SEĆANJE NA PEVAČA IZ JUGE I DANAS IZAZIVA JEZU: Čoveka UBIO, a njegova SMRT i posle 3 DECENIJE je MISTERIJA

Ivica Čuljak rođen je 4. juna 1960. u Ceriću nadomak Vinkovaca u Hrvatskoj. Kao tinejdžer i "omladinac" slobodno vreme je provodio u Vinkovcima upoznavajući se s istomišljenicima.

Iz prvog razreda vinkovačke gimnazije ispisao ga je otac jer je više bio kraj gimnazije (u parku ispred i kod pozorišta iza gimnazije) nego na nastavi iako su profesori hvalili njegove literatne radove ocenjujući ih "otkačenima".

Stariji brat, Vlado Čuljak-Kečer o bratu kojega je neizmjerno voleo, reći će da nije trpeo autoritete i, kako se kaže, nikoga nije slušao, osim komšija iz Cerića, godinu dana mlađeg Đuru s kojim je išao u osnovnu školu.

Imao je i psihičkih problema pa je krajem 70-ih zatražio i lekarsku pomoć psihijatra, ali, čini se, to je bilo više zato da izbegavao vojsku budući je u to vreme bilo uobičajeno da mladi traže načine kako izbeći da ti država upropasti godinu ili godinu i po života - neki bi pojeli sirovi krompir, neki bi otišli u "ludnicu".

U to vreme nastupa pod imenom Kečer II, a 1979. se priključuje vinkovačkom bendu Pogreb X. Postao je poznat po tome što bi se na koncertu rezao žiletom i pri tom je govorio da ga ništa ne boli. Govorio je da želi da šokira publiku i u tome je uspevao jer je malo koga na koncertima ostavljao ravnodušnim.

Ubistvo

Krajem 1981. godine, upravo na Dan Republike, koji je tada bio državni praznik, u vinkovačkom hotelu Slavonija na koncertu Meri Cetinić došlo je do tuče u kojoj je jedan Vinkovčanin izvukao deblji kraj u sukobu s braćom Čuljak.

Čuljak je kako je tvrdio kasnije, tu došao kako bi pokušao izgladiti stvari s muškarcem koji mu je, navodno, maltretirao brata. Sve je završilo krvavom scenom u kojoj je Ivan nesretnog čoveka izbo nožem, nakon čega je taj čovek preminuo, a Čuljak u zatvoru, pa u ludnici.

U dokumentarnom filmu koji je o njemu, kao svoj diplomski rad, snimio danas ugledni srpski redatelj Milorad Milinković (Mrtav ladan, Čitulja za Escobara), Satan je opisao kako je došlo do ubistva i što se dogodilo.

- Došao sam s njim ljudski popričati jer mi je maltretirao brata. Mislio sam da će ga taj teatar moj, dar govora, malo umiriti. Pozvao me da zajedno popijemo pivu, bilo mi je drago, mislio sam da je sve riješeno. Na trenutak sam okrenuo glavu da vidim Meri Cetinić, a kad sam se okrenuo prema njemu, udario me šakom u nos. Dogodio mi se trenutak totalnog afekta, kad instinkt jedino radi, za samoodržanjem kao kod životinja. Ja se sjećam da sam izvadio taj nož iz kaputa i znam da sam skočio na njega kao tigar neki, ali ne sjećam se uopće da sam ga ubo. To ne znam, to je trajalo par sekundi samo,, ispričao je Čuljak i dodao da je to bio jedini put u njegovu životu kad se dogodilo da je izgubio kontrolu.

Nakon ubistva Čuljak provodi 19 meseci u istražnom zatvoru u Osijeku, a zatim ga smeštaju u neuropsihijatrijsku bolnicu u Popovači gde će provesti narednih devet godina. U bolnici mu je dijagnosticiran granični poremećaj ličnosti koji karakteriziraju nagle promene u ponašanju i impulzivne reakcije. Osoblje bolnice navodno je bilo sklono Čuljku te je većina njegovog pesničkog i književnog rada nastala upravo tamo, a povremeno su ga čak puštali da održava nastupe.

Iz bolnice se nakratko vratio u rodnu kuću te je upravo u tom razdoblju snimio svoja prva dva albuma "Ljuljajmo ljubljeni ljubičasti ljulj" i "Nuklearne olimpijske igre" te izdao knjigu "Mentalni ranjenik". Tada je i uzeo pseudonim Satan Panonski za koji kruže legende da je nastao tako što su mu je jedna seoska baba dobacila: "Goni se, vraže Panonije."

Na prvom službenom albumu "Ljuljajmo ljubljeni ljubičasti ljulj", uz Ivicu Čuljka studijske snimke su odradili članovi grupe Majke, Nedjeljko Ivković-Kilmister, Goran Bare i Željko Mikulić-Korozija. Na drugom albumu "Nuklearne olimpijske igre" Ivica Čuljak (inače, svi njegovi prijatelji zvali su ga po nadimku - Kečer) imao je već stalnu prateću grupu u kojoj su svirali Danijel Brdar - gitara i Mario Anušić - bubnjevi, dok su ponekad uskakali i momciiz vinkovačke rock-grupe "Pokvarena mašta", Zoran Čalić na gitari, a pevač Alen Marin svirao je bas-gitaru. Njegovi nastupi do danas se prepričavaju. Redovno bi sebe rezao žiletom ili delovima razbijene flaše, popraćeno tantričkim plesom i snažnim govorima, a publika je dospijevala u svojevrsno stanje ekstaze.U umetnosti je pre svega sudelovao i svojim svakidašnjim ekscentričnim odevanjem i mističnim ponašanjem. Ivičini performansi su forma u kojoj su objedinjeni svi drugi oblici kreativnog delovanja autora; slikarstvo i crtež, poezija i proza, radiodrame, dizajn odeće, stvaranje i izvođenje muzike.

Završno poglavlje: Rat

Početkom rata u Slavoniji pridružuje se dobrovoljcimai odlazi na bojište. U kratkom periodu koji je tamo proveo nastale su brojne legende o Satanu Panonskom koje kruže i danas. Priče o njegovoj okrutnosti podgrejao je i intervju koji je dao Globusu gde je ispričao kako ubija zarobljenike.

- Ako izvršavam ubojstvo, žrtvi nikada ne kažem: 'Ideš na strijeljanje.' Uvijek mu kažem da ide na razmjenu. Navučem mu kapuljaču i kažem: 'Budi tiho, sad će tvoji. Eno ih, čuju se...' I kad se nađemo u kukuruzu, šumi, ispalim kratki rafal u srce. Uradim to ubojstvo, ispričao je Satan u novembru 1991.

Već je u idućem intervjuu to porekao i tvrdio da se samo šalio.

- Nije to dobro, ja sam puno dao Hrvatskoj, a sad se oni bave pitanjem je li neko ubio četnika ili nije. Rat je, a ne smiješ ubiti čovjeka! Ja sam se prošli put šalio kad sam u Globusu izjavio da vršim likvidacije. To sam rekao samo zato da dam podršku našem narodu. Šalio sam se i evo sad se demantiram, izjavio je Satan.

Ove izjave, ali i album koji je snimio u ratu, objavljen nakon njegove smrti pod nazivom "Kako je panker branio Hrvatsku", pokazuju značajnu promenu Satanove filozofije. Od osobe koja se predstavljala kao "punker po nacionalnosti" postao je osoba koja poziva na klanje i govori o ubijanju četnika. Brojni njegovi obožavatelji teško prihvaćaju činjenicu da je njihov idol doživio toliki preokret te postoje priče da je bio prisiljen snimiti taj album, da je nastao kao izrugivanje, ili da je kombinacija lekova i alkohola (koju je i sam priznavao) uticala na njegovo ponašanje.

Ko je ubio Satana Panonskog?

Satan Panonski poginuo je 27. januara 1992. u Vinkovcima, a okolnosti njegove smrti nikad nisu službeno potvrđene, što je dalo plodno tlo za razne mitove i teorije zavere. Pričalo se da je poginuo od srpskog snajpera, da su ga ubili pripadnici vlastite čete, da su ga hteli ukloniti jer je previše govorio, da se sam ubio, da je poginuo nesretnim slučajem, a jedna od najluđih priča o njegovoj smrti je ona da je jurišao na tenk naoružan sabljom.

Bonus video:

(Espreso/Dnevni avaz)