SVI SE OPRAŠTAJU OD POKOJNE ANDRIJANE: Porodica NEUTEŠNA, poruke SLAMAJU SRCA

Andrijana Lazić je otišla 7. januara, sa drugaricama, a stradala je tri dana kasnije. kada je pala sa 24. sprata u Dubaiju.

Njeni najbliži se ne mire sa potresnim gubitkom mlade zvezde u usponu, te su se putem društvenih mreža oprostili od nje.

Jednu od poruka koja je osvanula na blogu "Zorica.Kusmuk", prenosimo u celosti.

Bila sam srećna kada je radosna i nasmejana, kada mi u poruci pošalje "srce". Tako je bilo i za Novu godinu. Požejela sam joj sve najbolje, uputila čistu, iskrenu ljubav iz dubine mog srca. Ali, … nažalost desila se tragedija. Lako je napisati tekst, ali je užasno teško rečima opisati ovu prazninu koja se otvorila od trenutka kada sam saznala da Anči nije više sa nama. Teško mi je poverovati da je to istina. Bože, zašto ovo nije samo ružan san? Pa da, ujutro ustanem, prekrstim se i kažem „Dobro je, dobro je što nije istina, užas je prošao”. Život nas tera da pokušamo naći snagu kada je u pitanju gubitak dragih ljudi. Sada je to zaista teško. Preteško. Bila je neiskvarena duša, spremna pomoći drugima, često stavljajući druge na prvo mesto, a sebe na poslednje. Bila je veliki vernik. Kao dete je spavala sa ikonama, među kojima je uvijek bio Sveti Đorđe. Iskreno se nadam da je našla mir među anđelima! Ostaćeš u mom srcu zauvek! Ljubim te mnogo. Nedostajaće tvoja tvrdoglavost, dobrota, nežnost. Bila si suviše emotivna duša koju je malo njih moglo razumeti! Ti si shvatala mene, ja tebe. Naše tajne ću čuvati dok sam živa. Šta bih dala da ove suze mogu pomoći da te vratimo, svi mi koji smo te voleli. Život je surov. Ne pripremi nas nikad za ovakve događaje. Dočekamo ih sa rečima: “Ne, to nije moguće” i onda se sudarimo sa realnošću. Teško. Snažno. Udari nas po sred čela. Po sred srca. Još ne verujem da neće proći. Da te više neću videti. Suze i suze su danas tekle, anđele moj dobri. Ali ni sva voda ovoga sveta, nažalost, ne može te vratiti svima koji smo te voljeli. Takvu kakva si bila. Govorila si mi: “Ti nalazi lažu Zoko, nemaš ti nikakav karcinom”. Obećala sam, ako mi se zdravstveno stanje pogorša, daću ti na vreme sve, sve što poželiš. Ali nikada nisam pomislila, anđele moj, da ću doživeti da tebe nema, a mene ima! Zašto?! Zašto pitam se danas? Nije trebalo biti tako. Gledam u nebo i pitam: Bože, gde si Bože? Bože, izvini, ali … Zašto? Zar nije moglo drugačije? Zar nije moglo da nas ova čaša mimoiđe. Ova velika, ogromna praznina guta reči. Otima. Briše. Guta misli. Ogromna je. Daleka. Duboka. Prazna. Bože daj nam mir. Daj nam snage. Daj nam mudrosti. Anči, anđele moj, počivaj u miru. Među anđelima! Volim te mnogo. Šaljem ti onaj tvoj, onaj naš stike. Neka te čuva. Volim te baš takvu, kakvu te sada zamišljam, radosnu, nasmejanu, punu one tvoje posebne, iskrene dobrote. Bog da ti dušu prosti. Počivaj u miru. Amin.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Maša Komatina/Prenela:M.Ć)