"Tu sam prepoznao njegovu neverovatnu hrabrost" Ovako Voja Brajović pamti pokojnog kolegu, bio je veliki glumac

Na današnji dan, pre dve godine, napustio nas je Branko Cvejić. Publika će ga još dugo pamtiti po upečatljivim ulogama koje je ostvario, a sećanje na Cveju čuvaju i mnogobrojni prijatelji.

O njegovim dostignućima, ali i danima druženja, njih stotinak svedočilo je u knjizi „Sa Cvejom”, koju je inicirala i priredila Branka Vučo. Knjiga je predstavljena u Budvi, u okviru programa „Grad teatar”, gde je priznati glumac često bio angažovan.

O dragom prijatelju, kog je upoznao još u studentskim danima, govorio je dramski umetnik Vojislav Voja Brajović.

- Mogao bih da pričam o njemu toliko dugo i opširno da bi na kraju to bili tomovi knjiga. Poznavali smo se od 1965, a od 1968. godine smo zajedno igrali u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ceo život smo drugovali – rekao je Voja Brajović.

- Sreli smo se na fakultetu, ja sam bio prva godina, a on treća. Zahvaljujući hrabrom Bojanu Stupici koji je mladima pružao šansu, zajedno smo igrali u predstavi „Agamemnon”. Iako smo imali oko 20 godina, glumili smo starce sa zalepljenim bradama, perikama i štapovima. Kada bi Cveja trebalo nešto da kaže, nas 14 bi se smejalo, a on bi zgrabio štap i rekao: „Profesore, ako se budu smejali, napustiću predstavu”. Tu sam prepoznao njegovu neverovatnu hrabrost – prisetio se glumac anegdote iz studentskih dana.

Kako je istakao, Branko Cvejić je bio pun energije, eksplozivan.

- Nažalost, otišao je zbog teške bolesti. Bio je veliki borac. Stalno smo se takmičili ko je imao više bolesti i lekarskih intervencija. On je izgubio jer je umro. U toj ekipi smo bili Branko, Peca Ejdus, Bogdan Diklić, ja i još neki – otkrio je Voja Brajović.

Bonus video:

(Espreso/Hello/Eva Čubrović/prenela.B.S.)