PREMINUO ČUVENI SRPSKI GLUMAC: Odlazak velike LEGENDE

Risto Bukvić (1950–2023) glumac Narodnog pozorišta Niš, preminuo je u svojoj sedamdeset i trećoj godini, saopštili su iz ovog pozorišta.

Rođen u Novom Selu kod Lebana, mestašcu u koje su se njegovi roditelji, Mara i Milorad, doselili iz Hercegovine, iz Stoca 1948. godine. Mara i Milorad su, dve godine kasnije, dobili sina Ristu, koji je sa njima ostao sve do završetka osnovne škole, a zatim je gimnaziju „Braća Ribar“ nastavio kod ujaka u Sarajevu, navodi

Nakon gimnazije upisuje Pravni fakultet u Sarajevu, na kome je dve godine bio jedan od najboljih studenata. Dobio je priznanje i fakulteta i Univerziteta. Međutim, 1970. godine, pročitavši oglas u novinama da se na Filozofskom fakultetu otvara Katedra za scensku umetnost, odlučio je da konkuriše na odseku glume. Među više od tri stotine kandidata primljeno je njih sedamnaestoro. Na trećoj godini ostavio je studije prava, uprkos velikom razočarenju roditelja, i krenuo put glume.

Diplomirao je sa predstavom "U beskraj" u režiji slavnog slovenačkog reditelja Zvoneta Šenbauera, sada već na Fakultetu dramskih umetnosti u Sarajevu, jer je u međuvremenu Katedra prerasla u Fakultet.

Stalni posao dobio je u Kamernom teatru, a radio je i na radiju i televiziji.

Sa predstavama Kraj igre i Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj nastupao je u Mađarskoj, Sovjetskom Savezu, Francuskoj, a vrhunac je bio u Meksiku i Gvatemali, gde je sarajevski Kamerni teatar proveo nezaboravnih 40 dana.

- Igrao sam u mnogim predstavama, u Učenim ženama, Sablasnoj sonati, Izbiračici, Kući plavog lišća, Smrti trgovačkog putnika. Imali smo otvorenu scenu na Tjentištu, gde smo pripremali predstave i nastupali. Bio sam zadovoljan. Bilo je to vreme kada niko nikome nije zavideo. Naprotiv. Uvek smo se dogovarali, divno slagali i još bolje družili. Vreme za pamćenje“ – govorio je Risto Bukvić.

Bukvić je u Sarajevu ostao do 1977, kada je otišao u Mostar na odsluženje vojnog roka. Te godine je u Sarajevu na festivalu MES slučajno upoznao Miroljuba Stojanovića, tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta Niš, nakon čega je dobio poziv da uskoči u predstavu Joakim koju je na niškoj sceni postavljao Gradimir Mirković. Za sedam dana zamenio je kolegu, dobio priznanja, pohvale. Vrata niškog teatra bila su mu, posle Joakima (1978), širom otvorena.

„Početak kao i svaki. I dobar i loš. U glumačkom pogledu dobar da bolji ne može biti. Ubrzo sam zaigrao u monodrami Ivo Lola Ribar pripremljenoj povodom proslave Univerziteta. Sećam se, bili su angažovani mnogi pisci, ljudi sa estrade, poput Lutajućih srca. Monodrama je sjajno prošla.“

Zaista, monodrama je za dve godine reprizirana 56 puta pred 23851. gledaocem kako u pozorištu, ustanovama i školama, tako i širom zemlje.

Bonus video:

(Espreso/Alo)