I stasom i glasom osvojila narod: A onda misteriozno nestala, danas je otkrivena velika istina o njoj

Anica Milenković dugo je bila van medija i estrade, a sada je prvi put nakon 16 godina govorila za Kurir o svom detinjstvu, životu, vrtoglavoj popularnosti, porodici i deci.

Devedesetih godina bila jedna od najvećih zvezda, a u jeku popularnosti je napustila Srbiju i izašla iz javnog sveta.

U prvoj životnoj ispovesti pričala je o svim temama i nagađanjima koje su intrigirale javnost, svim agonijama koje je preživljavala tokom medijske pompe u kojoj nije učestvovala, ali i problemima sa kojima se suočavala tokom života.

Iskreno i bez zadrške otkrila je kako se suočavala sa popularnošću, zašto je napustila estradu i priznala da li će se ikada vratiti u javni svet.

- Ostala sam trudna i 2008. godine sam bila gost Vesni Zmijanac na turneji u Americi i ostala sam sa namerom da se porodim tamo i da mi dete dobije američki pasoš. Desile su se stvari koje se svima nama dešavaju, ali mi smo javne ličnosti pa se o tome više priča. Donosila sam odluke, ali nisam razmišljala, bila sam brzopleta. Neke odluke su me koštale, pogrešno vreme, pogrešno mesto i to sve kada se sabere... Porodila sam se tamo i ostala sama sa ćerkom. U međuvremenu sam dobila i sina Filipa, posle toga sam htela da se vratim sa njim i tadašnjim suprugom. Ali, tada sam dobila informaciju posle četiri meseca da je moje dete gluvo rođeno - govorila je Anica i otkrila kako je izgledala njena borba:

- Tada nisam znala da postoji rešenje. Plakala sam, pitala sam se zašto... Kontaktirala sam moju dugogodišnju prijateljicu iz Granda i raspitivala se šta mogu da uradim, ali u Srbiji se sve predugo čekalo. Od 4-6 godina smo morali da čekamo operaciju i ugradnju implanta, dok je u Americi to moglo već sa godinu dana. Odlučila sam da ostanem zbog toga. To je bio dugačak proces i težak period. Trudila sam se da moje dete progovori, nisam razmišljala o estradi. Volim muziku i po ceo dan sam pevala, ali sin mi je bio na prvom mestu i nije mi žao jer ja sa njim danas mogu da se svađam. Sećam se koliko sam želela da čujem to "mama". Krenulo je malo po malo i to je za mene bio veći najveći uspeh i veći od bilo kakve pesme ili karijere. Svačega sam se tada nagledala, mnogo roditelja je tada imalo decu u teškom stanju, u jednom trenutku sam sebi rekla: "Bogu hvala da je samo to, da nije nešto više". Dosta sam toga prošla... Moje dete danas govori i to ne može da zamene nikakve vile, pare ili pesme. Bila sam u kontaktu sa Sekom, sa Indirom, ali nikoga nisam opterećivala... Shvatila sam da ja mogu da pričam o tome, ali da niko ne može da razume ko nije doživeo.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Jovana Matić Đokic/prenela:B.S.)