TRAGIČAN KRAJ JUGOSLOVENSKE DIVE I DALJE IZAZIVA JEZU: Danas su je mnogi ZABORAVILI, a njen ŽIVOT tera SUZE NA OČI

– Stvaranje slika, stvaranje scena – istakla je glumica Gordana Kosanović u jednom od intervjua apostrofirajući ih kao glavne adute glumačkog izraza, iako je u svojoj blistavoj i nažalost prekratkoj karijeri pokazala kako se vlada jezikom i kako se savršeni nemački uči i progovara na sceni.

Gordana je preminula je na svoj rođendan u 33. godini života, a u Nemačkoj je ustanovljena nagrada koja nosi njeno ime.

Svake druge godine, 19. novembra, od 1987, dodeljuje se Nagrada “Gordana Kosanović” na datum kada je odigrala svoju prvu premijeru u “Teatru na Ruru”.

Priznanje je namenjeno glumcima koji se odlikuju provokativnim načinom igre, koji igraju avangardno maštovito, originalno i hrabro, koji igraju drugačije, a takva je, kažu, bila Gordana.

Rođena je u Valjevu, živela je u Petrinji od svoje šeste do devetnaeste godine, gde je i maturirala u gimnaziji kao najbolji đak svoje generacije.

Glumu je diplomirala na Akademiji za film i pozorište u klasi Ognjenke Milićević sa desetkom, a potom je munjevito osvajala domaće pozorišne scene igrajući zapažene uloge u Ateljeu 212, Jugoslovenskom dramskom i Beogradskom dramskom pozorištu.

Ovde ju je, gledajući predstavu „Harold i Mod“, otkrio čuveni evropski reditelj Roberto Čuli i pozvao da dođe u Nemačku i tu, gde će preko noći postati pozorišna zvezda, nastavi karijeru.

Gordanu će Beograd zapamtiti i po tome što je bila jedna od osnivača čuvenog avangardnog Pozorišta-Dvorište, a Jugoslavija po nekoliko filmova koje je ovde snimila među kojima je i antologijsko ostvarenje Gorana Paskaljevića “Čuvar plaže u zimskom periodu” gde joj je partner bio Irfan Mensur.

– Goca je još na Akademiji važila za glumicu koja će napraviti sjajnu karijeru i čije ime će značiti na našim prostorima – kaže glumac Irfan Mensur za Danas, dodajući da je tad bila velika Jugoslavija sa 23 miliona ljudi i da je to tada mnogo više značilo.

Pamti je, kako kaže, još od njenih akademskih vežbi.

– Već tada je i meni samom bilo jasno da se pojavila devojka koja će postati ime, a onog trenutka kada sam shvatio da ćemo imati zajednički početak mnogo sam se obradovao. To je bio moj drugi, a njen prvi filmski projekat. Kad mi je Goran Paskaljević rekao da je izabrao glumicu s kojom će raditi bio sam beskrajno srećan. Srećan zato što sam Gocu poznavao i zato što sam znao da ćemo se pronaći u rešenjima. Bili smo mladi, svako od nas je želeo da se istakne i da na neki način pokaže malo široj mesnoj zajednici da postoje i neki novi ljudi koji će se dokazati u budućnosti. Goca je vrlo brzo otišla u inostranstvo – ljubav je čudo… – primećuje Mensur prisećajući se svoje prijateljice.

Priča da je nastavio da prati njen rad i kad se otisnula u inostranstvo.

– Gledao sam je u “Ateljeu 212” kad je došla na gostovanje gde je igrala glavnu ulogu i to na nemačkom jeziku. Potpuno sam bio zadivljen time šta je uradila od sebe za tako kratko vreme i kakav je talenat pokazivala na sceni, pogotovo u poznavanju nemačkog jezika. Bila je toliko fokusirana na pozorište, na svoj novi život, na sredinu u kojoj je stvarala da se potpuno predala. Ona je bila takva žena, koja je svoje postojanje opredelila pozorištu i filmu – konstatuje Irfan Mensur, koji se s ovom glumicom i privatno, kako kaže, sjajno slagao.

Gordana Kosanović je igrala i u filmovima “Osvajanje slobode” Zdravka Šotre (1979), “Usijanje” Bore Draškovića (1979) i “Piknik u Topoli” Zorana Amara (1981), kao i u trodelnoj TV seriji “Duvanski put” (1981). Sa rediteljem Robertom Čulijem, učestvovala je u osnivanju danas čuvenog nemačkog Teatra na Ruru (Theater an der Ruhr) u Milhajmu.

Na samom početku građenja karijere u Nemačkoj Gordanu je sačekalo vatreno krštenje budući da je ad hok zamenila bolesnu glumicu u predstavi “Bog” po tekstu Vudija Alena.

Monolog od pet minuta spremila je za svega tri sata, međutim, mnogo veći fenomen je bio taj što publika uopšte nije primetila da je Gordana strankinja.

U pismu svojoj profesorki ona je ovo otkriće objasnila između ostalog rečima da “tačna misao na sceni ruši sve barijere stranog jezičkog akcenta”. Govorila je i da je teatar igra, a igra je za glumca jača od svega, pa i od jezika.- Po dolasku u Nemačku samo mi je jezik bio nepoznat, a jezik je samo jedno od pravila igre, a kada je dete željno igre, ono uči pravila strahovito brzo, gotovo spontano, samo da bi se igralo – rekla je objašnjavajući kako se nemački uči na sceni.

Verovala je u Čulijeve stavove da glumac mora stalno da se preispituje i ide do kraja. – Glumac ako se ne ponavlja, ako ne imitira, ako ne „predstavlja“, ako živi samo u trenutku, on sam je najveće umetničko delo – sumirala je jednom pouke ovog reditelja.

U intervjuu s novinarkom Vesnom Kesić, objavljenom na sajtu Yugopapira, Gordana je podelila i svoje privatne probleme, to jest, posledice odluke da napusti zemlju u jeku svoje popularnosti.

– Mnogo bi me više stajalo odbijanje nego prihvatanje, mada sam i prihvatanje skupo platila… Najviše na ličnom planu. Najteže mi pada što živim odvojeno od deteta. Živim između Jugoslavije i Nemačke, svaki mesec putujem na sedam dana u Beograd. Izgubila sam svoj mir… recimo, svoj građanski mir. S druge strane dobila sam to što sam uvek potajno uvek želela: mogućnost iskušavanja krajnjih granica, da krećem uvek iznova, uvek iz početka…-

Zanimljive i danas aktuelne su Gordanine opservacije u vezi s neosvešćenom publikom ili kritikom, budući da su mnoge Čulijeve predstave izazivale medijske kontroverze, a “Lulu” je čak bila skinuta s repertoara.

Teatrolog Dragan Klaić pisao je da je Gordana svojom glumom zaoštravala neprijatne istine od kojih su Čulijeve predstave sazdane. Karijera Gordane Kosanović trajala je samo deset godina jer su je prekinule bolest i smrt.

Ipak, u u tom kratkom vremenu intezivnog stvaralačkog života uspela je da stekne ime u evropskim okvirima kao najbolja mlada glumica. Sahranjena je po sopstvenoj želji u Dićima pored svoje bake Mašinke. Ljiška biblioteka u svom zavičajnom fondu čuva sećanje na glumicu Gordanu Kosanović.

Bonus video:

(Espreso/Danas)