ODRASTAO U SIROMAŠTVU, A ONDA MLATIO PARE U JUGI: Bio najveći ZAVODNIK na estradi, danase je DRUGI ČOVEK

Kemal Malovčić je rođen je 6. maja 1946. u selu Okreč kod Sanskog Mosta. Niko od Kemalovih predaka se nije bavio muzikom, a ovaj svestrani muzičar se rano latio harmonike i mikrofona.

- Ponikao sam u pukoj nemaštini, ja i još sedmoro braće i sestara. U tom posleratnom vremenu bili smo prezadovoljni kad nabavimo i staru obuću, samo da nam noge ne zebu. Nije važno da li je cipela leva ili desna, veća ili manja, samo obuj da imaš.

- Radio sam najteže poljoprivredne poslove, od čuvanja stoke do obrade zemlje. Neka i deca plaču, samo da zemlja ne plače ostavljena. Mene je i sirotinja naterala da pevam i sviram. Rano sam zavoleo harmoniku, a u vojsci me jedan Šapčanin dodatno podučio. Po povratku iz vojske svirao sam po kafanama sa svojom ekipom. I moj mlađi brat Džemo je svirao bubnjeve i pevao, snimio par singlova i albuma.

Okušao je Kemo sreću i u Sarajevu, ali nije prošao na audiciji. Izgleda da se taj plačljivi glas nije uklapao u sevdalijske rasteguše.

- Na moju sreću, prilikom jedne svirke u Bihaću upoznao sam Tihomira Stikića, producenta Diskosa. Svidelo mu se kako pevam uz harmoniku, prepoznao je novu boju i komercijalnost moga glasa. Godine 1969. snimam moju prvu singlicu sa mojim autorskim pesmama "Nevernice moja" i "Oko Sane procvetala polja".

- U Diskosu su bili zadovoljni ako prodam deset hiljada, a moj prvenac se pozlatio. "Nevernice moja" je postala veliki hit na svim narodnjačkim radio stanicama, ušla na svadbe i kafane, hranila 'lebom i moje kolege.

- Postao sam zvezda i pre "Južnog vetra", naročito u Srbiji. Nisam mogao da stignem u sve kafane, na svadbe, vašare, koncerte, festivale, gde me sve nisu pozivali. Kad sam snimio "Sine, sine, sad se vraćam tebi", osvojio sam i naše gastajbajtere.

- Ogromnu većinu pesama koje sam snimio pre Mileta Basa sam sam sebi napisao i komponovao. Snimao sam sa vrhunskim autorima i muzicarima tog doba: Radetom Vučkovićem, Novicom Uroševićem, Docom Ivankovićem, Branimirom Đokićem, Tomicom Miljićem, Radojem Barajevcem, Ljubom Radosavljevićem, Svetomirom Šešićem, Đorđem Negovanovićem, Duškom Radančevićem, Milančetom...

Ni ozbiljnije face, ni većeg zavodnika. U godinama kad je prodavao milione ploča stekao je i imidž najvećeg ženskaroša među narodnjacima, i to u veoma jakoj konkurenciji. Stekao je i imidž specijaliste za orijentalna zavijanja, prozvaše ga "Hodža".

- Privedem devojku, a pročuje se da sam se oženio. Hodam sa curom, a narod kaže oženio se Kemo. Pevam najžešće orijentale, a neki novinari iz Beograda kažu da sam studirao veronauku u Bagdadu. Kakva crna nauka, u mladosti nisam imao da odem ni do mog rodnog grada. Babo rudar, a nas osmoro dece.

- Hvala Bogu i narodu što uz pesmu trajem više od pola veka. Godinama živim u Beču, ali mi nekako najlepše kad dođem u moju rodnu kuću. Malo sam je obnovio, a i čelnici opštine me se setiše pa mi dodeliše Plaketu počasnog građanina Sanskog Mosta za nesebičam doprinos afirmaciji kulturne baštine Bosne i Hercegovine.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)