neverovatno
NISTE ZNALI A GLEDATE PAROVE? Majka ukućanke POGINULA je kao DOBROVOLJAC NA KOSOVU! Neverovatna priča o HRABROSTI
Posthumno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Dina Galorini je pre tri meseca postala ravnopravni takmičar sedme sezone rijalitija "Parovi".
Dina je ćerka bivše misice Ljiljane Žikić Karađorđević, koja je ubijena tokom rata na Kosovu.
Ljiljana Žikić, bila je Mis Srbije 1978. godine, magistar organizacionih nauka i majka šestoro dece, a poginula je kao dobrovoljac na Kosovu 1999. godine.
Ova hrabra Kragujevčanka rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu gde je kasnije pohađala muzičku i baletsku školu. Bila je angažovana u dečjem pozorištu "Joakim Vujić". Kao devojka, pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Studirala je i diplomirala na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka.
Bila je majka šestoro dece koju je dobila iz dva braka.
Kao dobrovoljac 125 motorizovane brigade Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije neustrašivo je obavljala borbene zadatke, a život je dala za svoju otadžbinu 1. aprila 1999. godine, kada je poginula u blizini sela Ljubenić, kod Peći.
Posthumno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Ljiljana je napisala pesmu "Braniću Srbiju i kad budem mrtva" koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u kojoj je opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.
Njena zbirka pesama "Kako ti je" posvećena je njenoj deci, koja čuvaju uspomenju na nju i njenu hrabrost.
Reči pesme "Braniću Srbiju i kad budem mrtva" i danas lede krv u žilama svakome ko je pročita:
"I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim k`o hrabra i visoka stena pogled će večno granicu da prati ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće gde vazduha ima i gde nema, tamo za sve ću biti i za šta se ne zna i za ono kol`ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni tuđin i lopov da stalno plaši jer Srbin ne može da se zove robom Srbija tu su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje oprost za grumen neću dati nikom. Moje će ruke hleb svakom da nude, al` Srbiju nikad, to je sve što imam!
Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje, zbog njih će pogača i otrov da bude. I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim k`o hrabra i visoka stena pogled će večno granicu da prati, ni grob mi neće reći da me nema."
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
