MUČNA ISPOVEST SRPSKOG GLUMCA O KOSOVU: Kad sam video brata bio je žut i SUŠIO SE KO LEŠ a očev GROB NISAM PRONAŠAO

Kako je izgledao njegov put od Kosova do Beograda i šta je sve morao da izdrži Saša Pantić

Objavljeno: 21.12.2018. 10:35h

lidija

Poznati glumac Saša Pantić, koga šira javnost zna kao čoveka koji je igrao u popularnim "Kursadžijama", rođen je na Kosovu, odakle je kasnije otišao sa majkom i babom u Beograd, a jedino je brat ostao.

- Meni je kuća i dalje dole na Kosovu. A da ne pričam o grobovima. Pa te nekad sramota što ne možeš svaki put da odeš, srce ti ide a imaš porodicu - počinje svoju potresnu ispovest glumac.

- Imam prijatelja ugledni zubar došao sa Kosova u jedno mesto u ovom delu Srbiji. Uspeo, sredio se, skućio se. A onda ga je jednog dana njegov otac pozvao da porazgovaraju.

- Sedi... Jesam li ja bio dobar otac? - Šta ti je tata?

- Jesam li te školovao, jesam li ti obezbedio?

- Jesi.

- E sad da ti budeš dobar sin. Ja sine moj neću više ovde da živim. Ja ne mogu ovde više da budem. Nemoj da me teraš da jedem, nemoj da mi zoveš doktore na silu, nemoj da me mučiš... Ja sam rešio.

I čovek je jednostavno uveno. To mi je njegov sin ispričao. O BRATU

- Moj rođeni brat je bio dole ka Kosovu, a majka, baba i ja smo bili ovde. Majka čuje - onom odrubili glavu, onog ubili, onom izvadili oči... I mi ga na neku foru dovedemo ovde. Imali smo sreću da ga nisu dirali.

Ali onda je on počeo - boli me stomak, boli me grlo... Nije imao više od 40 kila. Obišli smo 100 doktora, obišli smo i vidare. Gledaš ga a on leš, žut... Suši se.

I odemo do jednog doktora na VMA i on kaže: Sve znam, tebe boli duša al ja dušu ne lečim. Ali leči onaj preko puta mene. Ne plaši se što tamo piše psihijatar. I moj brat ode i posle toga shvati o čemu je reč...

I sad moj brat od ponedeljka do četvrtka radi na Kosovu, porodica mu je u Kraljevu. I pun je energije, ko da radi u Parizu.

Eto takvi su ljudi dole, oni nigde neće otići, oni su odani Kosovu i Metohiji. Nigde otići neće makar Čečeni došli.

SRPSKO GROBLJE

- Groblje u Prištini gde mi je otac sahranjen moraš sam da sređuješ. Ponekad ga srede... Ali taj početak.... Plakala je cela moja ekipa, kad smo došli na srpsko groblje. Plakali smo jer nismo mogli da nađemo grob moga oca. Nisam ga našao... Od svog onog šiblja nisam našao očev grob.