PLAČ DANICE ODJEKNUO SALOM KADA JE ČULA GLAS POKOJNOG GRUA: Najtužnija komemoracija, sala u SUZAMA

Porodica Dalibora Andonova Grua je obavestila sve prijatelje i poštovaoce da će sahrana biti u četvrtak 12.septembra u 14:30 na groblju Orlovača u Beogradu i poziva da svoj poslednji pozdrav Daliboru Andonovu – Gruu iskažu tom prilikom.

Komemoracija će biti održana na mestu gde je Gru imao svoj prvi koncert.

Dalibor Andonov Gru poginuo je u ponedeljak oko 15.20 časova u Zemunu, kada je prilikom vožnje kajta upao u vodu.

Ispred Doma Omladine već su se okupili prijatelji i kolege pokojnog repera, a između ostalih primetili smo Bobana Rajovića, Kneza, Edina Škorića, Marka Bulata, kao i sve repere kojima je Gru bio uzor i kako kažu "ćale".

Ljudi još uvek pristižu, velika je gužva što je i očekivano kada je u pitanju legenda koja je prerano izgubila život.

Majka Dalibora Andonova Grua došla je da oda počast preminulom sinu, a zbog velikog bola, prijatelji je pridržavaju.

Danica Andonov stigla je sa sinovima na komemoraciju u Domu omladine. Čim je ugledala novinare odmah je počela da plače.

"Jao, ne mogu ovo da izdržim", rekla je tiho i trčećim korakom uletela je u salu. Neutešna supruga popularnog repera nije uspela da zadrži suze, pa je sve vreme grlila sinove.

Kolege, prijatelji i porodica su se okupili u velikom broju, ali je tišina ta koja kida srca, u sali Doma Omladine zavladao je MUK.

Cela sala plače, niko još ne može da veruje da Gru više nije među nama. Bane Lalić, muzičar i frontmen grupe MVP, sve vreme plače, ne može da zaustavi suze.

Gruov brat sve vreme plače i prekriva lice rukama kako ga niko ne bi slikao. Neutešno sedi, bez glasa, gutajući svaku suzu.

Prvi na komemoraciji govorio je Edin Škorić, Gruov prijatelj, a od njegovih reči rasplakali su se mnogi:

- Ovih dana su svi citirali tvoje stihove, ja to neću uraditi, ostavio si iza sebe tri velika blaga. Ti nisi otišao, samo si zamenio ulogu i postao njihov anđeo čuvar - započeo je Edin.

"Brate moj. Pored tebe sam shvatio šta je zaista osmeh, šta su stvarno pobede i kako da nam svaki novi dan bude nova pesma, novi stih, nova sloboda, novi život, novi osmeh, nova pobeda. Brate moj. Neko je rekao - bojati se smrti gore je nego umreti. Ti se nisi bojao. Hrabro si koračao kroz svoj život, pisao svoja pravila i po njima živeoa. Malo ko ima tu privilegiju u životu. Iskreno, malo ko ima i tu hrabrost. Brate moj".

Pročitaću vam tekst koji je napisao jedan od Daliborovih najboljih drugova i moj kum Đorđe: Koliko su zpravo tanane niti koje vas drže za ovaj svet i koliko smo zapravo krhki i ranjivi. Koliko je malo potrebno da budemo srećni, a delići sekunde nas razdvajaju od duboke tuge i bola. Otišao je jedan od nas. Jedan divan, veseo i plemenit čovek, posvećen otac i suprug, umetnik, šmeker, prijatelj i brat. Teši nas sve što je otišao radeći ono što je najviše voleo da radi, ali nas razara pomisao da bol njegove porodice, njegove Danice, Vuka i Relje i njegovog Igora. Mi koji smo se sa njim družili, koji smo delili beskrajne sate smeha, muzike i zabave, ali i sate predanog rada, brige, truda, znoja, ostaćemo zauvek uskraćeni za istinskog prijatelja koji je uvek imao vremena i želje da nas sasluša i da sa nama podeli dobro i zlo. Mnogi su proteklih par dana navodili razne stihove iz njegovih pesama koje su spasavale generacije, a najčešće je citiran stih - sećanja naviru, sećam se svega. I zaista ne mogu da se ne setim ćelavog macana u širokim pantalonama i raspletenim čizmama... ne mogu da se ne setim sjajnog provoda..."

Udovica je sve vreme gledala u pod i plakala, a kad je čula muževljev glas na video-bimu slomila se, uhvatila se za usta kako bi zaustavila krik.

- Naša priča je započela pre više od 15 godina. Govoriću kakav je bio drug, otac i kako smo proveli poslednjih 48 sati. Imali smo gostovanje u Beču, bio je petak, sačekao me je na aerodromu. Nije skidao osmeh sa lica... Seli smo jedan pored drugog, nizali smo razne teme, koje je probleme imao sa kolima. Žalio mi se kako to veče oka nije sklopio jer je rešavao neki problem na telefonu. Morao sam to da rešim - rekao je di-džej Pleja kroz suze i nastavio:

- Pitao sam ga kako rešava neke probleme, kaže da ih samo precrta. Želeo je da gleda utakmicu sa aerodroma. Rekao mi je: "Dobro kolega, vidimo se u Beogradu", a ja sam mu odgovorio da pozdravi porodicu. Ne sluteći da nam je to bio poslednji razgovor i kroz 48 sati naše poslednje druženje - dodao je on kroz suze.

- Svakog dana imamo različite izbore, njegov je bio da ode da vozi kajt i da napuni baterije. Za mene je Gruja bio čovek koji je obožavao svoju porodicu, dobre ljude, verovao je u njih.

Bonus video

(Espreso.co.rs)