GOVOR SVETOZARA CVETKOVIĆA POVODOM LAUŠEVE SMRTI: Simbolično se prisetio VELIKOG PRIJATELJA

Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića upriličena je danas u 11 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, matičnom teatru glumca koji nas je napustio 15. novembra u 63. godini usled teške bolesti.

Svetozar Cvetković prisetio se kolege i prijatelja simbolično, kroz četiri anegdote, kao četiri čina predstave.

- Jednom je mali pas ostao je bez gospodara. Posmatrao sam ga kako tumara i čeka da padne u nesvest da vidi lice svog vlasnika na pragu. Isto kao što je to uradio u Long Ajlendu, kada je otišao da kupi nešto u prodavnici. Najednom, kao u nekom komadu ostali smo sami i preda mnom se pojavi prilika. Kažem mu: "Znaš, jednom početkom devedestih, išao sam kod jednog čoveka i on mi je rekao jednu stvar. Ta se stvar ticala moje prošlosti i budućnosti. Pitao me je da li znam Žarka Lauševića. Mora da mi se javi." Mirno me gleda Žarko, kao da je reč o nekom drugom ili trećem. Nisam mu to rekao, osećao sam se odgoovrnim što ti nisam to rekao tada. Gledali smo u nebo. Te godine Žare izusti prilično mirno: "Te godine je bilo njih 15 koji su mi poručivali da im se javim. Nikome se nisam javio." Otpismo po gutljaj i zatekla nas je kako se smejemo. Žarko me otprati na metro - prisetio se Cvetković, te se osvrnuo na snimanje filma "Boj na Kosovu", gde je Laušević glumio Miloša Obilića, a on Milana Toplicu.

- Druga scena: Snimamo film "Volja sinovljeva". Na slobodan dan čekamo da da idemo do grada. U retrovizoru vidim motor Jamaha i dvoje na njemu. Staju pored prozora, motorista kreće da turira mašinu, deluje kao da će da krene, ali neće i tako minut, dva, pet. Gledamo isped sebe. Ulazi Marta u auto, a Jamaha se iznenada odlepi od prozora. Šta je ovo, pitaju me. Vidimo četvrtastu tablicu. "Da li sam dobro video", pita Žarko. Ovo je cetinjska tablica u Boru. Sretnemo ih ponovo. Žarko je samo prećutao.

- Tri: Godinama pak ranije igramo "Mizeri", a Žarko nam ljubazno ponudi da igramo u Njujorku i da će on sve da nam organizuje. Bio je veseo i umoran od posla. "Anica Dobra spava kod Beke, a ti ćeš u crkvi" kaže Žare. "Kako ja u crkvi?" Stižemo u staru crkvu, mali sobičak, a ja ga zamolim da ne budem tu. Pop prihvata da ne budem tu. Žarko će meni "Ja noću ne spavam, pišem. Onda nekad kopam te snimke i ne znam po koji put gledam prekid te predstave "Sveti Sava". U jednom trenu međ svim tim ludacima koji urlaju vidim ovog paroha, godinama mlađeg. Pomislim, možda samo liči na njega" Ne verujem šta čujem. "Taj čovek mi dolazi dolazi u kuću. Pitao sam ga da li je bio tada. Oče, bili ste pored Šešelja koji je pozivao na moju smrt. A on mi odgovara "šta sam ja znao"

- Četiri: Snimali smo i spavali u Trebinju, a finalnu scenu "Noža" snimali smo u Hercegovini. Scena međusobnog preoznavanja braće, pa spojene u poslednjem ratu. Uzbudljivo i dosta ekspresivno gazimo po sceni, a ulazi policija da nas razdvaja jer misli da se radi o porodičnoj sceni. Žarko me zove da mi pokaže nešto. Ploča je od belog kamena, a crnim slovima je uklesano "Ovde je granata usmrtila mog sina i njegovog najboljeg druga, ploču postavlja otac". Kaže on meni: "Vidiš, ovaj datum na ploči je isti kao i kada sam ja ubio dva čoveka. A otac koji se potpisao na ploči isto se zove kao jedan od mladića koji je ubijen. Ceo dan snimamo ovde, to mi ne da mira." Nikada više nismo pomenuli. Kad god gledam tu scenu, zapitam se šta se to zadesilo sa tim mladićima i onima iz kafića - zaključio je Cvetković.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)