"Aco, sine, tu ima krompira" Surova ispovest srpskog bogataša! Nekad nije imao 'leba da jede, a sada je pun ko brod

Pevač se prisetio svog detinjstva, nemaštine, ali i sudbine koja je zadesila njegovu ćerku

Andrija Era Ojdanić, pevač koji je osvojio publiku svojim glasom i pesmama, a njegovu životnu priču malo ko zna. Iako danas uživa u lagodnom životu, ranije nije bilo tako.

Živeo je i radio na selu, odrastao je u siromašnoj porodici i jedva preživljavao. Zahvaljujući muzičkoj karijeri, uspeo je da se trgne iz nemaštine, a u intervjuu za domaće medije, pevač je otkrio sa kakvim se sve nedaćama u životu borio.

- Rođen sam i odrastao u jednoj baš siromašnoj porodici. Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je - priča Era i priseća se kako su se njegovi borili za koru hleba.

- Ja se sećam jednom da je moja majka Radina, kad su povadili iz bašte krompir, a on je dobro rađao – i dan-danas, hvala Bogu, rađa – taj krompir stavila u trap. Moralo je tako, u tom je tamo kraju mraz znao da udari i do minus dvadeset, minus trideset, nikada nije bilo manje od minus deset. Sećam se da sam jednom ogladnio, ne znam koliko sam imao godina, sigurno više od tri, recimo, i kažem majci: „Mama, daj hleba…”

- A ona mi kaže: „Sine, ljubi te majka, dala bi ti majka, ali nemamo ni mrvu hleba u kući… Sad će tebi tvoja majka da napravi da ti jedeš nešto mnogo lepo…” A ja je pitam, onako mali, šta, mama, šta? Kaže, sad će mama da ide u trap, da izvadi krompira, da ga skuva sa mlekom, da ti pomešam… - govori Era i prepričava razgovor sa majkom:

- „Ti vojiš mleko, a ja kažem, vojim, mama, mleko i volim skojup…” I moja ti majka, sećam se kao da je juče bilo, moja ti majka zavuče ruku u onaj trap, a ja stojim pored nje i pitam: „Mama, a šta ima u tom trapu?”, a ona meni kaže: „Aco, sine, tu ima krompira.” Dobro pamtim kako me je pustila da zavučem glavu u onu rupu i ja zavučem glavu i vidim… Vidim blago! Kao ono kod gusara! Meni je to bilo jače nego da sam video zlatne dukate.

- Ona je izvadila jedno pet-šest krompira, obarila ih i napravila taj krompir-pire sa malo mleka i skorupom. Tako pamtim svoju prvu glad. I dan-danas čini mi se da osećam tu slast i taj ukus u ustima. Ni korona nije mogla, prošle godine, da mi promeni taj ukus. Kažu da kada izgubiš i čulo mirisa i osećaj za hranu, znači da je korona. E, za vreme korone ja sam imao osećaj te slasti u ustima od tog krompira – priča Era svoju životnu priču.

Bonus video:

(Espreso/24sedam/Preneo: V.Š)