zanimljivo
GLUMAC BIO U LOGORU, ZA DLAKU IZBEGAO SMRT: Voleo NAJLEPŠU ŽENU JUGE, a detalj iz njegove PROŠLOSTI niko ne zna
Pre 98 godine, 8. decembra, rodio se jedan od najboljih jugoslovenskih glumaca, Stevo Žigon, koji je imao veoma bogatu životnu biografiju.
Iako je stekao veliku slavu i iza sebe ostavio bogatu karijeru, kao i pronašao sreću i mir pored najlepše srpske glumice, odrastanje Steva Žigona bilo je veoma teško.
Rođen je u 1926. godine Ljubljani, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Žigon je još kao dečak učestvovao je u mnogim sabotažnim akcijama koje je organizovao Narodnooslobodilački front Slovenaca, a 1942. godine, uhapšen je od strane italijanske vojske.
Tada je za dlaku izbegao streljanje, a spasilo ga je samo to što je bio maloletan. Ipak, u vojnom zatvoru proveo je čitavih godinu dana, ali nakon oslobobađanja njegovim mukama nije došao kraj.
On je kasnije poslat u koncentracioni logor Dahau. Ono što je zanimljivo je da je u logoru naučio nemački jezik, koji je tečno govorio kasnije, dok je glumio bezosećajne nemačke oficire u ratnim filmovima, koji su ga i proslavili. Logor je napustio kada su ga Amerikanci spasili oslobodivši civile od sigurne smrti.
Nakon rata odlučio je da se posveti fakultetu i umetnosti, te je završio studije glume u Ljubljani.
Iako je potpuno pronašao u svetu glume, tokom godina je ipak sve manje glumio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a sve više se režirao, ali ga publika najviše pamti po serijama "Otpisani" i "Povratak otpisanih".
Žigon nikada nije odustao od težnji ka pravdi, te je učestvovao i u studentskim demostracijama 1968. godine, kada je pridobio srca omladine.
Stevo je oženio sedam godina mlađu Jelenu Žigon, koja je tada važila za najlepšu glumicu Jugoslavije, a upoznao ju je kada je ona imala samo 17 godina.
Jelena mu je rodila ćerku Ivanu, koja je pošla roditeljskim stopama i takođe je glumica i sina Nikolu, slikara.
Žigon je i sa slovenačkom glumicom Metom Vranič dobio vanbračnog sina Vida.
Glumac je priznao sina i dao mu svoje prezime, ali ga je sin upoznao tek sa 28 godina.
- Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija. Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani - napisao je Vid u svojoj ispovesti.
Preminuo je 28. decembra 2005. godine u Beogradu, u 79. godini, a iza sebe ostavio mnogobrojne uloge, ali i autobiografsku knjigu u kojoj je do detalja opisao sve uspomene iz svog života.
Bonus video:
(Espreso/Blic/Ana Sabotinovski)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!