VOJA BRAJOVIĆ U SUZAMA NA KOMEMORACIJI LAUŠEVIĆA: Sa knedlom u GRLU pročitao TUŽNU PESMU

Komemoracija povodom smrti velikana našeg glumišta Žarka Lauševića počela je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Članovi porodice, kolege i prijatelji okupili su se da odaju počast legendandarnom Laušu.

Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića.

"Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću", rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Uplakani Voja Brajović se obratio prisetima, te je ispričao anegdotu sa Žarkom.

"Pitaju me šta to čini Žarka Lauševića velikim", počeo je Voja, te je opisao priču jedne žene koja htela da postane balerina, ali u tome nije uspela.

"Bićete te član baleta, ali nećete balerina", preneo je reči jednog zvaničnika Voja balerini:

"Zašto? Vi nemate što može podići publiku na noge" Žarko je to imao", rekao je Brajović.

Tokom izlaganja Brajović je opisao kakav velikan je bio Žarko, te je pročitao pesmu Branka Miljković "Kraj putovanja".

O Žarku Lauševiću:

Žarko Laušević je preminuo u 64. godini posle teške bolesti. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava.

Njegova prva značajna uloga bila je u filmu "Progon" iz 1982. godine. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos". Žarko Laušević je vrlo brzo dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom" (1984), koja mu je donela veliku popularnost.

Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), "Svečana obaveza" (1986), "Dogodilo se na današnji dan" (1987), "Oficir s ružom" (1987), "Braća po materi" (1988), "Boj na Kosovu" (1989), "Original falsifikata" (1991), "Bolje od bekstva" (1993), "Kaži zašto me ostavi" (1993), "Nož" (1999), "Heroji Halijarda"...

Godine 2011, kada je bio pravno pomilovan, objavio je knjigu "Godina prođe, dan nikad". Septembra 2013. iz štampe je izašla "Druga knjiga". Maja 2022. objavio je knjigu "Padre, idiote!".

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)