podsećanje
ČOVEČE, ŽIVOT JE SMRT, UPAMTI TO! Ljubiša Samardžić Smoki nas je napustio pre godinu dana! Mislio je da neće preživeti smrt svog sina, a reči supruge OSTALE SU mu u sećanju do kraja života
Ljubiša je 8. septembra 2017 kremiran i počiva pored svog sina Dragana nan Novom groblju, po svojoj poslednjoj želji
Na današnji dan pre tačno godinu dana preminuo je reditelj, producent, legenda srpskog glumišta Ljubiša Samardžić Smoki .
Karijeru je započeo šezdesetih godina prošlog veka glumeći uglavnom u partizanskim filmovima, ali mu je nesumnjivu popularnost donela i saradnja sa glumicom Milenom Dravić, kao i režiserom Purišom Đorđevićem. Samardžić je jedini srpski glumac nagrađen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji (1967). Nadimak mu je bio Smoki, po ulozi koju je tumačio u filmu Peščani grad.
Iza njega su ostale brojne upečatljive uloge, pozorišni komadi, intrevjui. Glumio je u preko 130 filmskih ostvarenja. OD 1999. godina, na ovamo režirao je deset filmova.
Iza njega su ostale brojne upečatljive uloge i mnogobrojni intervju, a u jednom je posebno otvorio dušu.
- Ja sam u stvari čovek iz rudarske porodice, koji smatra da je taj rudarski hleb zaista težak. Znam da sam kao dete upamtio nešto veoma značajno, a to je poštovanje čoveka po svaku cenu i požrtvovanje za svakoga. Uvek sam u igru unosio srce i iskrenost, želeći po svaku cenu da mi se to vrati. Na sreću, ta moja iskrenost je bila presudna da imam veliki, ogroman kredibilitet autora i kod kolega - govori poznati umetnik.
On je u decembru 2016. godine imao tešku operaciju tumora na mozgu i tada su lekari imali optimistične prognoze, a tri meseca kasnije spekulisalo se da se glumac zbog glavobolja, vrtoglavica i mučnina nakratko vratio u bolnicu.
Ipak njegovo zdravstveno stanje se svakim danom sve više komplikovalo, na Kliniku za hematologiju smešten je zbog leukopenije, smanjenog broja leukocita u krvi i hronične limfocitne leukemija od koje je Samardžić bolovao.
Najteži životni udarac doživeo je kada je ostao bez sina Dragana, koji je preminuo u 34. godini od leukemije. Zbog gubitka sina njegov život je izgubio smisao na trenutak, međutim uz pomoć supruge Mire koja ga je podigla sa dna, uspeo je da se izbori i krene dalje. Unuci su mu uživot uneli novu energiju, a supruga Mira je bila i ostala stub kuće.
Poznat kao umetnik koji brižljivo čuva intimu, prilikom rada na seriji "Miris kiše na Balkanu" otkrio je nekoliko detalja o svojoj Miri koja mu je bila oslonac i davala vetar u leđa.
- Kao što je ljubav presudna u životu junaka "Miris kiše na Balkanu", tako je i za mene ljubav bila presudna u izboru životnog saputnika, iako je moja majka "zagovarala" drugu. Zavoleo sam prelepu, šarmantu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice. Vodio sam računa s kim počinjem zajednički život. Osećao sam da je ona žena mog života. I nisam se prevario. Mira je rasla u porodici koja poštuje dom, knjigu, muziku, pozorište, ali ponajmanje film. Venčanjem je u moj razbarušeni život unela unutrašnji red i mir, neophodan za mirnu karijeru glumca. Divio sam se njenom odnosu prema deci, meni, prijateljima, smislu za lepotu, a posebno komunikaciji s ljudima. Bila je i ostala ponosna. Ćutala je i kada jesmo i kada nismo imali, znala je da drugima podari radost i pomoć, i sve je uvek činila srcem, iskrenošću. I sve ove vrline unela je i u naš zajednički posao - pričao je naš proslavljeni glumac.
Smrt kolega ga je takođe demoralisala.
- Kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj. Mira me prenula i trgnula, jer je bila svesna da sam moralno pao, smršao, izgubio volju za bilo čime. Govorila mi je: "Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao opstanka". Bila je u pravu. Šteta što nije završila psihologiju."
Njegovo poslednje pojavlivanje u javnosti bilo je 30. marta u Domu omladine na otvaranju 64. Martovskog festivala - beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, gde je prikazano njegovo poslednje ostvarenje “Panta rei”. On je tada na otvaranje stigao u pratnji supruge Mire, okom svečanosti otvaranja, iz prvog reda, nasmejano se obratio publici, što je ispraćeno gromoglasnim aplauzom.
Ljubiša Samardžić rođen je 19. novembra 1936. u Skoplju u porodici rudara da bi kasnije postao istaknuto ime u jugoslovenskoj kinematografiji.
Ljubiša je 8. septembra 2017. kremiran i počiva pored svog sina Dragana nan Novom groblju, po svojoj poslednjoj želji.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!