Ko je žena pored Zdravka Čolića? Provodili dan i noć zajedno skoro dve decenije, sad otkrila sve pikanterije

Tamara Marković je žena koja je punih 16 godina radila sa Zdravkom Čolićem.

Njih dvoje su dane i noći zajedno sa na sceni s obzirom da mu je bila prateći vokal.

Čoli je trebalo pojačanje u timu, a Tamara je došla na kasting, po preporuci pevačevog saksofoniste.

- Tada sam pevala u ženskom vokalnom kvartetu koji je nastao na Trećem kanalu od devojaka izabranih na audiciji. Zvale smo se prvo „Trik“, a zatim „The Dive“. Neša Petrović, tadašnji saksofonista Zdravkovog benda, dosetio se da nas pozove na audiciju…i eto mene! Mislim da su me izabrali ne samo zbog toga što dobro pevam, već zato što su odmah prepoznali da sam „ortak“, vesela i harizmatična, jer, sve je bilo bitno“ - kaže ona i dodaje:

„Uglavnom sam nastupala na turnejama i live albumima, menjale su se ekipe pratećih vokala tokom vremena, ja sam nekako uvek ostajala. Što bi rek’o Čola: „Ostajem poslednji i prvi“. Na kraju sam pevala samo inostranstva, sama sa saksofonistom Demonjom i gitaristom Pajom Vučkovićem. Velike koncerte je preuzeo kvintet iz Hrvatske.“

Prvi koncert sa Čolom

Kako je objasnila prvi nastup sa Čolom i bendom je bio u Bjeljini.

- Prvi koncert, 5. jun 1998. Bijeljina. Napolju +40 stepeni, u dvorani +50. Dvorana dupke puna. Od silne vrućine i uzbuđenja nisam stigla ni tremu da imam. Iako sam posle koncerta doslovce iscedila malu crnu haljinu, taj koncert će mi ipak ostati u sećanju zbog iznenađenja koje mi je priredila mama, kada se pojavila sa drugaricom u publici. Ugledala sam je baš na delu „Pjevam danju, pjevam noću“…koju mi je pevala kad sam bila mala. Takve stvari su dragocene, naročito kada sa nama više nisu oni koje volimo“, govori Tamara za Nova.rs.

Na pitanje kakav je Zdravko Čolić privatno, kada se kamere ugase, Tamara govori da ih poznaje „obojicu“.

- Ja poznajem dva Zdravka. I jedan i drugi su sjajni, i dok svi najviše vole onog na sceni, meni je draži onaj koji se sa nama smeje, vozi, šeta, peva, priča, slika, šali. Postoji razlika i u koncertima. Na velikim kao što je Marakana ili Arena, gotovo da se i ne vidimo, daleko smo, ima energije i moćno je, ali su manji koncerti intimniji, više se družimo i van scene. Emotivni su jer vidite izraz lica svake osobe, kada uživa, kada plače, kada igra u zanosu…Nekoliko puta mi se desilo da zaplačem gledajući tuđe emocije, naročito kada otputujemo daleko - objašnjava Tamara.

Kako kaže, Čola je oduvek bio veliki šmeker i žene su ludele za njim na koncertima, a ništa drugačija situacija nije ni danas.

- Ih, Čola je to…Kažem ja na jednom od prvih koncerata te ’98, Kristini koja je pevala prateće sa mnom: ‘Šta im je, zašto plaču, vrište…’, jer ja vidim Čolu samo od pozadi… A on, k’o da je čuo, pevajući se okrene i kaže: ‘O neeee, ne mogu više…ne mogu da te volim…’ (deo iz „Sinoć nisi bila tu“, prim. aut.)…a ja op’ zamalo u nesvest. Harizma i energija je to. Tada mi je sve bilo jasno - priseća se Tamara kroz smeh.

Kada radiš sa Čolom, zabava i smeh su zagarantovani, a kako kaže, brojne su uspomene i anegdote koje su napravili zajedno.

- Meni jedan od najdražih trenutaka…U Las Vegasu Čola i nas nekoliko, na šou predstavi jedne kanadske cirkuske trupe a la Cirque du Soleil. Predstava samo što nije počela, mi ispod šatre, prave one cirkuske. Muzika vanvremenska, atmosfera čarobna. Kad skoči Zdravko i kaže: „Odmah se vraćam“…Izleti on napolje i nema ga neko vreme, mi ozbiljno zabrinuti, a on, ušunjava se ispod šatre sa rukama punim kokica, deli ih svima srećan kao dete. Kao u nekom Tornatoreovom filmu.

Iako su im se putevi razišli i više ne sarađuju, jer ona nije deo muzičke scene, o Zdravku ima samo reči hvale.

- Zdravko je bio i ostao svoj. Jedinstven i neponovljiv. I tad i sad. Sa energijom mladića, dečačkom radošću, iako ponekad možda deluje zamišljeno i odsutno, verujte mi sve vidi i zna! A tek što čuje. Bukvalno sve. Naročito na koncertu…Smeh i fade out - rekla je Tamara svojevremeno za "Novu".

(Espreso/blic/prenela PV)