Njegova pojava pokorila je Jugu, pre popularnosti radio je kao konobar: Uz njegove pesme se pati, voli i raduje

Ime Sinana Sakića ostaće decenijama upamćeno ne samo zbog njegovog neospornog muzičkog talenta, nego i zbog veoma turbulentnog i interesantnog privatnog života.

On je rođen 13. oktobra 1956. godine u Loznici, a o njemu se od ranog detinjstva najviše brinula majka, za koju je bio veoma vezan.

Sinan je preminuo 2018. godina u 62. godini života, a iza njega su ostale numere koje će živeti još dugo. Emocija koju je Sinan znao da proizvede kroz pesme je nešto što ga je upisalo u anale srpske narodne muzike, a brojne tragedije i nesreće činile su da se o njemu često piše u medijima.

Legendarni pevač je bio veoma iskren i u više navrata je javno priznao da je konzumirao alkohol, najčešće viski, da mu ni droga nije strana, ali i da je za noć znao da prokocka i po 50.000 evra.

Sinan je godinama svirao bubnjeve i govorio je da ne zna da peva. Pred kraj sedamdesetih godina prošlog veka, radio je kao konobar u jednoj kafani. Jednom mu je jedan čovek ponudio 500 dinara samo da ga čuje kako peva.

On je uzeo novac, u to vreme su to bile dve njegove mesečne plate koje je mogao da zaradi kao konobar. Uzeo je mikrofon i otpevao jednu pesmu. Čovek je bio oduševljen. Od tada je odlučio da peva narodne pesme.

Od tada je vredno učio narodne pesme, koje su mu kasnije promenile život. Nije prošlo mnogo vremena od tada, a Sinan je u studiju već snimio svoju prvu pesmu koja se zvala „Rastanak kraj reke“. Bilo je to 1978. godine.

Ubrzo pesma je postala veliki hit, a talenat nekadašnjeg konobara neosporan. Godine 1979. snimio je još dve pesme i to „Kulu gradim“ i „Jedna tuga za dva druga“ koje su odlično prošle kod publike. Tada je već bilo jasno da je pred njim uspešna muzička karijera.

Sinanov život nije bio bajka. Snašle su ga mnoge teške stvari, a uz njega je 37 godina bila supruga Sabina.

Njih dvoje su iz ovog braka dobili dvoje dece - ćerku Đulkicu i sina Alena, a Sinan iz prvog braka ima još dvoje - Rašida i Medu. Svi oni uspeli su da dođu u žižu javnosti svojim postupcima.

Najveći šok u njegovom životu bilo je veče kada je njegov sin Rašid Sakić zvani Ćelo, ubio svog druga Dragoljuba Despotovića, koga je Sinan gledao kao svoje dete, na šetalištu u Loznici, pisali su domaći mediji.

Kada je otišao te večeri na nastup nije ni sanjao šta će ga zadesiti. Javljeno mu je za tragediju, a on nije prestao da peva. Tak nakon završenog nastupa otišao je na mesto događaja, gde se potpuno slomio, jer je ubijenog dečka zaista mnogo voleo.

Sinanov sin je završio u zatvoru, a za života on ga je posetio samo jednom. Čak i kada je čuo da je mu je otac veoma bolestan, Rašid nije tražio da ga puste iz Padinske skele da vidi bolesnog oca, iako ima zakonsko pravo na molbu te vrste.

I tu nije bilo kraja Sinanovim borbama i nesrećama, drugi sin, Alen Sakić se automobilom zakucao u banderu, koja je potom pala preko njegovog vozila. Srećom, on i njegova supruga, s kojom je bio u vozilu, zadobli su samo lakše povrede.

Pred sam kraj Sinanovog života došlo je do skandala u bolnici u kojoj je on bio smešten. Njegov treći sin, Ernest, nije bio zadovoljan lečenjem i hteo je da ga odvede što lekari nisu dozvolili. On je napravio haos, bio je priveden i protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog narušavanja javnog reda.

Sinan je kao mladić po prirodi bio veseljak, a svoje raspoloženje prenosio je na pesme. U prvom albumu pod nazivom “Miko, druže moj” publika je to i prepoznala. Posebno se iz ovog albuma izdvojila pesma “Janičar”.

Pesmu Sinana Sakića pod nazivom "Ej, od kad sam se rodio" mnogi smatraju za "kafansku himnu". I ovu pesmu uradio je Mile Bass, baš kao i “Reci sve želje”, “Sudbina me na put šalje”, “Zoko moja Zoko”, “Pusti me da živim”, “Sve je postalo pepeo i dim”, “Izađi na pet minuta”, “Pevaj mi o njoj”, “Nemam para, nemam sreće”, “Svirajte, napraviću lom”, “Svi greše” i mnoge druge.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/Ilić Milica/prenela:B.S.)