na festivalu govorio o uticaju novih tehnologija na muziku, a mnogo ljudi se okupilo kako bi čulo njegovo mišljenje.

Adria Media Grupa, kao jedna od vodećih medijskih kuća u regionu, izveštava o svim dešavanjima na ovom značajnom festivalu, a Rasta je bio ljubazan i stao je pred naše kamere.

Pitali smo Rastu da li je s novim tehnogijama i brzom produkcijom nove muzike opao kvalitet pesama:

- Nije pao kvalitet svuda. Kod nas je samo problem što nije sa pojavom novih tehnologija baš sve stiglo. Naravno, sve kasni, sve kasni kao i uvek, i došao je jedan deo te tehnologije, a drugi nije. Da pojasnim, imamo youtube, na kojem kačimo spotove, ali još uvek nemamo oficijelno striminge, odnosno nemamo ono što su nekad bile prodavnice za prodaju CD-ova, nemamo oficijelno te digitalne platforme. To je problematično, jer nam youtube diktira muzički trend, odnosno spotovi nam diktiraju muziku, a ne muzika spotove. To je generalno postao problem.

Ima li šanse da to što nedostaje stigne kod nas?

Ja se nadam da ima, jer zaista kad to stigne, tog momenta će se promeniti i kulturološka situacija, i stvarno će se raditi kvalitetna muzika. Prestaćemo da se bavimo momentalnim senzacionalizmom i radićemo muziku koja je zaista prava. Ali da bi se to desilo, treba da se pojave strimovi na kojima će muzika da se sluša, a ne da se gleda, i to je glavna stvar.

Vaši hitovi su prešli granice Srbije. Ovde ima mnogo devojčica, kažu da su bile na tri, četiri Rastina koncerta u Hrvatskoj... Kad stvarate, razmišljate li lokalno ili globalno?

Otkad sam počeo da se bavim muzikom, moja muzika je govorila više jezika i nikada nije bila ograničena na neki određeni region. Neki pokazatelj svega toga je da imam mnogo nastupa po Hrvatskoj. Ta publika govori istim jezikom kao i mi, to je nešto što oni zaista žele da slušaju. Oni to vole. Isto se to dešava u Srbiji, gomila je nekih hrvatskih izvođača koji su popularni, a čak nisu popularni u Hrvatskoj... Mislim da je to normalna regionalna razmena.

Uglavnom na vaše koncerte dolaze klinci. Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina... Da li su to isti klinci?

Pa da, to su uglavnom isti ljudi. To je u osnovi ista persona. Mi puno radimo preko granice, imamo fanova i Šveđana, Švajcaraca, Nemaca... U osnovi je to zaista ista osoba, i to je ta osoba koja prepoznaje neke stvari u muzici koje zaista želi.

Da li je promena trendova distribucije muzike promenila način stvaranja muzike i vrednovanja umetnika?

Generalno, stvari mogu da se menjaju u životu, mogu da dolaze neki novi trendovi, nove tehnologije, možemo da delimo ljude na ove ili one, ali srž je najbitnija, a to je taj čovek preko puta, odnosno taj konzument kojem se mi obraćamo. To je jedno ljudsko biće koje radi na emocije, i to su neke stvari koje će uvek biti glavna stvar za nešto komercijalno i uspešno.

Da li je instant slava jednokratna epizoda ili postoji potencijal za razvoj u nešto? Koliko neko može da se "vozi" samo na Instagramu, recimo, ako nemaš kvalitet.

Svako može da snimi pesmu. Tehnologija nam je omogućila da danas svako kod kuće može da snimi pesmu. Ima kompjuter, mikrofon, i snimi. Ali da li će to biti izvođač koji će zaista da traje i da li će to biti muzičar, to je već neko drugo pitanje i mislim da nam to nova tehnologija ne omogućava.

(AMG)