BIO JE LEGENDA U RATNOJ SRBIJI, a onda nestao! Sada smo saznali sve o njegovom privatnom životu koji godinama krije! (FOTO)

Grupa Divlji kesten, nastala je u jesen 1992 godine, u ratnoj, ledenoj i sankcijama osuđenoj Srbiji i Crnoj Gori tada. Vrativši se sa studija iz inostranstva, osetio sam snažnu potrebu da okupim grupu drugara i realizujemo davnašnju želju da napravimo bend. Nedugo zatim pridržio nam se i klavijaturista, u to vreme izbeglica iz ratnog Sarajeva i grupa se “kompletirala” u četvorku.

Za samo desetak dana, izmaštao sam osam ljubavnih pesama, među njima neki od najvećih hitova grupe – “Kristina”, “Ti si moja muzika”, “Suze krijem same teku”,”Samo da te ne volim” i posebno “Zorane, Zorane” (ZAM 1992). U zimu te godine, jedne snežne noći, od 01h do 06h ujutro u TV Politici snimamo spotove za dve pesme “Krstina” i “Zorane, Zorane”, već od prvog emitovanja grupa i pesme doživaljavaju trenutni vrtoglavi uspon.

Početkom 2002. godine dolazi do razmimoilaženja unutar benda, pre svega oko muzičkog pravca u kom bismo trebali da nastavimo i grupa se razilazi nakon deset godina, zaista furioznog tempa. Stvarati emotivnu muziku i stihove u beskrajno turbulentnim vremenima sa čak nekoliko užasnih ratova u okruženju, bombardovanjem, sankcijama, smatram danas jednim od najvećih postignuća iz tog vremena, a intimno najveću mešavinu sreće i ponosa predstavlja činjenica da ne prođe koncert, a da mi ne priđe neka devojka, žena i kaže: “Drago mi je ja sam Kristina, Nataša, Ivana, ja sam dobila ime po vašoj pesmi”. Patetično, ali meni neprocenjivo. Nakon 2002. godine, radim na stvaranju prvog samostalnog CD-a i 2004. godine izlazi “Ujed za dušu” (BK sound), sa deset novih pesama.

Marko Spirić: Da li je pesma “Kristina” namenjena nekoj osobi iz tog perioda?

Igor Starović: Zanimljivo pitanje i odgovoriću sasvim iskreno – NE. Kada se osvrnem iza sebe shvatam da su moje pesme imale ambicije anticipirajući karakter, znači nisam pisao i izmaštao ih kao proslediću nekog prethodno emotivnog iskustva, već sam “ušao u film” i zamislio situaciju i emociju koja je proizašla iz neke ljubavi. Sve, ali sve pesme su mi se kasnije nekada i mnogo kasnije događale u mom intimnom životu. Do zadnje strofe i note, zaista. Ali tada kada sam ih stvarao nisu, čudno je to, ali istinito. Verovatno je to i glavni razlog zašto me ne mali broj puta novinari, ali i ljubitelji naše muzike pitaju upravo ovo tvoje pitanje… Iskrene su do poslednje kapi emocije.

Marko Spirić: Iza Vas su velike stvari, šta je sledeće?

Igor Starović: Trenutno radim sa ekipom saradnika na jednom (za mene) velikom i ambicioznom projektu. TV Koncert, uživo sa publikom, “NOĆ SA DIVLJIM KESTENOM”! Odsviraćemo najveće hitove DK u novim i osavremenjenim aranžmanima u veoma intimnom i toplom ambijentu sa publikom i kao uvek podeliti i razmeniti million tona emocija, uz karakterističan Kestenovski zvuk. Izlazi I CD sa tog LIVE-a, biće emitovan na “velikim” televizijama, izvešćemo i neke potpuno nove pesme. Mnogo se radujem celoj priči, biće to prilika da zaista veliki broj ljudi koji su voleli našu muziku uživaju u podsećanju na neko minulo vreme, a i nova publika ih možda čuje prvi put i zavoli, kao što su nas voleli i njihovi roditelji. Uglavnom DIVLJI KESTEN ponovo na okupu. Leto provodimo radno, zakazani su kocerti širom regiona, ekipa se kroz njih dodatno uigrava, tim izdanjem bi smo obeležili 25 godina benda, pa slede kocerti, ali o tom – potom.

Marko Spirić: Postoji li neka posebna osoba koja Vas inspiriše?

Igor Starović: Postoji, to je onaj dečak u meni, koji će biti sa mnom do kraja, kao što kaže stih u pesmi “Svrati ponekad”- još sam dečak kao i pre koji veruje u sne i čarolije. Ah, pa to je čitava armija velikana koji su me u različitim periodima života zaista inspirisali. Džim Morison na prvom mestu, Džon Fante pisac, Majkl Džordan košarkaš…rekoh podugačak je spisak, hvala Bogu.

Marko Spirić: Publika zna dosta toga o Vama, ali šta krijete samo za sebe?

Igor Starović: Pa, sasvim sigurno podosta toga u mom intimnom životu i nije za široke mase, zadržavam tu privilegiju kao i svako od nas, zar ne? Veliki sam ljubitelj prirode i svakako ću jednom završiti u nekoj planinskoj brvnari, nisam baš preterano “urban” lik. Kao što sam potpuno siguran da još uvek nisam napisao najbolju pesmu, tako i uporno tragam za ljubavlju.

Igor je zahvalan na tome što je praktično cele dosadašnje karijere uvek bio aktivan i ta iskustva su uslovila da on u nekoj ličnoj kategorizaciji oseti kada je emotivno i u svakom drugom pogledu kao pevač postigao najviše.

Prvo treba pronaći sebe, a onda na najbolji mogući način to ispoljiti.

Biti prirodan i svoj je nešto na šta su ljudi zaboravili i to će vas danas učiniti drugačijim.

Marko Spirić: Vaša poruka čitaocima portala “Espreso” ?

Igor Starović: Ne volim baš da ljudima “poručujem”, sem da ih podsetim samo na neke istine, da slušaju svoje srce, zato ga i imaju, naravno i glavu i razum. Ali srce…to nas čini ljudima. I kažite nekom koga stvarno volite (muž, brat, sestra, dete, roditelji, prijatelji) s vremena na vreme – VOLIM TE! Nemojte čekati, nekad nažalost bude kasno. I naravno čitajte Espreso, dobri ljudi stoje iza toga, vredno je pažnje.

(Espreso.co.rs/ Marko Spirić)