OD MUKE MU JE PUKAO ČIR! PRETEŽAK MOMENAT U ŽIVOTU VLADA DIVCA: Život ga je URNISAO!

Vlade Divac posle okončanja igračke karijere u Americi vratio se u domovinu gde je osnovao fondaciju. Nailazio je na brojne prepreke, zbog čega je zdravlje Vlada Divca bilo ugroženo.

Košarkaški as se susretao sa brojnim razočaranjima i sve to odrazilo se na njegovo psihičko i fizičko stanje.

- U tom periodu jedan radnik me je zamolio da mu nabavim lek za dete. Zvao je da zahvali kako sam mu detetu pomogao, a onda me je nekoliko meseci kasnije pljuvao po žutoj štampi. Kada mu nisu dali pare koje su mu obećali, poslao mi je poruku da su ga izigrali i da se kaje što je to uradio. Ali tada sam već počeo da se osvešćujem i znao sam da se jedino kajao jer mu nisu dali pare - priča Vlade.

- Tada mu je i pukao čir. Pošto mi je, kao svim sportistima, tolerancija na bol pomerena do krajnjih granica, danima sam krvario i trpeo bol. Lekari su se borili za moj život i dali mi nekoliko boca krvi - seća se sportista. - Dan posle, dok sam još bio u šok-sobi, zvali su iz neke organizacije za davanje krvi da, dok sam još u bolnici, napravim reklamu. Ja sam, inače, jedan od najvećih davalaca krvi u Srbiji - rekao je svojevremeno Divac.

- To mi je bilo strašno, ali ipak mi je bilo najgore kada mi je otac poginuo, što ja u tom trenutku nisam znao. Kada sam došao u bolnicu a doktorka mi sa vrata, čim me ugledala, kaže: „Vaš otac je preminuo“. Nije bilo ni „sedite“.

- Teški momenti su se nizali jedan za drugim. Pred sahranu, zamolim ljude u pogrebnom da mi otvore kovčeg, da se pozdravim poslednji put sa mrtvim ocem, kada ugledam ženu (ona misli da je novinarka) sa foto-aparatom koja hoće da slika. Znate da se i neprijateljima dopusti da sahrane svoje, a meni u mojoj zemlji ni to nisu dali da dostojanstveno uradim, a da ne zarade na meni - prepričava Vlade.

Nedelju dana kasnije na putu ga je zaustavila policija.

- Bio sam skrhan bolom, majka mi je još bila u bolnici, vraćao sam se iz Prijepolja i brže sam vozio - rekao je sportista za pomenuti mediji. - Kada me je zaustavio policajac, dečko od tridesetak godina, ponudim da platim kaznu, a on me natera da ostavim kola i da peške hodam nekoliko kilometara, gde sam sačekao prijatelja da dođe po mene.

Bonus video:

(Espreso/Story)