5 PUTA GODIŠNJE MI PRETE SMRĆU! DA SAM OSTAO NA PRVOJ, BILO BI ME SRAMOTA! Nije tačno da sam koštao 70.000 evra!

Kad je pre nekoliko dana na njegovom Instagramu najavljena nova/ stara emisija, pa samim tim i njegov veliki povratak, ali da ćemo ga sada gledati na Jutjubu, mnogi su mislili da je u pitanju šala.

Da li zbog toga što su ti mnogi verovali da će se on ipak vratiti na Prvu TV, da je cela priča odlaska iste u stvari bila samo cenkanje, zato što su zaista mislili da će se zaposliti u nekoj marketinškoj agenciji, ili jednostavno zato što nisu pogledali poslednju, zabranjenu epizodu, u kojoj se Ivan Ivanović pozdravio od publike.

U toj poslednjoj epizodi, koja se mogla naći eventualno na internetu, on je najavio da emisiju nastavlja na Jutjubu, a sad i ispunio svoje obećanje.

Čuveni voditelj i komičar sinoć je imao svoju prvu, i te kako uspešnu epizodu emisije pod nazivom "Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem", koja će se od sada svakog petka emitovati na njegovom Jutjub kanalu s početkom u 22h.

Jedina razlika od prethodne emisije je u tome što Ivan ovog puta nema goste, a studio je zapravo njegova dnevna soba, što je za Espreso nedavno ekskluzivno otkrio. Kako se Ivan oseća sad nakon jednog turbulentnog perioda i svih dešavanja, priča i spekulacija i o tome šta ovaj novi početak za njega predstavlja, te da li ga vidi kao poraz ili šansu za nešto još bolje i veće, priča Ivan u iskrenom i otvorenom razgovoru za Espreso.co.rs.

S Ivanom smo se našli u njegovom restoranu na Vračaru i u potpuno opuštenoj atmosferi počeli razgovor.

Da li si od poslednje epizode, koja je na kraju zabranjena, znao da ćeš nastaviti na Jutjub kanalu ili si u ovoj pauzici ipak imao nekakve druge ideje, o čemu se dosta spekulisalo i pričalo? - Odmah sam znao da ćemo raditi emisiju na Jutjubu i to sam javio i svojoj ekipi tada. Rekao sam to i u epizodi koja nije emitovana, pa ko je video – video. Ta epizoda koju oni nisu emitovali ima negde oko 700.000 pregleda. Teško je izračunati jer je bila svuda na mrežama. A ja mogu da ti kažem da mislim da bi bila manje gledala da nije zabranjena. Tako da mislim da su se mnogo za*ebali što su je zabranili. Što bi jedan moj prijatelj rekao: "Čistili su pištolj, upucali se u koleno".

Oni koji te ne vole tvrde da ti niko nije zabranio emisiju, već da si se sam povukao i da si celu tu situaciju iskoristio kako bi sebi podigao cenu. - Iskreno da ti nešto kažem, nešto nisam primetio da sam sebi digô cenu, čak mi je cena dosta pala otkako sam otišao. (smeh) A ako se tu pod tim misli na status, pa kao "da bih sebi digô cenu", ja stvarno ne jurim da moj status bude iznad onoga što je bio. Mislim da je ovo samo bio jedan trenutak u kom sam mogima servirao na tacni mogućnost da sami donesu odluku o tome šta će ubuduće da misle o meni. Više nema nikakvih maski, ništa nije skriveno, tako da mislim da ko šta bude odlučio da misli o meni, to će biti verovatno zauvek. Ne verujem da mogu više da se otvorim od ovoga. Nije lako doneti uopšte takvu odluku posle 12 godina karijere. Ti znaš da ja nisam davao intervjue, niti dozvoljavao da se mnogo dopire do mog bića, ali suštinski ovo je bio taj neki konačni trenutak u kome čovek pokaže od čega je sazdan. Iskreno, ima raznih komentara zato što se moj potez mnogima nije dopao. Nekima je ugrozio posao, na neke je bacio reflektor u kontekstu – da li su zaista ono za šta se izdaju, a ovi su izgubili biznis. Da li je onda to razlog zbog kog si mnogima trn u oku? - Ja nemam problem s tim, to je poznata stvar. Svaki veliki posao nosi sa sobom i velike komplikacije i nije samo u medijima tako, nego u svakom poslu. A u medijima tako to ide, dok sam bio mali i radio jednu malu emisiju koja se zvala "Keš taksi", tad sam svima bio simpatičan, a čim sam počeo da radim veću stvar, odmah je krenulo pljuvanje i hejt. Sigurno da oni neki koji kažu nešto ružno o meni moraju biti i u pravu. Ja ne mislim da nemam negativnih osobina.

Dosta se pričalo u to vreme kako si ti taj koji se u stvari promenio, nakon što si krenuo u veći projekat... - Ja ne znam sada na šta se to odnosi da sam se promenio... Ja se i dalje družim sa istim ljudima i imam isti krug prijatelja kao i ranije, pa bi se sigurno desili neki razdori da sam se nešto suštinski promenio u tom smislu. Dobro, ali nije nepoznato da ljudi umeju da "uzlete" kad krenu da im se dešavaju velike stvari... - Pa, ne znam. To je do čoveka. To ti je kao kad bi preko veze otišao da platiš račun u banci. I ja mislim da bi svako ko bi imao koga da pozove da ne čeka red potražio tu vezu i ne bi čekao red. Tako da, ako je platiti račun preko veze "uzleteti", onda da, uzleteo sam. I to je otprilike najveća privilegija koju sam ja dobio od te svoje karijere i toga što sam poznat. Da li ti se čini da ti je popularnost skočila upravo posle odlaska s Prve? - Ne mislim da mi je sada skočila popularnost nego da su se sada neki krugovi koje moja emisija uopšte nije zanimala zainteresovali, i shvatili me malo ozbiljnije. A to što su me shvatali neozbiljno, opet je do njih, nije do mene. Publika u Srbiji je mnogo različita po regionima da tako kažem. Moja odluka je bila da radim emisiju koja je za sve. Od 7 do 77, to je bila teška odluka i to je u stvari bio težak potez. Najlakše je fokusirati se na jednu usku grupaciju i njoj se obraćati, i da te ništa drugo ne zanima. Ja sam radio za sve, bez obzira na to za koga ko navija ili glasa i tako dalje, i samim tim u toj emisiji je onda svako mogao da nađe makar tri minuta za sebe, da se nasmeje i zabavi. I to je u stvari i najveći kvalitet te emisije.

Zar se baš zbog toga ne bojiš da ćeš emitovanjem emisije na Jutjubu izgubiti deo publike, i to onaj deo koji se odnosi na široke mase? - Mislim da internet okuplja svu tu publiku, ali je razlika to što ti tih 700.000 ljudi dobiješ na nacionalnoj frekvenciji za to jedno veče, a ovde ti treba par dana. Tako da u smislu biznisa ili poruke koju ti šalješ si faktički na istom. Ali je pitanje do koga stigne ta poruka? Da li stigne do svih onih koji su tu emisiju gledali i na televiziji? - Pa dobro, razumem ja to, da. To je tačno. Ali dobro, sad će valjda i oni mene malo da traže. Možda će neko i da uvede internet da bi mogao da gleda.

Nemaš utisak da nekada previše rizikuješ? Rekla bih - nit' manjeg, nit' hrabrijeg čoveka.. - To jeste. (smeh) Ali je činjenica da sam ja uvek igrao po svome i da sam imao hrabrosti da često napravim potez koji nikada nikome nije jasan. Ali na kraju krajeva, baviš se ovim poslom koji ti u nekom trenutku uzme sve.

Imaš li ipak frku u tim momentima kad odlučiš da praviš rizične poteze, kakav je između ostalog i ovaj sad? - Pa vidi, naravno da uvek imam malo frku, ali to je jedini način koji ja znam. Ja ne znam drugačije. Ja bih sada najviše voleo da ti kažem da imam strategiju kako da provedem ispod jorgana dve godine, ali nemam. (smeh) A bio sam takav ceo život. I ovo što sam uradio i sad jedino nije iznenađenje za moje roditelje. Tako da, svi ostali su zaprepašćeni, a jedino moji roditelji nisu. Šta li si onda tek roditeljima radio... - Pa radio sam im svašta. I ovo što sada vidite, moji roditelji su prošli u integralnoj verziji, pre 30-40 godina sa mnom.

Šta ti oni kažu vezano za celu ovu situaciju? - Oni me podržavaju u mojoj odluci. Moji roditelji su dobri i pošteni ljudi. Radnici, ceo život su živeli ne prekršivši ja mislim nijedno pravilo. Tako da je iz njihovog ugla to što sam ja uradio OK potez. Dobio sam njihovu podršku, mama je naravno rekla da je ponosna na mene, kao i uvek. Podržala me je ćerka i najbliži prijatelji. I šta ti više treba. Kako se suočavaš s komentarima tipa – vidi ga ovaj kako je kljoknuo, spao je na internet..? - Ma meni je to sve OK. Za mene je svako ko je ostao da radi u korumpiranim nacionalnim frekvencijama neko ko je kljoknuo. Kljoknuo je samo neko ko je pristao da pravi kompromise svakog dana, radi nešto i onda ode kući, i oseća se kô go*no. Ja sad sedim kući, sedim ovde, pričam, smeškam se, i osećam se kao da sam se podmladio 20 godina. Skinuo sam ogroman kamen sa srca. Mogu samog sebe da pogledam u ogledalo, mogu svakog čoveka da pogledam u oči i nemam čega da se stidim. Iskreno da ti kažem, ja da sam ostao na Prvoj i da se emituju vesti kakve se emituju, i program koji se emituje, mene bi bilo užasno sramota. I znam da je sramota polovinu ljudi koji su ostali tamo da rade. E sad, neki iz raznih razloga ne mogu da donesu ovakvu odluku. Neko je doneo, neko neće, neko se plaši... Ja ne osuđujem nikoga, to je njihova stvar, svako treba da razmisli za sebe. Ali ja znam da su oni nesrećni, a ja sam srećan i opet ću sutra da odem na snimanje sa osmehom. Mogu samo da misle – vidi ga ovaj Ivan –​​​​​​​ Feniks. Teško ga je ubiti. (smeh) Koncept i format emisije su isti, jedino što sada nemaš goste. Zašto? - Pa ja malo nešto ne volim intervju u dnevnim sobama. Nisam želeo da devalviram intervju kao kategoriju jer sam se time prilično ozbiljno bavio svih deset sezona i voleo bih ako se budem nekada opet vratio na televiziju ili imao ozbiljan, pristojan studio, onda ćemo vratiti gosta ponovo. Za mene je intervju kao kategorija pravi mali praznik, tako da nisam želeo to da radim u dnevnoj sobi. Nešto to nije moj nivo.

Šta kaže devojka što ćeš emisiju da radiš u dnevnoj sobi?

- Šta ima da mi kaže? Njoj se dopada ideja, tako da... Svima se dopada ideja. Svi su baš zadovoljni. Meni je samo čudno sad, što nekako čudno gledam TV, pošto je on ubačen u scenografiju, pa ga sad malo gledam ukoso, ali dobro, nije neka drama. To će da bude opsadno stanje –​​​​​​​ imaš stalno 15-20 ljudi u stanu. Žurka u stanu svaki dan. (smeh) Biće skup ketering, to će u stvari najveći trošak da bude, moram da nađem sponzora za hranu (smeh). Ali je dobra zabava. Vidim da je dobra energija u ekipi, svi su naloženi, svi su raspoloženi jer znaju da radimo nešto što je vrlo specifično i potpuno novo. Opet, krećemo da radimo nešto što očekujem da će biti i vrlo zapaženo, tako da meni je pre svega bitno kao nekome ko je igrao ozbiljnu utakmicu na televiziji sada i na Jutjubu damo jedan nivo produkcije koji je iznad onoga što su ljudi navikli da gledaju po emisijama. Kako si uopšte odlučio da studio u prostoru u kom živiš? - Pa nemam love da platim studio, mislim da je jasna situacija. Zove se Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem. Pa dobro, nije baš da ti studio izgleda preskromno, a videli smo i najavnu špicu. Izgleda čak i skuplje nego ona na Prvoj... - Ha-ha-ha. Pa tako mi vidimo skromno. Vidiš, veliki sistemi i velike korporacije i televizijske stanice, oni veruju da time što plate studio i ulože ne znam koje pare, da su gospodari programa, da je ceo svet pod njihovim nogama. Moja teorija je, da je moć znanje. I da je to što imaš u glavi ono što ne može niko da ti uzme. E, a ako pare nisu broj jedan, a meni su uvek bile broj dva, onda faktički –​​​​​​​ šta te blokira? Špica jeste malo bolja, to se slažem, ali ono što je poenta je da je u znanju moć. Mi imamo znanje, i zato nam ne može niko ništa. Radićemo u manjem prostoru, produkcijski manjeg kvaliteta, ali će sadržaj i dalje biti dobar. Sve što je bitno je da se u petak uveče svako nasmeje u ta tri minuta koja pronađe za sebe. I to je moja jedina ambicija, ja nemam drugih. A to je možda i najveća ambicija. I drago mi je da smo uspeli ovo da ostvarimo. Već sad vidim da će to biti prilično ozbiljno s obzirom da je Jutjub u pitanju. Je l' moguće da nisi imao ponude od strane nekih drugih televizija? - Ma jok. Ni od jedne televizije nisam dobio ponudu. Od nacionalnih frekvencija nisam dobio ponudu ni vremensku prognozu da radim. Ne znam, eto, možda ja ne znam da radim, možda emisija nije bila dovoljna gledana, ko će ga znati (smeh). Šalim se... ali to je činjenica. Niko nije bio zainteresovan, ne samo za emisiju, nego ni za mene kao TV lice. A složićeš se da mi je dosta dobro išlo, svih ovih godina. Pa eto, ako neko može da pronađe neku logiku, neka je pronađe.

Priča se da je cena jedne epizode emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem" na Prvoj za čitavu produkciju bila 70.000 evra. Je l' to istina? - Koliko? 70.000? Nije. Ma kakvi. Mislim, glupo je sada malo da govorim cenu, jer je to njihova biznis tajna, pa nije u redu da o tome pričam, ali daleko od toga. Ništa u Srbiji ne košta toliko. U Srbiji je samo "Tvoje lice zvuči poznato" koštalo toliko produkciono. Tako da to su gluposti. To je problem –​​​​​​​ što ljudi komentarišu stvari o kojima nemaju pojma s nekim uverenjem kao da su eksperti za to. Ti ne možeš da vratiš te pare. Prosto ne možeš. Da nešto košta 70.000, ti ne možeš da zaradiš od reklama tu cifru po jednoj emisiji. Nema logike, budalaština. Daleko od toga.

Ko sada treba da bude najviše u frci od tebe i prozivki? - Niko posebno. Treba da bude u frci svako ko se tako oseća, ili ne treba niko. A ko god oseća frku znači da ima razloga da oseća frku i to je njegov problem. Ja ne osećam nikakvu frku i meni je super. Verovatno će biti neprijatno svima koji su pisali razne laži u zadnjih mesec dana. Razvoj scenarija baš i nije takav kakav su oni tvrdili da znaju da će biti. Tako da, svodićemo račune kad prođe sav ovaj haos, i videćete da će kao i uvek biti manje minusa na mojoj strani.

Šta možemo od tebe da očekujemo kao autora, i voditelja?​​​​​​​ Hoćeš li biti provokativniji i oštriji, sad kada si to u mogućnosti, ili će sve i dalje biti u istim onim merama? - Iskreno da ti kažem, nemam uopšte nameru da menjam prirodu svoje emisije. Biće sve onako kako je i bilo. Pritom, sad kad bih krenuo razuzdano, onda bi bilo šta sad ovaj vileni! I moram da napomenem –​​​​​​​ to nije politička emisija. To je zabavna emisija, u kojoj politika čini 1/3 jer smo zasuti politikom sa svih strana. Da nema politike u novinama svaki dan u ovim količinama, ne bi je bilo ni kod nas. Evo, ja pozivam sve ljude koji misle da je moja emisija politička, da mi nađu temu kojom bi ja mogao da se bavim, jer kad otvorim sajtove i novine, ja ne vidim ništa osim politike, od koje je 90 posto naš predsednik. Tako da o kome ja da pričam!? O mojoj kevi? Ali suštinski to nije politička, nego zabavna emisija, koja treba da vas nasmeje. Taj kog zaboli, treba da razmišlja zašto ga je zabolelo. Tako da je to moja teorija. Tvoja karijera i pored toga svega neodvojiva je od politike. Šta si dobio za sve ove godine kontaktiranja s političarima, a šta izgubio?

- Slažem se da je neodvojiva i ne bežim ja od toga. Naravno. Pa, iskreno nisam razmišljao mnogo o tome, ne verujem da mi je donelo nešto loše, niti mogu da kažem da sam nešto izgubio. S druge strane, mene nikada nije zanimao neki odnos s njima, niti mi je bilo bitno da budem sa njima dobar, niti sam ikad išta tražio od njih.

Je l' bilo njima bitno da oni budu dobri sa tobom?

- Pa nekima jeste, nekima nije, to zavisi od čoveka, ali ja već tri-četiri godine nisam dovodio političare u emisiju uopšte, upravo da bih izbegao probleme tog tipa. Političara nisam ugostio još od Vuka Draškovića, a to je bilo 2013. Ti bi se iznenadila recimo, ja sam imao Sinišu Kovačevića sad skoro, bila je ideja da gostuje zbog romana koji je fantastičan, pročitao sam ga. I tu je krenula frka –​​​​​​​ šta on ima da gostuje? Njima je bila drama jer je on potpredsednik stranke, i ovo i ono... a priča uopšte i nije trebala da bude politika. Nismo on i ja pričali o politici uopšte u toj emisiji, ali je i dalje bio problem. Problem je da se bilo čiji lik tog tipa pojavi na nacionalnoj frekvenciji. Pa gde mi onda da gostujemo? Mi gostujemo po portalima i internet kanalima. O čemu mi pričamo? To je na žalost jedini instrument koji mi imamo.

U kojoj meri je tebi uopšte bila cenzurisana emisija na Prvoj? Ipak se stiče utisak da si manje-više uspevao da se izboriš da kažeš ono što hoćeš...

- Dobro, jeste. Ali poenta neemitovanja poslednje epizode bila je u tome da publika ne vidi i ne čuje moje objašnjenje zašto se to stvarno dešava i kako je sve to izgledalo. To je bila beskončana borba, u kojoj su ljudi koji vode Prvu prolazili svoje lične borbe i drame, trpeli telefonske pozive, pritiske, onda oni hoće da seku, onda ja ne dam, onda nekad moram da dam, nema druge... tako da je to tako izgledalo godinama. Onda je uvedena ta mašinerija masakriranja kroz tabloide, gde tebe puste da kažeš foru i onda te sastave sutra, i onda si ti u fazonu –​​​​​​​ ma je*ala vas politika, sad ću da ugasim sve ovo, i evo, nema više ni emisije ni ničega, sedite sami čitajte svoje vesti i gostujte kod Marića i je*ite se svi. I onda to obesmisli sve što radiš. Dugo trpiš to sve. U mom slučaju i ja i moja porodica. Evo ja konkretno u proseku godišnje imam pet pretnji smrću. To je prilično ozbiljna stvar. Policija to i istražuje, često i uhapse te koji su pretili. Ti u principu dobiješ informaciju od policije da je uhapšeno to lice. E sad, ne znam šta se tamo dešava dalje. Ukoliko je pretnja po njihovoj proceni ozbiljnija, onda te policija pozove pa predloži neku pratnju ili šta već...ali nije ni važno... ti živiš sa tim gde neko preti da će da te zakolje, da će da te siluje ili šta već.

Je l' očekuješ da će pretnji sada biti i više s obzirom na to da krećeš s jednom malo slobodnijom varijatnom? - Pa vidi, ne znam šta da kažem. Ja očigledno nisam dozvoljavao da mene to blokira, ali čuči negde. Nije ti svejedno. Okrećeš se na ulici. Meni neko prilazi na ulici, a ja ne znam šta će biti. Da li će biti "Ej, bravo care" ili će biti "go*no izdajničko". Ali suštinski je potpuno neprihvatljivo da te neko proglašava izdajnikom samo zato što mu se ne sviđa ono što radiš. Znači ne postoji nijedan dokaz, nikakva istraga, nikakvo delo, nikakva presuda i suština je u tom fristajlu koji je zahvatio naše medije i ti bukvalno možeš da izađeš i da kažeš bilo šta što hoćeš, i bilo kome bez ikakvih posledica. I na kraju se zapitaš –​​​​​​​ čemu onda sve to? I onda shvatiš da je ta emisija u stvari služila kao dekor nekoj lažnoj slobodi i da se misli –​​​​​​​ pa dobro, eto, nije sve tako crno. Pa jeste –​​​​​​​ crno je da crnje ne može biti! I mislim da ja kao neko ko je toliko dobio od ove profesije imam moralnu obavezu da budem i taj koji će to da kaže. Ne možeš samo da uzimaš, moraš i da daš nešto. Koga nikada ne bi ugostio u emisiji?

- Ne znam. Da budem iskren, nisam nikada o tome razmišljao. Nemam nikakvu mržnju ni prema kome. Prosto one ljude koje smatram nebitnim, njih ni ne dovodim i to je to.

Ko je najprijatniji sagovornik koga si imao, a ko najneprijatniji?

- Pa, lik koji mi na primer uopšte nije legô je Stiven Sigal. Za njega sam mislio da će baš da legne, a bilo je nategnuto i on je pre izlaska na stejdž dobio neku lošu vest – otkazali su mu neke koncerte i onda je bio nadrndan, ali ja za tih 25 minuta nisam uspeo da ga smekšam i to je bio intervju koji verovatno pamtim i kao jedini u kom se nisam dobro proveo. A ovo – ko mi je najviše legao, takvih imam 30, zato što sam uglavnom uvek i dovodio ljude koje i privatno poštujem, i volim njihov rad. Mogu da kažem samo da ja mislim da mi je emisija koju sam uradio sa Žarkom, najbolja koju sam uradio u karijeri, i Žarko Laušević mi je svakako legao.

Bonus video