LJILJANU STJEPANOVIĆ OBOŽAVA CELA NACIJA, A PRIČU O NJENOM ŽIVOTU MALO KO ZNA: Sada je isplivalo sve CRNO NA BELO

Glumica Ljiljana Stjepanović rođena je u Beogradu, 15. juna 1952. godine. Otac Jovan, poreklom iz Slavonije, bio je vojno lice. Imao je težak život kao mladić. Proveo je tri godine u zloglasnom logoru Jasenovac, a cela porodica mu je ubijena tokom Drugog svetskog rata.

Želeo je da Ljiljana jednog dana bude ekonomista. Majka Milojka, po zanimanju kuvarica, bila mu je sušta suprotnost. Dok je Jovan bio miran i staložen, Milojka je bila nešto temperamentnija, a volela je da peva. Porodica je jako cenila kulturu i imali su puno knjiga, koje je Jovan čitao Ljiljani dok je bila mala. Osim Ljiljane imali su i sina Ljubišu, koji je od glumice stariji dve godine.

Pošto je bila nestašna i radoznala, roditelji su smatrali da je Ljiljani potrebna neka dodatna aktivnost na koju bi trošila svoju energiju, pa su je poslali na ,,Radio Beograd”, na audiciju za decu glumce. Tako je Ljiljana upala u čuvenu glumačku grupu Bate Miladinovića, sa kojim su radili dečiji radio program.

Bila je dobar đak do puberteta, a onda se nekako više zainteresovala za igranke i momke, nego za školu. Najveću tremu u životu imala je na prvoj igranci, kada ju je jedan dečko zamolio za ples.

Bila je verena za Bojana Repića u trenutku kada je polagala prijemni ispit za "Fakultet dramskih umetnosti". Njene kolege sa klase takođe su poznati glumci: Radoš Bajić, Lazar Ristovski, Snežana Savić, Bogdan Diklić, Zlata Petković… Grupa je završila glumu u klasi profesorke Ognjenke Milićević.

Kada je započela svoju karijeru nakon studija, Ljiljana nije bila baš srećne ruke. Tada se razvela, a u ,,Pozorištu na Terazijama” gde je počela da radi, igrale su se uglavnom operete i komedije. Ljiljana se bavila pevanjem, ali se nadređenima nije dopao njen glas, pa je dobijala sporedne i epizodne role, koje nisu bile upečatljive. Da bi zaradila što više novca prihvatala je svaku ulogu.

Prekretnica u njenoj karijeri desila se kada je igrala babu Izergilu u predstavi ,,Cigani lete u nebo”. Iako je uloga podrazumevala pevanje, Ljiljana je briljirala, publika je sa oduševljenjem gledala ovu predstavu, pa Ljiljana sa trideset dve godine postaje prvakinja ,,Pozorišta na Terazijama”.

Ljiljana se bavi i pisanjem, pretežno poezije. Njena zbirka dečijih pesama ,,Ljudac” posvećena je starijoj unuci Kseniji.

Bivši suprug i deca

Ljiljana Stjepanović se udalavala samo jednom. Svog supruga, Bojana Repića, upoznala je u srednjoj školi i počeli su da se zabavljaju. Bila je veoma mlada, zaljubljena i želela je da što pre osnuje porodicu. Na žalost došlo je do neslaganja između nje i bivšeg supruga, pa su se razveli nakon šest godina. Zaljubljivala se i nakon braka, ali sinovi su joj bili na prvom mestu, pa se nije ponovo udavala. Bojan Repić je preminuo pre nekoliko godina.

Iz ovog braka Ljiljana ima dva sina, Vlastimira i Igora. Svoju porodicu često pominje u intervjuima, naročito unuke. Petnaestogodišnja Ksenija, krenula je bakinim stopama i bavi se glumom. Pojavila se u seriji ,,Selo gori a baba se češlja”, glumi i u pozorištu, ali se još uvek ne zna da li će gluma biti njeno primarno zanimanje jednog dana. Mlađa unuka Ljiljana nosi ime svoje bake i ima godinu dana.

Prevencija raka dojke

Serija ,,Selo gori a baba se češlja” donela je Ljiljani dodatnu popularnost. Na seriji je radila sa svojim kolegom Radošem Bajićem, kojeg je upoznala na fakultetu. Radoš Bajić je koristio popularnost serije kako bi skrenuo pažnju na neke aktuelne probleme, a jedan od njih bio je i rak dojke, od kojeg se uspešno izlečila Radoševa supruga Milena.

U drugoj sezoni serije, Radojka, koju igra Stjepanovićeva, oboleva od raka dojke, ali uspeva da se izleči. Na taj način Bajić je skrenuo pažnju ženama širom Srbije da moraju ići redovno na preglede, upoznao ih malo bolje sa ovom opakom ali izlečivom bolešću. U čitavoj kampanji pomagala mu je i Radojka, odnosno Ljiljana koja je postala zaštitno lice ove akcije.

Bonus video:

(Espreso/Biografija)