ĐORĐE DAVID PROGOVORIO O VERI I OBIČAJIMA: Retka prilika da je pomenuo i PORODICU

Rok muzičar i pevač Đorđe David rešio je da sruši tabue i progovori o tome zbog čega poklonici rokenrol životne filozofije imaju poseban pijetet prema veri i tradiciji.

U društvu je vladalo dosta predrasuda, a reci nam iz prve ruke kako rokeri danas proslavljaju Božić?

„Rokenrol kao životna filozofija zastupa pre svega slobodu na svim poljima. Mislim da su ljudi koji su u rokenrolu sklone verovanju i velikom posvećenju kad je tradicija u pitanju. Recimo ja sam 1964. godište, bio sam pionir u Titovo vreme, i bez obzira što je ćale bio u Savezu komunista slave su se slavile. Sveti Nikola je kao porodična slava bio i ostao, i slavio se u to vreme, a i odlazak u crkvu bila je jedna obaveza koja je morala da se ispoštuje. Jer potiče iz porodice koja je to negovala i onje to preneo i na mene i na moju pokojnu sestru, Mislim da postoji dosta uvreženog mišljenja i stereotipa kada je rokenrol u pitanju, verujte mi da to nije tako. Znam vrlo dobro šta pričam.“

Kako ti provodiš Božić?

„Isključivo sa porodicom. Zna se šta je na trpezi i uvek je, što možda meni nije svojstveno, spuštena atmosfera. Dosta je mirno, energija koja vlada u ta 4 zida posvećena je u najboljem smislu te reči jedno drugom. Prema Staši, prema Ani, među nama. To su stvari koje prirodno izlaze i čini mi se da je tako u svim porodicama u Srbiji. Ali kada padne noć, Staša je još uvek mala i ne insistiramo, ali ja se izvučem i odem u crkvu. To mi je lep momenat. Obično odem u Zemunsku crkvu u kojoj sam se krstio. To mi je lep momenat i kada vidim sav taj narod daje mi veru da smo okrenuti jedni drugima.“

Da li i tokom godine odlaziš u crkvu?

„Da. Naučen sam da se Boga treba setiti ne samo kad ti je teško, nego i kada ti dobro ide. Jednostavno da odeš da mu se zahvališ. Ljudi obično mole Boga kad upadnu u problem i da im reši problem, a ja razišljam malo drugačije. Kada se rešava test, učitelj obično sedi i ćuti tih 45 minuta. Nema komunikacije sa njim. Svaki put kad imamo problem to je određena vrsta testa, da se vidi kako ćem mi sami pokušati da rešimo problem. Ja se tada Bogu neobraćam, po ovom sistemu. Nego ja pokušavam da rešim test, pa se onda obraćam Bogu. I pošto se uvek posvetim problemu to rešim na radost. Na kraju i odem u crkvu i zapalim sveću, što nikom i ne pričam. Verujem u Boga, u tu neku kosmičku energiju i pravdu. Crkva je to mesto u koje odem da se zahvalim i verujem da se dobro dobrim vraća.“

Teško je u gradovima približiti sve tradicionalne običaje zbg stila života, kako to tebi polazi za rukom?

„U današnjim školama postoje veronauka i građansko vaspitanje, i islim da je kroz veronauku urađen dobar posao i da klinci apsolutno imaju pravu informaciju. Mislim da je to jedna od jako važnih stvari za identitet jednog naroda, iako to možda nije moguće sve običaje izvesti, ali je poznavanje tradicije istovremeno i poznavanje nekakvog tvog temelja, odakle potičeš. Ono što imam kao informaciju kroz Stašino znanje, to je da se te stvari i te kako klincima daju na uvid.“

Da li putujete možda negde za Božićne praznike?

„Ne, jer sam stalno na točkovima i slobodne trenutke koristim da što više vremena provedem sa Stašom. Obično praznično vreme provodimo tako što odlazimo na nekakva skakanja. Odlazi se na vožnju bajsa, trotineta, posvećuje se dosta vremena u nekakvoj igri sa njom, bude se dosta na klaviru, obraća se pažnja na pesme koje su možda interesantne za njeno vreme kad je muzika u pitanju. Proširuju se vidici kada je muzika u pitanju, ali i kada je u pitanju igranje. Smatram da što su stariji, sve će manje imativremena za igru i za tu vrstu zabave.“

Bonus video:

(Espreso/Grand/A.Dačić/Prenela:M.Ć)