"JA SAM UZEO ČESTITU SELJANKU, A NE GLUMICU" Od muža imala zabranu, a ovo joj je bila rana, priča čuvene Petrije

"Petrijin venac" jugoslovenski film snimljen 1980. godine u režiji Srđana Karanovića rađen je po motivima istoimenog književnog dela Dragoslava Mihailovića.

U ovom ostvarenju Petriju je glumila Mirjana Karanović kojoj je to bila prva rola. Ulogu stare Petrije i naratorke pripala je Darinka Živković, seljanki iz Donje Mutnice.

Inspiracija za lik Petrije bila je Milena Stefanović iz rudarskog naselja Ravna reka kod Ćuprije, a upravo Darinka je bila pravi izbor za oživljavanje tuge iz čuvenog Mihailovićevog dela.

- Ja sam Darinka Živković, al` me svi viču Petrija. Ovo ti je moja kuća, a ovo su svi moji. Ovaj ovde ti je moj čovek Milorad, ja ga vikam Lola, e zbog njega nisam smela u Pulu, da primim Zlatnu arenu. Nije dao, kaže: "Ženi je mesto u kući, a ne tamo negde, gde nikoga ne poznaješ! I ja ga poslušah, ne odoh, a sad mi nekako žao - pričala je Darinka davne 2005. godine.

- Nema tu puno da se zbori, ja sam uzeo ženu, čestitu seljanku, a ne glumicu. Sećam se kao da je juče bilo, došli neki ljudi, s njima i Darinka, traže me, ja u cementari. Uplaših se da nije nešto deci. Ona ćuti, ne gleda me u oči, a neki reče: "Bil` ti, gospodine, pustio ženu da ide s nama na snimanje?" Kakvo snimanje, kakvi bakrači, gledam je, ona ništa ne veli, samo skupila ruke i prevrće s prsti. Objasniše mi da su ovakvu ko što je moja Darinka jedva našli i da moraju da je vode da prave neki film. Ja se ućutah, a usne mi samo prošljapkaše - nadovezivao se Darinkin suprug.

- E, kako je meni bilo, to samo ja znam, mlogo sam drktala, al` ga nekako ubedismo i on me pusti. Našli su mi zamenu na njivi, platili nadničare da beru kukuruz, a posle, kad smo se vrnuli iz banku, nasmeši se i moj Milorad - prisećala se ona.

Po obližnjim selima, reditelj Srđan Karanović mesecima je tražio ženu autentičnog govora, veštu da nauči tekst i da likom podseća na glavnu glumicu Mirjanu Karanović. Jednog dana, vraćajući se sa njive, Darinku zaustavi neka žena i pozva u obližnju školu. Zbunjena, ona pođe i skoro se uplaši.

- Puna sala ljudi, svi me gledaju, ja bosa i prljava, vidim moje komšinice napravile frizure, lepo se obukle i sve se nešto osmehuju. A Srđan, tad ga nisam znala, skoči pa reče: "To je ona, evo Petrije!" I tako ti ja postadoh Petrija.

Zbog Milorada, svako su je veče kolima dovozili sa snimanja, nije joj dao da prespava van kuće.

- Pavle Vuisić i njegova Sula molili su ga da me ne muči, svaki čas me vrću, al` on ni da čuje. Jedno jutro ja došla, a glava mi prazna, ne znam tekst, sve mislim kako mi je celu noć bogoradio, gleda me Srđan, ja njega, sve mu jasno, to je zbog Milorada. Kad to veče, a oni svi u naš dom, `oće da ga upoznaju. A Milorad, mek ko vuna, priča pitko, lepo ga slušati, nudi rakiju, seče pršutu, snaja vadi meki lebac iz furunu. Nije tebi loš ovaj tvoj, nego ti zanovetaš, kažu oni meni. A ja od brige šes` kila oslabela - prisećala se Darinka.

- Ma, nije meni bilo lako, ovi u selu popreko me gledaju, domunđavaju se, ja ti post`o muž glumice - brani se Milorad tada.

- Tri godine smo se samo gledali, nismo smeli ni da se poljubimo. Udala sam se iz goleme ljubavi za najlepšeg momka u selu. Rodila sam mu dvoje dece, Slobodana i Slavicu. I unuke imamo, od sina Jelenu i Jovicu, od ćerke Snežanu i Ivana, još samo njega da oženimo. I praunuke nam stigle, lepe ko dukati naša Kristina i Nikolija - isticala je Darinka.

Od honorara, baba Darinka je napravila kuću i kupila još dva hektara zemlje.

- Kad svi zaspu, ja učim tekst, kako da se sramotim. Kažu da sam bila dobra, eto i nagradu su hteli da mi daju. Skoro me u bolnici u Beogradu gleda doktor ko da me poznaje. Ja mu onda velim da me zna sa filma. On se nasmeja i reče da sam s Petrijom tugu prošla. Jeste, vala, mučenica ta Petrija bila.

Da se uživi u lik nesrećne žene, Darinki je pomogla neprebolna tuga za gluvonemim sinom. Ali, život tera svoje. Nekad tuga, nekad muzikanti. Ko i oni Petrijini iza kojih, kad im se instrumenti umire, ostanu brda da sama od sebe odjekuju.

Darinka Živković umrla je u 85. godini života 2013. godine.

Bonus video:

(Espreso/Srbija danas/V.J/prenela:B.S.)