VODITELJKA TV HAPPY ISKRENO O DECI I OPASNOSTIMA: Samo ljubav decu čini srećnom!

Dugo ste u ovom poslu. Šta vam danas predstavlja profesionalni izazov?

Vinston Čerčil je govorio da je novinarstvo najbolji posao ako ga na vreme napustite. Ja i dalje mislim da je to najbolji posao na svetu, ako ga nikada ne napustite. Izazovi uvek postoje, jer vi ne znate šta će se tog dana, kada ste na smeni dogoditi, a sve vanredne situacije, podrazumevaju i vanredne emisije. U takvim situacijama se ispeče zanat. Dešavalo mi se da uđem u studio bez ikakve pripreme i počnem da vodim vanredni program. Tada se oslanjam na iskustvo, jer smatram da u našoj profesiji novinari moraju da počnu od izveštaja sa pijace i da, tek kad ovladaju osnovama profesije, rade složenije teme. Tada ide sve u hodu. Sve su to veliki izazovi profesije, a najvažnije je da čitava redakcija funkcioniše kao savršeno uigran tim.

Koliko je po Vašem iskustvu ovih decenija bilo teško objektivno izveštavati?

Objektivnost u novinarstvu mora da bude prioritet i tu kompromisa ne sme da bude. Moramo se podsetiti osnovnih pravila našeg esnafa i poštovanja novinarskih kodeksa i etičnosti. To su osnovna načela novinarstva i informativna redakcija Hepi televizije ih se strogo pridržava. Sam sadržaj Telemastera to i dokazuje, a česte pohvale kompetentnih ljudi koje dobijamo nam mnogo znače.

Poznato je da je ženama mnogo teže da ne reaguju emotivno a Vaš posao zahteva samokontrolu. Koliko Vam je nekada teško da to savladate?

Ovaj posao, kao i svaki drugi, podrazumeva profesionalnost i odgovornost. Svi smo mi nezavisno od pola, ljudska bića sa emocijama. Jednako preživljavamo tragične vesti kao i gledaoci, s tom razlikom da to na nama ne sme da se vidi. Iako, kako primećujem, profesionalni trendovi na svetskim televizijama dozvoljavaju voditeljima i reporterima da pokažu emocije. Mislim da ipak i u najtežim trenucima, kako poslovnim tako i privatnim, moramo sačuvati pribranost.

Gledaoci novinare informativnih redakcija doživljavaju kao veoma ozbiljne. Kako izgleda Slađana Letinčić kada se kamere ugase?

Vodim se onom izrekom “Kakve su ti misli, takav ti je život”. Iako živim prosečnim životom osobe u Srbiji, sa kreditom i svakodnevnim problemima, trudim se da to ne ometa moj rad. Kada se kamere ugase i prođe taj adrenalin, sednem u autobus, dođem kući, skuvam ručak, perem sudove i radim sa sinom domaće zadatke. Ponekad mi se učini da su matematika i ostalo gradivo jednog šestaka daleko složeniji od uređivanja i vođenja vesti. Posle posla, sa sinom provodim preostali deo dana, ali nažalost, malo vremena ostane za druženje sa prijateljima. Vedra sam i nasmejana, volim da pevam, iako me prijatelji i kolege sa posla najčešće mole da prekinem i tada uglavnom beže iz redakcije. (smeh)

Šta u današnje vreme predstavlja najveći izazov roditeljstva?

Najveći izazoz za roditelje, ali ujedno i jedina misija je napraviti od tih bića skromne, vredne i dobre ljude. Suočavamo se sa različitim iskušenjima od nadoknađivanja ljubavi novcem i igračkama, do opasnosti da naša deca postanu hipnotisana mobilnim telefonima. Mog sina Filipa, koji je 12-godišnjak, učim onome što su mene učili moji roditelji, da bude vredan, skroman i pristojan dečak, odgovoran za sebe, svoju porodicu i prijatelje. Da ume da voli i pruža ljubav, to je najveći blagoslov. Svaka njegova petica ili medalja na plivanju je nagrađena čvrstim zagrljajem, poljupcem rečima bravo majstore! Samo ljubav i osećaj ušuškanosti decu čini srećnom i stvara od njih zdrave i poštene ljude.

Koja bi Vas vest najviše obradovala da je pročitate sledeće godine?

Volim kada 1. januara čitam vest o broju rođenih beba. To je najlepši početak godine. Svaka nova godina donosi neka nova očekivanja, nove ciljeve i želje. Ove godine volela bih da nam se vesti svode mnogo više na rešavanje naizgled malih društvenih problema, a ne na visoku politiku. Želela bih da ove, a i svih narednih godina, vidim više nasmejanih i srećnih lica u mom gradu i zemlji, više iskrenosti i ljubavi u svakom segmentu svakodnevnog života.

Bonus video

(Espreso.co.rs)