REČI VERICE RAKOČEVIĆ RASPLAKAĆE SVE LJUDE: Smrt ovog čoveka nije mogla da prihvati, veoma EMOTIVNO

U životu Verice Rakočević smenjivale su se radosti i tuge, a kao najveću pamti odlazak roditelja. Otac Verice Rakočević preminuo je 1991, a majka godinu dana kasnije.

– Jednostavno se ugasila. Nije umela, a nije ni želela da živi bez njega – ima običaj da kaže kreatorka, koja se često priseti velike i vanvremenske ljubavi svojih roditelja.

Iako je od tada prošlo više od tri decenije, Verica i danas pamti poslednji dan života svog oca.

– Ležao je u Gradskoj bolnici, a ja sam mu redovno donosila ručak. Tog dana sam mu odnela teleću čorbu i jagode. Masirala sam mu leđa i ljubila ga. Rekao mi je da odem da budem sa Elicom, koja je tada bila trudna. Kao da je hteo da me otera od sebe.

Otac Verice Rakočević nedugo zatim je preminuo. Kada se vratila u bolnicu, sat vremena kasnije, lekari su joj saopštili tužnu vest.

Na polednji ispraćaj čoveka kog je najviše volela nije otišla.

– Nije me bilo briga kako će ko to da protumači, niti šta će da kaže. Ja i danas imam utisak kao da je otišao negde daleko, u Australiju, i ne može da se javi. To je moj način da u najtežim trenucima dovedem sebe u red. Jednostavno, imam neke svoje fioke u koje odlažem stvari koje me bole. Te fioke su zaključane i ne otvaraju se – iskreno je ispričala Verica Rakočević gostujući u emisiji Pretres na Hype televiziji.

– Došla sam sa plaže u sobu, legla i zaspala. Sanjala sam da sam u tatinom selu, na obali potoka i da plačem zato što je otišao. Odjednom se on stvorio kraj mene i rekao mi: "Ne plači, uvek ću biti tu". Probudila sam se osećajući kako me grli. Dok sam otvarala oči taj zagrljaj je polako popuštao i nestao. Bilo je 13h, a u to vreme je sahranjen.

Kako je navela, kasnje je kroz život u mnogim situacijama osećala da je otac uz nju.

– Kad god bih bila na ivici da potonem, neka ruka bi me izvlačila na sigurno i pomagala da udahnem vazduh.

Dok je otac Verice Rakočević bio živ, njih dvoje su mnogo razgovarali. Zbog toga, kada se preselio na drugi svet, nije ostalo nedorečenih stvari.

– Jedino što mi je bilo važno tada, a podjednako mi je važno i danas, jeste da ga nikad ne izneverim. Da znam da negde, na nekoj poljani, sedi i smeška se dok ponosno gleda na svaki korak koji sam do sada uradila – ispričala je Verica Rakočević.

Na kraju ispovesti otkrila je i to da je njena sestra pronašla dnevnik koji je otac vodio, a u kojem je stranice i stranice posvetio Verici.

– Htela je da mi pročita, ali ja to nisam želela. Znam sve što treba da znam.

(Espreso/Hello/Milan Petrović/prenela:B.S.)