RUŽICA SOKIĆ PREŽIVELA PAKAO: U stan su mi ubacili porodicu nekog frizera, ti ljudi su nas MALTRETIRALI!

Ružica Sokić u svojoj neverovatnoj karijeri dugoj pola veka načičkala je iza sebe bezbroj pozorišnih predstava, serija, čak 40-ak filmova.

Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu Doktor, da bi potom igrala u filmovima Kad budem mrtav i beo, Bokseri idu u raj, Užička republika, Savamala i drugima. Komedija Tesna koža donela joj je najveću popularnost, a za film Žuta nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli.

Jedna je od najvećih srpskih glumačkih diva ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, a o pojedinim detaljima iz njene biografije se malo znalo.

Bila je ćerka Petra Sokića, trgovca i suvlasnika večernjeg lista „Pravda“, koji su braća Sokić osnovala 1904. Čim je izbio rat, Nemci su Sokićima oduzeli štampariju i u njihove stanove uselili gomilu sustanara.

Nakon okupacije zemlje od strane Nemačke, Ružičin otac bio je osuđen na smrt, ali je ipak oslobođen i uspeo je da se vrati u Beograd, gde su mu ipak oduzeta sva građanska prava. Glumica je više puta isticala da je ovaj period detinjstva za nju bio tragičan, i da agonijama kroz koje je njena porodica prolazila tih godina nije bilo kraja.

– U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja – ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.

– Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život – istakla je glumica jednom prilikom.

Bila je prva u svojoj generaciji glumaca koja je opsovala na sceni, a nije se suzdržavala ni da se usprotivi kada je smatrala da je to potrebno, naročito kada su joj oduzeli ulogu u najskupljem jugoslovenskom ratnom filmu “Sutjeska” u kome je trebalo da igra pored Ričarda Bartona.

– Kada su me izbacili zbog toga što sam bila toliko ružna, počela sam da ih pljujem po novinama jer sam bila nemoćna i nisam imala nikakav autoritet – ispričala je svojevremeno glumica.

– A Tito je pratio sva dešavanja oko filma i verovatno je to negde pročitao. Sledeće godine kada sam dobila Zlatnu arenu u Puli za film Žuta, on je svima čestitao na završnoj svečanosti, a kod mene se zadržao, uzeo me za ruke, pogledao u oči i rekao: Sokićka, mnogo si opasna! – prisećala se glumica s osmehom.

Mada su je mnogi doživljavali kao vanvremensku lepoticu, ona sebe nikada nije videla na taj način.

– Nikada se nisam osećala kao zavodnica i fatalna žena niti sam bila svesna svog izgleda, čak mi je i mama često govorila: Zašto si tako snishodljiva? Ali, u meni je jednostavno bio neki strah jer sam se veoma teško probijala u karijeri, pošto nisam bila deo nijednog klana.

Ružica je bila u srećnom braku sa Miroslavom Lukićem, ali je donela odluku da ne želi da ima decu. Kako je sama objašnjavala, majčinstva se odrekla iz želje da bude slobodna jer je odrasla u veoma teškim uslovima.

Odmalena je bila zaljubljive prirode. U trećem razredu osnovne škole imala je već veliku, tajnu ljubav – Mimu, najlepšeg dečaka u celoj generaciji. Bila je zanesena i filmskim glumcima. Ašli iz filma „Prohujalo s vihorom“ ostao je njen tip do danas.

– U životu nikada nisam srela Ašlija, a uvek sam ga tražila. Kada sam se dva puta u životu istinski zaljubila, nisam mogla da glumim. To je bilo užasno, ja očajna… Ceo život sam u racionalnoj vezi, istakla je jednom prilikom Ružica Sokić.

Prvi put se udala 1964. godine za Pubu Stejića. On je bio virtuoz na gitari, a inženjer i tehnički direktor brodogradilišta „Tito“.

– Petnaest godina smo bili u čudnom braku – pričala je.

Nakon što je na skijanju u Austriji slomila kuk, dok je bila prikovana za krevet nastala je njena knjiga “Strast za letenjem”, objavljena 2010. godine.

Ružica Sokić preminula je 19. decembra 2013. godine, na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije, a koliko je bilo poznato javnosti duže vreme se borila s Alchajmerovom bolešću.

Dobitnica je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije Zlatni ćuran, „Joakim Vujić“, „Pavle Vuisić“, Zlatna arena, ali i dve najprestižnije – nagrada „Žanka Stokić“ i Dobričin prsten.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / opanak.net)